Pređi na sadržaj

Nordijski noar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sekcija "Nordijski noar" u biblioteci u Helsinkiju, Finskoj.

Nordijski noar, takođe poznat i kao skandinavski noar, jeste žanr kriminalističke fantastike smeštene na područje Skandinavije i ostalih nordijskih zemalja. Jednostavan jezik, koji karakteriše izbegavanje metafora i komplikovanih rečeničnih konstrukcija, dočarava mračnu i kompleksnu atmosferu karakterističnu za ovaj žanr. Koristeći se ovakvim stilom, autori ovog žanra uspevaju da prikažu napetost između naizgled mirne društvene zajednice i ubistva, mizoginije, silovanja i rasizma koji leže pod površinom.

Popularnost nordijskog noara proširila se na filmove i televiziju, iznedrivši naslove poput Ubistvo (dan. Forbrydelsen)[1], Most (šv. Bron)[2], Valhala ubistva (eng. The Valhalla Murders)[3] i Granični grad (fin. Sorjonen)[4].

Počeci žanra

[uredi | uredi izvor]

Postoje različite teorije o poreklu ovog žanra, ali većina izvora se slaže da je do devedesetih godina prošlog veka on već bio čvrsto uspostavljen kao književni žanr. Švedski pisac Hening Mankel (šv. Henning Mankell), koji se ponekad naziva i "ocem skandinavskog noara"[5], napominje da je serijal romana o Martinu Beku spisateljice Maj Ševal (šv. Maj Sjöwall) i pisca Pera Valea (šv. Per Wahlöö) "porušio prethodne trendove u kriminalističkoj fantastici," i postao pionir novog stila. "Shvatili su da postoji ogromna neistražena teritorija u književnosti gde kriminalistički romani mogu biti osnova za priče koje sadrže društvenu kritiku"[6].

Knjige Heninga Mankela o inspektoru Kurtu Valanderu (šv. Kurt Wallander) učinile su ovaj žanr masovnim fenomenom devedesetih. Knjige norveške spisateljice Karin Fosum (norv. Karin Fossum) o inspektoru Sejeru takođe su imale veliki uticaj na ovaj žanr i prevedene su na veliki broj jezika. Britanski pisac Beri Foršo (eng. Barry Forshaw) sugerisao je da je roman Petera Hega (dan. Peter Høeg) "Osećaj Gospođice Smile za sneg" bio izuzetno uticajan "kao pravi potomak skandinavskog novog talasa" i da je "smeštajući svoju heroinu u Kopenhagen i Grenland, Heg pokrenuo trenutni skandinavski kriminalni književni talas."[7]

Jezik, heroji i scenografija su tri zajedničke karakteristike u žanru koji se odlikuje jednostavnim, direktnim stilom pisanja bez metafore i kompleksnih jezičkih konstrukcija. Romani su često policijske proceduralne prirode, fokusirajući se na monotone, svakodnevne policijske poslove koji često uključuju istodobnu istragu više zločina.[8] Neki od reprezentativnih naslova su "Devojka sa tetovažom zmaja" i ostali nastavci serijala Milenijum švedskog pisca Stiga Lašona, serijal romana o inspektoru Hariju Huleu norveškog autora Ju Nesbea, kao i filmska adaptacija serijala Jusi-Adler Olsena o departmanu "Q".[9]

Termin

[uredi | uredi izvor]

Do 2010-ih žanr nije imao definisano ime, ali ponekad je opisno nazivan "skandinavska kriminalistička fantastika" ili "nordijska kriminalistička fantastika". U samim severnim zemljama to je i dalje slučaj. Izrazi "Skandinavski noar" i "Nordijski noar" u engleskom jeziku uglavnom se koriste kao sinonimi na engleskom jeziku, iako su ova dva pojma različita. Skandinavija se sastoji od Danske, Norveške i Švedske, severno-germanskih zemalja koje su jezički, etnički i kulturno blisko povezane jedna s drugom, dok su nordijske zemlje šira grupa koja uključuje i zemlje u tradicionalnoj skandinavskoj sferi političkog i kulturnog uticaja, kao što je Finska, koja je finsko govorna, ali kulturno udaljenija od Skandinavije.

