Obeležavanje eritrocita radiofarmaceutikom
Obeležavanje eritrocita radiofarmaceutikom jedan je od postupaka u nuklearnoj medicini kojim se, u obliku pogodnom za aplikaciju, na najjednostavniji način pacijentu itravenskim putem unese radiofarmaceutici za obeležavanje in vivo, i potom registruju prostorne raspodele gama zračenja, specijalnom kamerom, dijagnostičke doze i vrste radioaktivnog izotopa. Njihova primena je u stalnom razvoju i postala je vrlo važna za kliničku praksu.[1]
Međutim, prilikom njihove primene nastaje i problem jer kada radiofarmaceutik stigne do određenih ćelija on ih obeleži ih pre nego što se metaboliše i izluči. U tom smislu i ako postoji, in vivo obeležavanje eritrocita, trombocita specifičnim monoklonskim antitelima, ono se nije pokazalo uspešno kod granulocita. Zato se u praksi uglavnom krvne ćelije izoluju, potom obeleže i ponovo ubrizgaju pacijentu.[2]
Osnovna razmatranja[uredi | uredi izvor]
Metoda obeležavanja zasniva na sledećim principima:
- u metabolitu se zamenjuje stabilni izotop radioaktivnim izotopom,
- unosi se u organizam na različite načine i tamo sledi metaboličke puteve,
- detekcijom zračenja može se rekonstruisati prostorna raspodela radionuklida ili pratiti njihov put kroz organizam - vremenski događaji ili promenu raspodele eritrocita u organu u vremenu - vremenskoprostorni događaji
- može se pratiti funkcija eritrocita preko vremenske promene aktivnosti
Kod obeleženih granulocita i trombocita na način njihovog izdvajanja i uslove obeležavanja utiče integritet ćelija efikasnost obeležavanja. Kod obeležavanja eritrocita neophodno je prisustvo dvovalentnog kalaja, jer inače pertehnetat slobodno difunduje u ćelije, izlazi iz njih, a ako je u redukovanom obliku može da se veže za hemoglobin, i da ga ćelija zadrži.
Takođe je važno da se ukloni eventualni višak kalaja /II/ - jona u ekstracelularnom prostoro pre nego što se doda pertehnetat; inače bi se u organizmu pertehnetata redukovao u oblik koji ne prodire u ćeliju i dobili bi se pogrešni rezultati.
Udeo od ukupno unete doze pertehnetata koji se veže u ćelijama zove se efikasnost obeležavanja.
Nedostatak kalaj /II/ -jona je podložnost oksidaciji u kalaj /II/ -jone, koji takođe ne prodiru kroz ćelijsku membranu, pa se stoga preporučuje da se njihova priprema vrši neposredno pred upotrebu. Kao potrebna količina dvovalentaog kalaja procenjuje se da je dovoljno 10-20 μg Sn2 po kilogramu telesne mase.
Obeležavanje tehnecijumom-99m[uredi | uredi izvor]
Odlične fizičke osobine, visok kvalitet i laka dostupnost po prihvatljivim cenama korišćenjem 99Mo/ 99mTs generatora učinili su da ovaj radionuklid postane praktično nezamenjiv,[3] (od 1977. godine do danas), kada je razvijen čitav niz postupaka za obeležavanje crvenih krvnih zrnaca tehnecijumom. Otežano snabdevanje usled njegovog relativno kratkog vremena poluraspada od 6 časova, rešeno je razvojem 99Mo/99mTc generatora što je, uz uvođenje gama kamere, bilo odlučujuće za ekspanzivni razvoj dijagnostike u nuklearnoj medicini.
Tako je tehnecijum-99m već decenijama najvažniji dijagnostički radionuklid,koji je više doprineo u dijagnostici nego svi ostali radionuklidi zajedno. A procenjuje se da će se on koristi i u oko 90% svih pretraga u kojima se primenjuju radionuklidi.[4]
Metode za obeležavanje eritrocita tehnecijumom-99m[uredi | uredi izvor]
Metode za obeležavanje eritrocita tehnecijumom-99m mogu se razvrstati na:[5][6]
- Procedure in vivo pomoću dva davanja injekcije
U ovom postupku prvo se daje sredstvo za apsorpciu kalaja /II/ -jona u ćelijama, gde dolaze u obzir razni kitovi kao SnGH, Sn-tartarat, Sn-gentisinska kiselina, Sn-citrat, Sn-DTPA, Sn-DTPA, Sn-HEDP SnF+, Sn-MDP ali se kao najpogodniji pokazao Sn-PYP, a posle 20-30 minuta daje se pertehnetat. Kada pertehnetata takođe prodre u ćelije, redukuje se i veže za globinski deo molekula hemoglobina. Time se postiže dosta nisko obeležavanje od 60-90%. Na ovaj način se dobijaju 99mTs-obeležene crvene krvne ćelije pogodne za detekciju krvarenja u želudačnocrevnom traktu i za ipitivanje funkcije srca.[7]
- Modifikovana metoda „in vitro”
Posle intravenskog davanja Sn-PYP (kao i u prethodnoj metodi liofilizovani supstanca se prethodno rastvori u fiziološkom rastvoru), uzme se uzorak krvi u heparinizirani špric koji sadrži pertehnetat, ikubira na sobnoj temperaturi i ponovo ubrizgava pacijentu.[8]
- Metoda po kojoj se obeležavanje obavlja „in vitro”
Metoda se zasniva na uzimanju uzorka krvi u heparinizirani špric koji sadrži pripremljeni redukcioni rastvor (kalaj /II/ -citrat ili -hlorid), zatim se crvene krvne ćelije izdvoje centrifugiranjem na 1.200-1.500 G i doda se rastvor pertehnetata. Posle oko 5 min izdvoje se obeležena krvna zrnca odlivanjem rastvora pertehnetata, centrifligiranjem i ispiranjem od nevezanog pertehnetata, resuspenduju se u autologoj plazmi i ubrizgavaju pacijentu.
