Дамаск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дамаск
арап. دمشق
Damascus, Umayyad Mosque (6368698875).jpg Khan As'ad Pacha Al-'Azem.jpg
Damascus general laz1.jpg
Damascus-snow-ثلج-الشام.jpg Takiyya as-Süleimaniyya Mosque 01.jpg
St George Syriac orthodox church in Damascus.jpg FourseasonshotelDamascus.JPG
View of Damascus 02.jpg
Колаж слика Дамаска
Основни подаци
Држава  Сирија
Покрајине Дамаск
админ. центар покрајине, али се не налази у њеном саставу
Становништво
Становништво 1.711.000
Густина становништва 17.474 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 33°30′47″ СГШ; 36°17′31″ ИГД / 33.513056° СГШ; 36.291944° ИГД / 33.513056; 36.291944Координате: 33°30′47″ СГШ; 36°17′31″ ИГД / 33.513056° СГШ; 36.291944° ИГД / 33.513056; 36.291944
Надморска висина 680 m
Површина 105[1] km2
Дамаск на мапи Сирије
Дамаск
Дамаск
Дамаск на мапи Сирије
Остали подаци
Позивни број 011

Дамаск (званично: арап. دمشق Димашк, незванично: арап. الشام аш-Шам) је главни и други највећи град Сирије, после Алепа. Према процени из 2011. године у граду живи око 1.117.000 становника, док у ширем градском подручју обитава више од 2,4 милиона становника.[2]

Дамаск се налази на реци Барада, на источном подножју планинског венца Антилибанон, 80 km од источне обале Средоземног мора, на висоравни око 680 метара надморске висине. Клима је полу-аридна (полу пустињска) због тзв. сеновитих киша с Антилибанона.

Данас је Дамаск престолница Сирије где се налазе влада и министарства, док градом управља Министарство унутарњих послова. Осим што је један од најстаријих непрекидно настањених градова на свету,[3] Дамаск је такође једно од главних културних и верских средишта Леванта. Древни град Дамаска је уписан на UNESCO попис места светске баштине у Азији и Океанији још 1979. Године. 2008. изабран је за арапски главни град културе.[4]

Називи и етимологија[уреди]

Име града Дамаск се први пут појавало у географским списку Тутмоса III као T-m-ś-q у 15. веку п. н. е.[5] Етимологија древног имена „T-m-ś-q“ је неизвесна. Она је потврђено као Dimašqa у Акадијском, T-ms-ḳw у Egиpатском, Dammaśq (דמשק) у старом Арамејском и Dammeśeq (דמשק) у библијском хебрејском. Акадијско спеловање је уочено у писмима из Амарне, из 14. века п. н. е.. Касније Арамејско спеловање овог имена често садржи наметљиво resh (слово r), можда под утицајем корена dr, са значењем „насеобина“. Енглеско и латинско име града је „Damascus“ што је преузето из Грчке речи: Δαμασκός која је проистекла из Кумранског Darmeśeq (דרמשק), и Darmsûq (ܕܪܡܣܘܩ) у Сиријском,[6][7] са значењем „добро наводњена земља“.[8] У арапском, град се зове Dimašqu š-Šāmi (دمشق الشام), мада то становници Дамаска обично скраћују на било Dimašq или aš-Šām, у Сирији, код арапских суседа и у Турској се користи назив Şam. Aš-Šām је арапски термин за „Левант“ и за „Сирију“. Током више истријских периода се регион Сирије називао Bilādu š-Šāmi (بلاد الشام / „земља Леванта“).

Географија[уреди]

Damasк у пролеће снимљен са СПОТ сателита

Дамаск је изграђен на стратешком месту на платоу изнад нивоа мора и на удаљености од око 80 km (50 mi) Медитерана. Он је заштићен Анти-Лебанонским планинама. Водом га снабдева река Барада. Град се налази на раскршћу трговачких путева: северно-јужне руте која повезује Египат са Малом Азијом, и источно-западне транс-пустињске руте која повезује Лебанон са долином реке Еуфрата. Анти-Лебанонске планине означавају границу између Сирије и Лебанона. Овај планински венац има врхове од преко 10,000 ft. и блокира преципитацију са Медитеранског мора, тако да је регион Дамаска донекле сушан. Међутим, у античка времена то је било ублажавано реком Барада, која настаје из планинских потока напајаних топљењем снега. Дамаск је окружен Гутом, наводњаваним пољопривредним земљиштем на којем се гаје многе врсте поврћа, житарица и воћа још од античких времена. Мапе Римске Сирије индицирају да се река Барада уливала у језеро знатне величине источно од Дамаска. Данас се оно назива Бахира Атајба, Неодлучно језеро, јер у годима са јаком сушом оно не постоји.[9]