Termin "nordijski noar" skovala je katedra za skandinavistiku Londonskog univerzitetskog koledža. Ovaj termin se dalje širio u britanskim medijima 2010-ih, počevši od emitovanja Bi-Bi-Si-jevog dokumentarca pod nazivom "Nordijski noar: Istorija skandinavske kriminalne fantastike"[10] (eng. Nordic Noir: the Story of Scandinavian Crime Fiction). Malo nakon ovoga, Gardijan je dansku seriju Ubistvo (dan. Forbrydelsen)[1] isto okarakterisao kao skandinavski noar.[10][11] Ovi izvori naglašavaju da se termin smatra tipičnim za fenomen takozvanog objedinjenog gledišta sveta van Skandinavije, te tako nordijski noar ostaje strani termin, pošto se ne koristi u skandinavskim zemljama.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Neki kritičari pripisuju uspeh žanra prepoznatljivom i privlačnom stilu, "realističnom, jednostavnom i tačnom [...] i bez okolišanja."[12]. Protagonisti su obično mrzovoljni detektivi[13] ili mučeni brigama i daleko kompleksniji likovi od činjenice da ih smatraju samo herojima.[12] Dakle, život glavnih likova baca svetlo na poroke društva koji se ne tiču samog zločina.[14] To ima veze sa načinom na koji ovaj žanr često rešava misteriju ubistva - ona je najčešće povezana sa nekoliko priča i tema, poput istrage mračnog podzemlja modernog društva.[15] Ovo je možda i najbolje prikazano na primeru filma "Nesanica" u kom je rešavan zločin povezan sa slabljenjem skandinavskih država kao "država blagostanja".[16]

Opis nordijskog noara kaže da ga karakteriše slabo osvetljena estetika, uparena sa sporim i melanholičnim tempom, kao i slojevitim pričama [15], često sadrži mešavinu mračnog naturalizma i neumoljivih lokacija, sa naglaskom na atmosferu mesta koja naslućuje da će se dogoditi loše stvari.[13] Takve je bila i karakteristična atmosfera u finskoj seriji "Granični grad"[4], koja je proizašla iz straha od Rusije, u kojoj je smeštena priča.[13]

Ovi radovi takođe duguju mnogo političkom sistemu Skandinavije, gde postoji višeslojni sistem na čijoj su površini jednakost, socijalna pravda i liberalizam skandinavskog modela. Trilogija "Milenijum" Stiga Lašona, na primer, fokusirana se na mizoginiju i silovanje, dok se "Bezlične ubice" Heninga Mankela fokusiraju na nemogućnost Švedske da integriše svoje imigrantsko stanovništvo.

Televizija

[uredi | uredi izvor]

Izraz nordijski noar odnosi se i na filmove i televizijske serije u ovom žanru, kako na filmske adaptacije romana, tako i na originalne scenarije. Neki od zapaženih primera TV serija su Ubistvo (dan. Forbrydelsen)[1], Most (šv. Bron)[2], Granični grad (fin. Sorjonen)[4], Zarobljen (isl. Ófærð)[17] i Marsela (eng. Marcella)[18]

Fotografija sa snimanja američke adaptacije prvog romana u serijalu "Milenijum" Stiga Lašona, "Devojka sa tetovažom zmaja".

Kritičar Bojd Tonkin sugerisao je da su britanska Šetlandska ostrva i Spoljni Hebridi pod jakim uticajem Skandinavije rodili autore u srodnoj, ako ne i potpuno identičnoj tradiciji i stilu. Neki od primera jesu En Klivs (eng. Ann Cleeves), čije su Šetlandske knjige doživele i televizijsku adaptaciju pod nazivom "Šetland" (eng. Shetland)[19] i Luis (eng. The Lewis Trilogy)[20] trilogija škotskog pisca Pitera Meja. Relativno sporiji tempo pripovedanja britanskih krimi-drama "Brodčerč" (eng. Broadchurch), "Nestali" (eng. The Missing)[21] i "Reka" (eng. River)[22] takođe se pripisuje uticaju skandinavskog noara.[23]

Originalni programi sa titlovima pokazali su se popularnim kod britanske publike. Međunarodne adaptacije poput francusko-britanske TV serije "Tunel" (eng. The Tunnel)[24], koja je u stvari adaptacija švedsko-danske TV serije Most (šv. Bron)[2], imaju sopstveni identitet, zadržavajući stilsku i tematsku sličnost sa originalnom serijom. Iako je američka adaptacija prvog romana u serijalu "Milenijum" Stiga Lašona, "Devojka sa tetovažom zmaja", bila izuzetno dobro prihvaćena od strane svetske publike, neke druge adaptacije poput naslova "Ubistvo" (eng. The Killing)[25] bile su daleko manje uspešnije kod kritičara[26] i manje popularnije u smislu reakcije publike, nego kada je u pitanju bila originalna produkcija, za šta je možda i najbolji primer kontinuirani interes publike za TV serijal "Intercrime" Arnea Dala , čija britanska adaptacija nije doživela uspeh.

