Nektarije Optinski
Nektarije Optinski (u svetu Nikolaj Vasiljevič Tihonov; 1853, Jelec – 12. maj 1928) bio je sveštenik Ruske pravoslavne crkve, jeromonah. Pravoslavna crkva ga pominje 26. jula 1996. godine,[1] zajedno sa još 12 optinskih svetih staraca. Još za života bio je poštovan kao sveti starac.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Nikolaj Vasiljevič Tihonov rođen je 1853. godine u gradu Jelec, provincija Oriol, u siromašnoj porodici Vasilija i Elene Tihonov. Otac mu je bio radnik u mlinu i rano je umro. Njegova majka je umrla nedugo nakon smrti oca, a dečak je ostao siroče. Sa 11 godina počeo je da radi u trgovinskoj radnji, a do 17 godine dobio je čin mlađeg činovnika.
1873. Nikola je otišao u manastir Optinsku pustinju, gde je bio primljen od strane svetog Amvrosija mlađeg. Nakon njihovog razgovora, odlučio je da zauvek ostane u skitu. Monah Anatolij je postao njegov duhovni mentor.
Pod vođstvom svojih mentora monah Nektarije je brzo duhovno uzrastao. 14. marta 1887. godine je zamonašen, a 19. januara 1894. godine hirotonisan je za jerođakona, a četiri godine kasnije za jeromonaha ga je zamonašio episkop Kaluga . 1912. godine izabran je za starešinu Optinske pustinje.
Nakon zatvaranja manastira 1923. godine, monah Nektarije je uhapšen [2]. Po povratku je kratko vreme živeo u Plokhinu, nakon toga u selu Kholmišchi, Uljanovski okrug, Kaluška oblast, u seljačkoj porodici.
Monah Nektarije umro je 29. aprila ( 12. maja ) 1928. godine u 75. godini i sahranjen na seoskom groblju. Nakon oživljavanja Optinske isposnice, 16. jula 1989. godine, na dan sećanja na mitropolita moskovskog Filipa, došlo je do otkrivanja moštiju monaha Nektarija.