Модерни гради има област од 105 km2[претварање: непозната јединица], од којих је 77 km2[претварање: непозната јединица] урбано, док планина Касијун заузима остатак.[10]

Клима[уреди]

Дамаск има хладну семисуву климу (BSk) у Кепен-Гејгеровом систему,[11] услед ефекта кишне сенке Анти-Лебанонских планина[12] и превладавајућих океанских струја. Лета су сува и врућа сама мало влаге. Зиме су хладне и донекле кишне; снежне падавине су ретке. Годишње кишне падавине су око 130 mm (5 in), и јављају се од октобра до маја.

Клима Дамаска (Међународни аеродром Дамаск) 1981–2010
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 24,0
(75,2)
29,0
(84,2)
34,4
(93,9)
38,4
(101,1)
41,0
(105,8)
44,8
(112,6)
46,0
(114,8)
44,6
(112,3)
42,0
(107,6)
37,8
(100)
31,0
(87,8)
25,1
(77,2)
46,0
(114,8)
Максимум, °C (°F) 12,6
(54,7)
14,5
(58,1)
19,0
(66,2)
24,7
(76,5)
30,1
(86,2)
34,6
(94,3)
37,0
(98,6)
36,8
(98,2)
33,9
(93)
28,1
(82,6)
20,1
(68,2)
14,3
(57,7)
25,5
(77,9)
Просек, °C (°F) 6,1
(43)
7,7
(45,9)
11,4
(52,5)
16,2
(61,2)
20,8
(69,4)
25,0
(77)
27,3
(81,1)
27,0
(80,6)
24,0
(75,2)
19,0
(66,2)
12,1
(53,8)
7,5
(45,5)
17,0
(62,6)
Минимум, °C (°F) 0,7
(33,3)
1,9
(35,4)
4,3
(39,7)
7,9
(46,2)
11,4
(52,5)
15,0
(59)
17,9
(64,2)
17,7
(63,9)
14,4
(57,9)
10,3
(50,5)
4,8
(40,6)
1,7
(35,1)
9,0
(48,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −12,2
(10)
−12
(10)
−8
(18)
−7,5
(18,5)
0,6
(33,1)
4,5
(40,1)
9,0
(48,2)
8,6
(47,5)
2,1
(35,8)
−3,0
(26,6)
−8
(18)
−10,2
(13,6)
−12,2
(10)
Количина падавина, mm (in) 25,0
(0,984)
26,0
(1,024)
20,0
(0,787)
7,0
(0,276)
4,0
(0,157)
1,0
(0,039)
0,0
(0)
0,0
(0)
0,3
(0,012)
6,0
(0,236)
21,0
(0,827)
21,0
(0,827)
131,3
(5,169)
Дани са падавинама 8 8 6 3 2 0,1 0,1 0,1 0,2 3 5 7 42,5
Дани са снегом 1 1 0,1 0 0 0 0 0 0 0 0 0,2 2,3
Релативна влажност, % 76 69 59 50 43 41 44 48 47 52 63 75 56
Сунчани сати — месечни просек 164,3 182,0 226,3 249,0 322,4 357,0 365,8 353,4 306,0 266,6 207,0 164,3 3.164,1
Сунчани сати — дневни просек 5,3 6,5 7,3 8,3 10,4 11,9 11,8 11,4 10,2 8,6 6,9 5,3 8,5
Извор #1: Pogoda.ru.net[13]
Извор #2: NOAA (сунчани сати, 1961–1990)[14]

Историја[уреди]

Дамаск пре нове ере[уреди]

Римски лук у Дамаску

За Дамаск се тврди да је најстарији у континуитету настањени град света, мада се за исту титулу боре градови Библос, Јерихон и Алеп (Haleb, حلب). У хијероглифским таблицама нађеним у Египту помиње се Димашка као један од освојених градова у 15 веку п. н. е. У ископинама у дворишту Умајад џамије су пронађени предмети из трећег миленијума пре нове ере. Име Димашка се налази у архивама Елбе, а пронађено је и на таблицама у Марију (2500. п. н. е.).

