Muavija II

Muavija II
Lični podaci
Puno ime	Muavija ibn Jezid
Datum rođenja	(661-03-28)28. mart 661.
Mesto rođenja	Damask,
Datum smrti	januar ili februar 684.
Mesto smrti	Damask,
Grob	Omejadski kalifat
Porodica
Roditelji	Jezid I
Dinastija	Omejadi
Treći Halifa Omejadskog kalifata.
Period	680 — 683.
Prethodnik	Jezid I
Naslednik	Marvan I

Muavija II (ili Muavija ibn Jezid, معاوية بن يزيد) (mart 661 – januar/februar 684. godine) je bio omejadski halifa u periodu od četiri meseca nakon smrti svog oca Jezida. Halifat koji je nasledio je bilo u stanju nereda zbog tvrdnje Abdulaha bin Zubejra da je on pravi halifa, i koji je držao pod svojom vlašću Hidžaz, kao i neke druge teritorije.

Rođenje i rani period života

Muavija II je rođen 28. marta 661. godine, i bio je sin Jezida I, drugog halifa Omejadske dinastije, a majka mu je bila član plemena Kurejš iz Hidžaza. Njegov deda sa majkine strane, Abu Hašim ibn Utba ibn Rabij, bio je postavljen za guvernera Basre, a njegova majka se udala za njegovog oca, Jezida I 660. godine. Muavija je bio najstariji sin, prvi od šestoro braće, i nebrojenih sestara. Kada je Muavija I postao halifa 661. godine, kažu da je na dan njegovog proglašenja za halifu saznao da je njegov sin dobio naslednika. Pominjanje ovoga zabeleženo je u knjizi "Istorija ratova" Al-Nasaba (890-949):

U trenutku njegovog rođenja (Muavije II), njegov deda se sastao sa islamskim starešinama (Šura), a kada je saznao za prođenje svog unuka, rekao je, "Ovo mora da je blagoslov od Alaha i jasan znak, ako tako nešto postoji, da sam ja istinski halifa. Jer ja ću uspostaviti dinastiju koja će biti dobro upamćena. Naslediće me moj sin, a njega njegov." Unuk je dobio ime Muavija njemu u čast.

Prema al-Tabariju, Muavija II je imao trinaest godina kada je njegov deda preminuo. Ovo znači da je Muavija morao biti rođen 671. godine, kada je Jezid I, njegov otac, ima 25 godina.

Luis Džosef je u svom članku "Islamska istoriografija tokom omejadskog perioda 661-750", smatra da je ovo bila kasnija tradicija među Omejadima, u periodu kada im je pretilo izumiranje.

Muavija je bio prvi omejadski princ koji je u potpunosti odgajan na dvoru halife, gde je čuvan i štićen od potencijalnih asasinatora. On je ujedno bio i prvi carević koji je dobio prvatne naučnike i učitelje u svojoj pratnji, kako je zabeleženo u "Dvoru pravednih halifa" al-Habe (854-905):

Mnogi izvori tvrde da je prva osoba kojoj su dodeljeni lični naučnici i učitelji bio Muavija bin Jezid, unuk Muavije, koji je pretvorio naslednike Proroka u dinastiju despota. Jer, kako je pre bio običaj, prethodni halifi su učili sa svojim drugovima u verskim školama.

Činjenica da Muavija nije bio poslan u Meku i Medinu je takođe bila vrlo nepopularna među Muslimanima. Ova sve veća nepopularnost je postala još gora tokom kampanja protiv Husejna ibn Alija i Ibn al-Zubejra. Rat protiv drugog navedenog, koji je doveo do zarobljavanja Medine i plačke Meke, postao je još nepopularniji. Ali, srećom po Omejadski halifat, Jezid I je ubrzo nakon toga preminuo, 683. godine, i njegov sin ga je nasledio.

Stupanje na vlast

Stupanje na vlast Muavije II je prvo bilo loše prihvaćeno od strane muslimana, uzevši u obzir da oni nisu znali ništa o njemu, pošto je on bio dugo čuvan u palati halifa. Ali, kada je Muavija objavio primirje, susreo se sa skoro pa univerzalnim odobravanjem, pošto je tim svojim postupkom okončao sva ratovanja na svetim teritorijama. Muavija II je objavio da su ratovi u Meki i Medini bili glupi i bogohulni, te da je oštećenje Kabe bilo svetogrđe. Smatra se da je objavio:

Jer ovo je grad Boga, i za istok i za zapad. Jer kada je tamo bilo rata, u raju je bilo zemljotresa, a anđeli su se raštrkali radi zaštite. Ne želim da krv lije ovde, te stoga neće biti rata. Postaćemo prijatelji i saveznici ponovo, a zajednica odanih će se ponovo uspostaviti.

