Дамаск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дамаск
арап. دمشق
Damascus from Qasiyon.JPG
Колаж слика Дамаска
Основни подаци
Држава Застава Сирије Сирија
Покрајине Дамаск
админ. центар покрајине, али се не налази у њеном саставу
Становништво
Становништво 1.711.000
Густина становништва 17.474 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 33°30′47″N 36°17′31″E / 33.513056, 36.291944
Надморска висина 680 m
Површина 105 km²
Дамаск на мапи Сирије
{{{alt}}}
Дамаск
Дамаск на мапи Сирије
Остали подаци

Дамаск (званично: арап. دمشق Димашк, незванично: арап. الشام аш-Шам) је главни и други највећи град Сирије, после Алепа. Према процени из 2009. године има 1.711.000 становника.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима[уреди]

Климатограм 
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Средњи минимум, °C 0 2 4 7 11 14 16 17 13 9 4 1 8
Количина падавина, mm 30 30 20 10 5 1 3 2 10 10 20 40 200


Историја Дамаска[уреди]

Дамаск пре нове ере[уреди]

Римски лук у Дамаску

За Дамаск се тврди да је најстарији у континуитету настањени град света, мада се за исту титулу боре градови Библос, Јерихон и Алеп (Haleb, حلب). У хијероглифским таблицама нађеним у Египту помиње се Димашка као један од освојених градова у 15 веку п. н. е. У ископинама у дворишту Умајад џамије су пронађени предмети из трећег миленијума пре нове ере. Име Димашка се налази у архивама Елбе, а пронађено је и на таблицама у Мари (2500. п. н. е.).

За Дамаск су се водиле многобројне битке током ране историје, почев од израелског цара Давида, Асираца (732. п. н. е.), Навукодоносора (око 600. п. н. е.), преко Персијанаца (530. п. н. е.) до Александра Македонског (који је освојио град 333. п. н. е.). Грчки утицај је ослабио када су Набатејци покорили град 85. п. н. е. Римљани су ускоро протерали Набатејце (64. п. н. е.) и Сирија је постала римска провинција (Syria). Дамаск је у римско доба био веома важан град и постао је војна база армија које су се бориле против Персијанаца. Хадријан је прогласио метрополис у II веку нове ере.

Дамаск између религија[уреди]

Гроб главе св. Јована Крститеља

У Дамаску је Савле од Тарса прешао у хришћанство и постао свети апостол Павле. До краја IV века нове ере већина становништва је примила хришћанство. Храм Јупитера је постао катедрала посвећена светом Јовану Крститељу, чија глава и данас лежи у гробу унутар Омеидске џамије. Са доласком ислама, Дамаск је постао важан центар као седиште Омејидског халифата (халифата), у периоду 661-750 год. Град је нагло растао и хришћанска катедрала претворена је у џамију. Када су Абасиди превладали и преселили халифат у Багдад, Дамаск је опустео.

Средњи век, турска и монголска освајања[уреди]

Град су освојили Турци Селџуци (1076), након чега су га крсташи безуспешно покушали преотети 1148. године, пре него је 1154. године коначно пао у руке Нуредина („Нур ад Дин“), генерала турског порекла. Многи споменици у данашњем граду потичу из времена његовог наследника, Саладина („Салах ад Дин“), када је Дамаск био престоница уједињених Египта и Сирије.

Монголи су следећи заузели град, али су их убрзо избацили египатски Мамелуци 1260. године. Током мамелучког периода, роба из Дамаска је била позната широм света и привукла је много трговаца из Европе. Ово је водило ка другој најезди Монгола под Тамерланом, када је град опустошен, а сви уметници и научници депортовани у Самарканд. Мамелуци су се убрзо вратили и наставили изградњу града.

Са почетком четворовековне отоманске владавине градом (1516. год.) богатство Дамаска се смањује и град постаје тек мала провинцијска престоница унутар великог царства. Једина кратка пауза у отоманској владавини била је у периоду 1831—1840. године, када је град поново постао главни град египатске Сирије, под владавином Мухамеда Али Паше. Западне силе су интеревенисале у страху од колапса Османског царства, и натерале генерала Ибрахим Пашу да се повуче из Сирије.

Нови век[уреди]

До 1878. бројност становништва се попела на 150000, а у граду је постојао добро изграђен транспорни систем. 1908. године град је имао мрежу трамвајског превоза и железницом је био повезан са Бејрутом и Медином. Турске и немачке снаге су користиле Дамаск као базу током Првог светског рата. Када су их победили Арапска Лига и Савезници, постављена је прва, краткотрајна Влада 1919. године. Французи су добили мандат од Лиге Народа и окупирали град и земљу у периоду 1920—1945. Сусрео их је талас незадовољства и отпора, тако да су 1925. применили и бомбардовање као метод сузбијања отпора. Потпуна независност је стечена 1946. године. када су се француске и британске трупе повукле и Дамаск је постао главни град независне државе Сирије.

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката:

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези:

Литература[уреди]

  • Јоханан Ахарони (Yohanan Aharoni) и Мајкл Ави-Јонах (Michael Avi-Yonah), Мекмиланов Библијски Атлас ("The MacMillan Bible Atlas"), (1968. и 1977. од Carta Ltd.).


Координате: 33° 30' 35" СГШ; 36° 18' 33" ИГД


Спољашње везе[уреди]