За Дамаск су се водиле многобројне битке током ране историје, почев од израелског цара Давида, Асираца (732. п. н. е.), Навукодоносора (око 600. п. н. е.), преко Персијанаца (530. п. н. е.) до Александра Македонског (који је освојио град 333. п. н. е.). Грчки утицај је ослабио када су Набатејци покорили град 85. п. н. е. Римљани су ускоро протерали Набатејце (64. п. н. е.) и Сирија је постала римска провинција (Syria). Дамаск је у римско доба био веома важан град и постао је војна база армија које су се бориле против Персијанаца. Хадријан је прогласио метрополис у II веку нове ере.

Дамаск између религија[уреди]

Гроб главе св. Јована Крститеља

У Дамаску је Савле од Тарса прешао у хришћанство и постао свети апостол Павле. До краја IV века нове ере већина становништва је примила хришћанство. Храм Јупитера је постао катедрала посвећена светом Јовану Крститељу, чија глава и данас лежи у гробу унутар Омеидске џамије. Са доласком ислама, Дамаск је постао важан центар као седиште Омејидског халифата (халифата), у периоду 661-750 год. Град је нагло растао и хришћанска катедрала претворена је у џамију. Када су Абасиди превладали и преселили халифат у Багдад, Дамаск је опустео.

Средњи век, турска и монголска освајања[уреди]

Град су освојили Турци Селџуци (1076), након чега су га крсташи безуспешно покушали преотети 1148. године, пре него је 1154. године коначно пао у руке Нуредина („Нур ад Дин“), генерала турског порекла. Многи споменици у данашњем граду потичу из времена његовог наследника, Саладина („Салах ад Дин“), када је Дамаск био престоница уједињених Египта и Сирије.

Монголи су следећи заузели град, али су их убрзо избацили египатски Мамелуци 1260. године. Током мамелучког периода, роба из Дамаска је била позната широм света и привукла је много трговаца из Европе. Ово је водило ка другој најезди Монгола под Тамерланом, када је град опустошен, а сви уметници и научници депортовани у Самарканд. Мамелуци су се убрзо вратили и наставили изградњу града.

Са почетком четворовековне османске владавине градом (1516. год.) богатство Дамаска се смањује и град постаје тек мала провинцијска престоница унутар великог царства. Једина кратка пауза у османској владавини била је у периоду 1831—1840. године, када је град поново постао главни град египатске Сирије, под владавином Мухамеда Али Паше. Западне силе су интеревенисале у страху од колапса Османског царства, и натерале генерала Ибрахим Пашу да се повуче из Сирије.

Нови век[уреди]

До 1878. бројност становништва се попела на 150000, а у граду је постојао добро изграђен транспорни систем. 1908. године град је имао мрежу трамвајског превоза и железницом је био повезан са Бејрутом и Медином. Турске и немачке снаге су користиле Дамаск као базу током Првог светског рата. Када су их победили Арапска лига и Савезници, постављена је прва, краткотрајна Влада 1919. године. Французи су добили мандат од Друштва народа и окупирали град и земљу у периоду 1920—1945. Сусрео их је талас незадовољства и отпора, тако да су 1925. применили и бомбардовање као метод сузбијања отпора. Потпуна независност је стечена 1946. године. када су се француске и британске трупе повукле и Дамаск је постао главни град независне државе Сирије.

Становништво[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Знаменитости[уреди]

Светска баштина Унеска
Древни град Дамаск
Назив на званичном списку светске баштине
Датотека:View of Damascus 02.jpgCourtyard2(js).jpg
Тип Културно добро
Критеријуми i, ii, iii, iv, vi
Унеско регија  SIR
Историја уписа у светску баштину
Упис 1979. (3. заседање)(? седница)
Угроженост не
Државни музеј Дамаска

Дамаск има многе знаменитости из разних историјских раздобља града. Како је град припадао многим културама и народима које су увек градиле на остацима пређашњих грађевина постало је готово немогуће истражити све руине које на неким местима леже 2,5 м испод данашњег нивоа града.

Дамашчанска цитадела (1076) се налази на северозападном углу Старог града, а остаци римског Јупитеровог храма на улазу у сокак Ал Хамадија. Римска средишња улица (decumanus), данас позната као „Улица звана права“, која се наводи у тексту о преобраћењу св. Павла у Делима апостолским 9:11, продужена је до 1,5 km дужине. Улица Баб Шарки (باب شرقي‎, „Источна врата“), која је испуњена многим трговинама, води до старе хришћанске четврти Баб Тума (باب توما, „Врата св. Томе“). На крају улице Баб Шарки налази се подземна капела испод куће св. Ананија (كنيسة القديس حنانيا‎) који је покрстио св. Павла. Сокак Мидхат Паше (سوق مدحت باشا‎) је наткривена пијаца, дуга 490 м, названа по османском управнику који ју је обновио у 19. веку.