Ove reči su ga učinile popularnim kod Muslimana koji su bili umorni od ratovanja, čak i kod onih koji su pre toga podržavali Ibn al-Zubejra. Ali, pobornici Ibn al-Zubejra su pohrlili da se pobune, prekrše primirje i objave rat, govoreći da je halifa bio golobradi dečak i kukavicca koja se boji borbe, te se lako može pobediti. Ipak, primirje je zvanično bilo na snazi mnogo meseci, iako je povremeno dolazilo do sukoba u Meki.

Ličnost i porodica

U primarnim izvorima i modernih istorijama, vladavini Muavije II se uglavnom posvećuje malo vremena. Halifa se prikazuje kao dobrodušan. Postoje tvrdnje da se on protivio mnogim stavovima svoga oca, te da je odbio da poveruje u vesti o smrti svoga oca, i da je to bila vest koje se najviše plašio, jer, tada je postao halifa, a on tu titulu nije želeo. Muavija se čak i pripremao da sazove Šuru i zatraži od njih da sami izaberu svog halifu, te da tako ponovo vrati nenaslednu tradiciju vladavine halifatom.

Muavijini brakovi su smatrali spornim i problematičnim. Njegov deda, Muavija I je želeo da se on oženi devojkom iz drugog plemena, te da tako sebi obezbedi veću moć dinastije. Muavija je to i učinio, ali je njegova supruga preminula 677. godine. On se zatim naredne godine oželio ponovo, i onda opet 680. godine, te je imao dve supruge, mada se od obe razveo 682. jer mu nijedna od njih nije podarila potomstvo. Jezid ga je zatim naterao da se oženi po četvrti put 683. godine stranom princezom, kako bi proširio svoju moć i van halifata. Mnogi izvori tvrde da je Muavija mrzeo ovu ženu, i čim je Jezid preminuo, Muavija se opet razveo.

Vladini akti

Tradicionalno, Muavija se prikazuje kao neko ko se nije interesovao za politiku, što se možda i dešava sa razlogom. Priča se da je izjavio da je jedino greškom naslednog principa on postao halifa, te da ni u kojem drugom slučaju on ne bi bio izabran. Ipak, kažu da su ga njegovi dvorjani ubedili da ostane na dužnosti halife, s obzirom da je bio dobrodušan i da je mnoge pomagao. Neki tvrde da je on ovako postupio da bi time produžio svoju ličnu moć, ili zbog toga što je bilo nezahvalno od Muavije da vrati nazad moć koju mu je sam Bog podario.

Kada je postignuto primirje 683. godine, Muavija se okrenuo unutrašnjim poslovima. Dugo meseci se nije obračunavao sa Zubejrom, čak ni kada je ratovanje nastavljeno i kada je bilo očigledno da je primirje prekršeno na sve moguće načine. Muavija je izdao tri zakona za koje je smatrao da su preko potrebni. Prvo, smatrao je da prava žena treba da budu zaštićena, zatim, da nijedan čovek ne treba da dobije smrtnu kaznu zbog počinjenog zločina, i treće, da dobrotvorni porez treba biti obavezan. Nakon njegove smrti, sva tri zakona su poništena.

Prema al-Tabariju, Muavija II je vladao sammo 40 dana pre nego što je umro.

Konflikt sa Abdulahom ibn al-Zubejrom i sunitska verzija njegove smrti

Do početka 684. godine, problem sa Ibn al-Zubejrom je postao još gori, i Muavija je bio primoran da ponovo usmeri svoju pažnju na južni deo Arabije. Odbio je sve pokušaje započinjanja napada, izjavljujući da su Meka i Medina sveti gradovi.

Umesto toga, poslao je izaslanika Ibn al-Zubejru i objavio da s obzirom da on sam nema sina, to jest naslednika, Ibn al-Zubejr može postati njegov naslednik. Zubejr je odbio, znajući da je Muavija još uvek bio mlad, te da može imati mnogo dece kasnije tokom života. "Ja neću biti dadilja", kažu da je Ibn al-Zubejr odgovorio.

Izaslanik je zarobljen i Ibn al-Zubejr je nastavio sa ratovanjem. Prema al-Nasabu (890-949):

Kada su stigle vesti o ovome, Muavija je otvoreno zaplakao. "O, treba biti mir u svetim mestima, na istoku i na zapadu, i u Raju! Ja neću biti zapamćen kao halifa čije su ruke umrljane krvlju. Ja neću predsedavati ovim ratom!"

Umro je par nedelja nakon abdiciranja.

Vidi još

• Omejadski kalifat