Ova metoda se koristi samo za procenu zapremine krvi ili crvenih krvnih ćelija.[9]
- Najnovija metoda
Ona predstavlja usavršenu prethodnu metodu koju su predložili istraživači iz firme Mallinckrodt,[10] sa najmanjim unošenjem kalaja, najvećom efikasnošću obeležavanja i sa radom koji se odvija pretežno „eks vivo”. Tu se krv unosi špricom u kupovnu bočicu sa liofilizovani redukujućom supstancom (kalajni citrat i dekstroza), zatim se doda špricom rastvor natrijum-hipohlorita čija je uloga da oksidlše višak kalaja; posle izvesnog vremena se doda špricom antikoagulans ACD čime se ujedno podesi pH i na kraju se doda rastvor pertehnetata. Onda se obeleženi eritrociti izvuku špricom (prinos obeležavanja je 97-98%), a mogu se koristiti do tri časa.
Klinička primena[uredi | uredi izvor]
Glavna klinička primena tehnecijumom-99m obeleženih eritrocita su:
- anatomska i funkcionalna ispitivanja kardiovaskularnog sistema,[11]
- procena mase eritrocita
- spoljašnja ili unutrašnja detekcija gastroinestinalnog krvavljenja.
- testiranja u hematologiji.[12]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ D.Djokiü, Tehnecijum u radiofarmaciji”, u: Tehnecijum-99m generator na bazi molibdena-99 visoke specifiþne radioaktivnosti, ur.J.Vuþina, Institut za nuklearne nauke “Vinþa”, Beograd, str.85-116 (2003).
- ^ N.Vanlić-Razumenić, Radiofarmaceutici na bazi izotopa tehnecijuma i renijuma, u: Radiofarmaceutici-sinteza, osobine i primena”, :ur. N. Vanlić-Razumenić, Velarta, Beograd, str.46-82 (1998).
- ^ J. Vučina, Radionuklidni generator molibden- 99/tehnecijum-99m: Status i perspektive, u: Tehnecijum-99m generator na bazi molibdena-99 visoke specifične radioaktivnosti, Proizvodnja, kontrola i vidovi primene, ur. J. Vučina, Institut za nuklearne nauke «Vinča», Beograd, str.23-50 (2003).
- ^ J. Vučina, Proizvodnja radionuklida za primenu u medicini, u: Radiofarmaceutici-sinteza, osobine i primena”, ur. N. Vanlić-Razumenić, Velarta, Beograd, str.26-44 (1998).
- ^ Vanlić-Razumenić N, Vukićević N: Chemical and biological properties of 99mTcHMPAO complex for rCBF imaging. Eur J Nucl Med 15 (1989) 583
- ^ Vanlić-Razumenić N, Vukićević N, Veselinović D: Spektrofotometrijsko ispitivanje kompleksa tehnecijuma i HMPAO i DPD. Izvodi radova sa II Savetovanja fiziko-hemičara Srbije, Beograd sept. (1994) 351
- ^ Davison A, Jones A: The chemistry of technetium /V/. Int J Appl Radiat Isot 33 (1982) 875
- ^ Callahan RJ, Froelich JW, McKusick KA, et al. A modified method for the in vivo labeling of RBC with 99m-Tc. J Nucl Med. 1982; 23:315-318.
- ^ Danpure H, Osman S: Radiolabelling of blood cells - methodology. In: TEXTBOOK OF RADIOPHARMACY, Sampson CB (ed), Gordon and Breach Publishers, Amsterdam (1994);75
- ^ Nosco D, Tofe A et al, In: TECHNETIUM AND RHENIUM IN CHEMISTRY AND NUCLEAR. MEDICINE III, Nicolini M, Bandoli G, Mazzi U (eds), Cortina International Verona (1990);389
- ^ Chilton H, Callahan RJ and Thrall JH. Radiopharmaceuticals for Cardiac Imaging. In: Pharmaceuticals in Medical Imaging. New York, NY: McMillan; 1990.
- ^ Dewanjee M. Binding of 99m-Tc ion to hemoglobin. J Nucl Med. 1974; 15:703-706