Nacionalni antropološki muzej u Madridu
.jpg)
Nacionalni antropološki muzej je španski nacionalni muzej sa sedištem u Madridu. To je prvi antropološki muzej u Španiji [1] i posvećen je pružanju globalne slike različitih kultura koje postoje na planeti, a same kolekcije pokrivaju pet kontinenata.
Otvorio ga je 29. aprila 1875. kralj Alfonso XII od Španije, pod službenim nazivom "Anatomski muzej" [2] iako je bio poznat kao Antropološki muzej.[3]
Muzej je u državnom vlasništvu i njime direktno upravlja Ministarstvo kulture (trenutno Ministarstvo prosvete, kulture i sporta). Direktno zavisi od Generalne direkcije za likovnu umetnost i kulturnu baštinu, odnosno od Generalnog direktorata državnih muzeja.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Inicijativa za osnivanjem muzeja je potekla od lekara i antropoga iz Segovije Pedra Gonzalesa Velaska (1815-1882), koji je želeo da stvori muzej gde će biti trajno čuvane različite kolekcije po uzoru na Britanski muzej u Londonu. Nakon njegove smrti, država je 1887. otkupila zgradu i zbirke od njegove udovice (iako su kontakti s tim u vezi već započeli tokom lekarovog života), kojoj su kasnije dodavani i mnogi drugi predmeti, kao što su rezultati nekih ekspedicija, putovanja, donacija, kupovina itd. Muzej je klasifikovan kao mesto od kulturnog značaja sa kategorijom spomenika na osnovu uredbe 474/1962 od 1. marta 1962. godine [4] kojom su pojedini muzeji proglašeni istorijsko-umetničkim spomenicima.[5]
Od svog osnivanja 1875. godine institucija je doživela promene imena i vlasništva. Nakon osnivačeve smrti, zgrada je dodeljena Nacionalnom muzeju prirodnih nauka, koji je u zgradu smestio Odsek antropologije, etnografije i praistorije. 1910. godine, Kraljevskim dekretom od 27. maja, nazvan je Nacionalni muzej antropologije, etnografije i praistorije.[6]
Političke promene koje su se dogodile u Španiji nakon građanskog rata dovele su i do toga da je 1940. preimenovan u Nacionalni etnološki muzej. 1941. godine stavljen je pod upravu Instituta za antropologiju i etnologiju Bernardino de Saagun sve do 1952. godine, kada je muzej postao nezavistan. [7] Promena imena institucije ukazivala je i na promenu fokusa u radu muzeja. Iako je preovladavalo proučavanje čoveka u njegovom fizičkom aspektu, istraživanja su se fokusirala i na socijalnu i kulturnu antropologiju i na prikupljanje kolekcija etnografskih predmeta.[8]
Zbirke[uredi | uredi izvor]
Zbirke muzeja potiču iz kolekcije dr Velaska, kojima su naknadno dodavani komadi iz različitih donacija, kupovina, putovanja, ekspedicija itd. Zbirke obuhvataju predmete sa pet kontinenata i sadrže neke kolekcije od izuzetnog značaja i antropološke vrednosti. Ukupno ima više od 21 000 muzejskih zbirki, čija je raspodela sledeća: Afrika: 3.800; Amerika: 2.600; fizička antropologija: 4.600; Azija: 1.700; Evropa: 2.600; Filipini i Okeanija: 4.500; i praistorija: 1.600. Od toga je 5,4% trajno predstavljeno javnosti . Pored toga postoji više od 7.000 dokumentovanih zbirki.
Između 2004. i 2008. godine sobe stalne izložbe posvećene Aziji, Africi i Americi u potpunosti su obnovljene. U novoj instalaciji predmeti su hronološki i geografski postavljeni, u tematske celine: ekonomija i transport; kuća i domaćinstvo; odeće i ukrasi; muzičke i zabavne aktivnosti; i verovanja.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Romero de Tejada 1994, str. 498.
- ^ Romero de Tejada et al., str. 499.
- ^ Romero de Tejada 1992
- ^ „Decreto 474/1962, de 1 de marzo, por el que determinados Museos son declarados monumentos histórico-artísticos.” (PDF). Gaceta de Madrid. Madrid (59): 3311—3313. 9. 3. 1962.
- ^ Vicepresidencia, Consejería de Cultura y Deporte y Portavocía del Gobierno. Dirección General de Patrimonio Histórico. „Bienes inmuebles de interés cultural en la Comunidad de Madrid. Villa de Madrid” (PDF). Gobierno de la Comunidad de Madrid. Pristupljeno 22. 5. 2020.
- ^ Rodrigo del Blanco 2007
- ^ Sánchez Gómez 1992, str. 32.
- ^ „Historia del Museo”. Museo Nacional de Antropología. Pristupljeno 22. 5. 2020.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