Омејидска џамија (جامع بني أمية الكبير‎, Ğām' Banī 'Umayya al-Kabīr) је највећа и једна од најстаријих џамија на свету, те се сматра четвртом најсветијом џамијом ислама. Изграђена је 634. године на месту ранохришћанске базилике посвећене Светом Јовану Крститељу из времена Константина I, те се у њој још увек налази олтар главе св. Ивана Крститеља, којег као пророка поштују и хришћани и муслимани. Ту се такође налази и олтар Мухамедовог унука, калифа Хусејн ибн Алија, али и Саладинов маузолеј у врту џамије. У близини се налази и Џамија Сајудах Рукаја, кћерке Хусејна ибн Алија, као и палата Азем, палата османских управника Сирије.

Остале зграде[уреди]

Градови пријатељи[уреди]

Дамаск има уговоре о партнерству са следећим градовима:

Референце[уреди]

  1. Albaath.news statement by the governor of Damascus, Syria[мртва веза] (арапски), April 2010
  2. Central Bureau of Statistics Syria Syria census 2004 Archived 10 March 2013[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  3. Eldredge, Niles & Horenstein, Sidney (2014). Concrete Jungle: New York City and Our Last Best Hope for a Sustainable Future. Berkeley, California: University of California Press. стр. 21. ISBN 978-0-520-27015-2. 
  4. Дамаск као арапски главни град културе 2008. (арап.) Посећено 11. 4. 2011.
  5. List I, 13 in J. Simons, Handbook for the Study of Egyptian Topographical Lists relating to Western Asia, Leiden 1937. See also Y. AHARONI, The Land of the Bible: A Historical Geography, London 1967, p147, No. 13.
  6. Dion, Paul E. (1988). „Ancient Damascus: A Historical Study of the Syrian City-State from Earliest Times Until Its Fall to the Assyrians in 732 BC., Wayne T. Pitard”. Bulletin of the American Schools of Oriental Research (270): 98. JSTOR 1357008. 
  7. Frank Moore Cross (1972). „The Stele Dedicated to Melcarth by Ben-Hadad of Damascus”. Bulletin of the American Schools of Oriental Research (205): 40. JSTOR 1356214. 
  8. Miller, Catherine; Al-Wer, Enam; Caubet, Dominique; Watson, Janet C.E. (2007). Arabic in the City: Issues in Dialect Contact and Language Variation. Routledge. стр. 189. ISBN 978-1-135-97876-1. 
  9. romeartlover, "Damascus: the ancient town"
  10. „DMA-UPD Discussion Paper Series No.2” (PDF). Damascus Metropolitan Area Urban Planning and Development. 2009. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 10. 2012. 
  11. M. Kottek; J. Grieser; C. Beck; B. Rudolf; F. Rubel (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated”. Meteorol. Z. 15: 259—263. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130. Приступљено 1. 8. 2013. 
  12. Tyson, Patrick J. (2010). „Sunshine Guide to the Damascus Area, Syria” (PDF). www.climates.com. Приступљено 26. 11. 2010. 
  13. „The Climate of Damascus 1981–2010” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). Приступљено 26. 4. 2017. 
  14. „Damascus INTL Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 26. 4. 2017. 

Литература[уреди]

  • Miller, Catherine; Al-Wer, Enam; Caubet, Dominique; Watson, Janet C.E. (2007). Arabic in the City: Issues in Dialect Contact and Language Variation. Routledge. стр. 189. ISBN 978-1-135-97876-1. 
  • Јоханан Ахарони (Yohanan Aharoni) и Мајкл Ави-Јонах (Michael Avi-Yonah), Мекмиланов Библијски Атлас ("The MacMillan Bible Atlas"), (1968. и 1977. од Carta Ltd.).
  • Aharoni, Yohanan; Avi-Yonah, Michael (1977). The MacMillan Bible Atlas. Carta Ltd. ISBN 978-0-7318-1071-0. 
  • Burns, Ross (2005). Damascus: A History. Routledge. ISBN 978-0-415-27105-9. 
  • Cammelli, Stefano (2006). „Il Minareto di Gesù”. Il Mulino. 
  • Hamilton, Jill, Duchess of (2002). First to Damascus: The story of the Australian Light Horse and Lawrence of Arabia. ISBN 978-0-7318-1071-0. 

Спољашње везе[уреди]