Nuklearne padavine

Nuklearne padavine (engl. Nuclear fallout) nastaju prilikom nuklearne eksplozije. Pod tim se podrazumeva eksplozija nuklearne bombe ili nekog drugog nuklearnog uređaja. One se umnogome razlikuju od klasičnog nuklearnog otpada nastalog industrijskom upotrebom radioaktivnih elemenata.

Nastajanje i proces postojanja

Nuklearne padavine nastaju eksplozijom nuklearne bombe. Kada nuklearna bomba eksplodira u vazduh se šalju čestice prašine, loma, delića izgorelih predmeta i stvari i otpad uopšte. Taj otpad se pod fisionim zračenjem kontanimira i predstavlja opasnu pretnju. Zbog toga što nuklearna bomba sprži dosta čestica, vodu, građevine pa i zemlju taj otpad je najčešće veoma male veličine i računa se u µ-gramima. Uz taj sitan otpad koji se drukčije naziva i radioaktivna prašina stvara se i krupniji otpad koji teži od nekoliko miligrama do nekoliko desetina kilograma. On se diže visoko u vazduh, konkretno u stratosferu i tu ostaje određeno vreme. Jačina nuklearne bombe potrebne za stvaranje neke veće količine je 10 kilotona. Dok su u vazduhu nuklearne padavine lebde i zrače. Njihovo zračenje nije opasno na velikim visinama za ljude ali po zakonu gravitacije one padaju nazad na Zemljinu površinu, najčešće razasute na velikim površinama i kako na samom mestu tako i daleko od mesta eksplozije. Dok padaju nuklearne padavine zrače ali gube na snazi srazmerno sa vremenom jer se energija troši. Ona se računa u jedinicama. Jedan sat posle eksplozije padavine sadrže 100 jedinica, posle sedam sati oko 10 jedinica a posle 48 sati samo jednu jedinicu. Međutim, prosečno je dovoljno i nešto više od jedne dvadesetine jedinice odraslom čoveku da bude ozračen i primi opasnu dozu radijacije. Kada radioaktivne padavine padnu na zemlju one dodatno gube na snazi i svoju radijaciju odaju površini na koju su pale. Samim tim, ako padnu na čoveka može doći do opasnih bolesti i smrti. Ako padnu na golu kožu izazivaju opekotine i tumore u kasnijem periodu. Ako padnu na biljke ozračiće ih srazmerno preostaloj nuklearnoj energiji koju poseduju. Najčešće posle nekololiko dana one prestaju da ugrožavaju ljude i živi svet (same po sebi) ali zato ono što ozrače preuzima energiju i zadržava je.

Uticaj na okolinu

Najopasniji uticaj nuklearnih padavina je na ljude. Manifestuje se na više načina:

• kroz trenutne reakcije kao što su opekotine, svrab, nesvestica, povraćanje
• kroz kratkoročne reakcije kao što su oboljenja kostiju, kože, očiju
• kroz dugoročne posledice kao što su tumori, teške bolesti kostiju i smrt.

Padavine deluju trenutno neposrednim kontaktom sa njima, dodirom ili unošenjem u organizam. Kratokorčne i dugoročne posledice počinju nekoliko dana posle kontakta i traju tokom celog životnog veka individue.

Uticaj na životinje je sličan kao i uticaj na ljude s tim što životinje su mnogo podložnije uginuću i deformitetima nego ljudi sa par izuzetaka.

Uticaj na biljke je drugačiji. Slabije biljke najčešće prolaze sa uništavanjem spoljnog omotača i uginućem dok jače biljke, sa većom površinom krošnje, snažnijim korenovim sistemom i korom mogu da ovo prebrode bez većih posledica. Neke se i adaptiraju radijaciji ali većini biljaka radijacija smeta i uništava ih.

Zaštita

Postoji više načina zaštite od nuklearnih padavina ali se svi baziraju na osnovnim principima:

• ako se čovek nađe na otvorenom a zna da postoji opasnost od nuklearnih padavina mora odmah potražiti sklonište (najbolje u zatvorenom prostoru, skloništu, kući)
• ako se dođe u kontakt sa nuklearnim padavinama mora se odmah pristupiti uklanjanju istih sa odeće, pranjem, bacanjem i odlaganjem odeće/obuće. Spaljivanjem se ne uništava radioaktivnost.
• tokom trajanja opasnosti od radioaktivnih padavina ne sme se izlaziti na otvoreno ili ako se izlazi mora biti kratko i moraju se pokriti svi delovi tela. Posle toga odeća se mora očistiti.
• ne smeju se koristiti u ishrani voda, hrana i svi prehrambeni proizvodi koji su bili izloženi direktnom kontaktu sa padavinama. Izuzetak su kokošija jaja, krompir koji je sveže izvađen iz zemlje, voda iz dubokog podzemnog izvora.

Reference

• Glasstone, Samuel and Dolan, Philip J., The Effects of Nuclear Weapons (third edition), U.S. Government Printing Office, 1977. (Internet stranica)
• NATO Handbook on the Medical Aspects of NBC Defensive Operations (Part I - Nuclear), Departments of the Army, Navy, and Air Force, Washington, D.C., 1996, (Internet stranica)
• Smyth, H. DeW., Atomic Energy for Military Purposes, Princeton University Press, 1945. (Smyth Report)
• The Effects of Nuclear War in America, Office of Technology Assessment (May 1979) (Internet stranica)
• T. Imanaka, S. Fukutani, M. Yamamoto, A. Sakaguchi and M. Hoshi, J. Radiation Research, 2006, 47, Suppl A121-A127.
• Sheldon Novick, The Careless Atom, (Boston MA: Houghton Mifflin Co., 1969), pp. 98

Spoljašnje veze

• Downwinders.org Svi smo niz vetar
• RadShelters4u Najčešća pitanja
• KI4U Kalijum jodid, informacije