Istaknuti autori

[uredi | uredi izvor]

Autori koji su doprineli razvoju ovog žanra i širenju popularnosti istog kod publike.[7]

Finska

Island

Danska

Norveška

Švedska

Farska ostrva

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Forbrydelsen, Sofie Gråbøl, Morten Suurballe, Lars Mikkelsen, Bjarne Henriksen, Danmarks Radio (DR), Norsk Rikskringkasting (NRK), Sveriges Television (SVT), 2007-01-07, Pristupljeno 2020-11-14 
  2. ^ a b v Bron/Broen, Sofia Helin, Rafael Pettersson, Sarah Boberg, Dag Malmberg, Filmlance International AB, Nimbus Film Productions, Sveriges Television (SVT), 2011-09-21, Pristupljeno 2020-11-14 
  3. ^ The Valhalla Murders, Aldís Amah Hamilton, Bergur Ebbi Benediktsson, Edda Björgvinsdóttir, Gunnar Bersi Björnsson, Truenorth Productions, Mystery Productions, Ríkisútvarpið-Sjónvarp (RÚV), 2019-12-26, Pristupljeno 2020-11-14 
  4. ^ a b v Sorjonen, Ville Virtanen, Matleena Kuusniemi, Anu Sinisalo, Lenita Susi, Federation Entertainment, Fisher King Production, Fisher King, 2016-10-16, Pristupljeno 2020-11-14 
  5. ^ „Nordic noir author Henning Mankell loses battle with cancer | The Star”. www.thestar.com.my. Pristupljeno 2020-11-14. 
  6. ^ Sjöwall, Maj, 1935-2020. (2011). Roseanna. Wahlöö, Per, 1926-1975. London: Fourth Estate. ISBN 978-0-00-743911-9. OCLC 743473282. 
  7. ^ a b Forshaw, Barry. Nordic noir : the pocket essential guide to Scandinavian crime fiction, film & TV. Harpenden, Herts. ISBN 978-1-84243-987-6. OCLC 819521091. 
  8. ^ Miller, Laura (2010-01-15). „The Strange Case of the Nordic Detectives”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2020-11-14. 
  9. ^ „Jussi Adler-Olsen”. IMDb. Pristupljeno 2020-11-14. 
  10. ^ a b Emotions in contemporary TV series. García, Alberto N.,. Houndmills, Basingstoke, Hampshire. ISBN 978-1-137-56885-4. OCLC 946363027. 
  11. ^ „The return of The Killing”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2011-11-03. Pristupljeno 2020-11-14. 
  12. ^ a b „Inspector Norse”. The Economist. 2010-03-11. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 2020-11-14. 
  13. ^ a b v Mrozewicz, Anna Estera,. Beyond Eastern noir : reimagining Russia and Eastern Europe in Nordic cinemas. Edinburgh. ISBN 978-1-4744-4467-5. OCLC 1054395493. 
  14. ^ European television crime drama and beyond. Hansen, Kim Toft,, Peacock, Steven, 1974-, Turnbull, Sue, 1950-. Cham, Switzerland. ISBN 978-3-319-96887-2. OCLC 1082687131. 
  15. ^ a b Hansen, Kim Toft. Locating Nordic noir : from Beck to The Bridge. Waade, Anne Marit. Cham, Switzerland. ISBN 978-3-319-59815-4. OCLC 1006619197. 
  16. ^ A companion to Nordic cinema. Hjort, Mette,, Lindqvist, Ursula,. Chichester, West Sussex. ISBN 978-1-118-47527-0. OCLC 931861492. 
  17. ^ Ófærð, Ólafur Darri Ólafsson, Ilmur Kristjánsdóttir, Ingvar Sigurdsson, Elva María Birgisdóttir, RVK Studios, British Broadcasting Corporation (BBC), Danmarks Radio (DR), 2015-12-27, Pristupljeno 2020-11-14 
  18. ^ Marcella, Anna Friel, Ray Panthaki, Jack Doolan, Jamie Bamber, Buccaneer Media, 2016-04-04, Pristupljeno 2020-11-14 
  19. ^ Shetland (TV Series 2013– ) - IMDb, Pristupljeno 2020-11-14 
  20. ^ „Peter May”. IMDb. Pristupljeno 2020-11-14. 
  21. ^ The Missing, Tchéky Karyo, Anastasia Hille, David Morrissey, Keeley Hawes, Company Pictures, Two Brothers Pictures, New Pictures, 2014-10-28, Pristupljeno 2020-11-14 
  22. ^ River, Stellan Skarsgård, Nicola Walker, Lesley Manville, Eddie Marsan, Kudos Film and Television, 2015-10-13, Pristupljeno 2020-11-14 
  23. ^ Lawson, Mark (2017-03-15). „Scandi noir is dead”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-11-14. 
  24. ^ The Tunnel, Stephen Dillane, Clémence Poésy, Cédric Vieira, Angel Coulby, Canal+, Kudos Film and Television, Shine, 2013-10-16, Pristupljeno 2020-11-14 
  25. ^ The Killing, Mireille Enos, Joel Kinnaman, Billy Campbell, Liam James, KMF Films, Fuse Entertainment, Fox Television Studios, 2011-04-03, Pristupljeno 2020-11-14 
  26. ^ Hale, Mike (2012-03-28). „The Danes Do Murder Differently (Published 2012)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-11-14. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нордијски_ноар&oldid=26953870”