Obredne pesme
Obredne pesme čuvaju pagansko osećanje života i prastari duh sjedinjavanja čoveka s prirodom. U mnogim krajevima, lirskim obrednim narodnim pesmama, sačuvana su verovanja - da u prirodi caruju božanstva i zli demoni, koji mogu doneti i dobro i zlo, te da ih valja umilostiviti darovima, igrom i dobrim rečima. [1] Obredne pesme su bile vrlo tvrdokorne i nisu prihvatale uticaje pesništva drugih naroda. Mlađi su prihvatali pesničko nasleđe od starijih generacija i nisu menjali reči iako ih katkad nisu razumeli. Jezik obrednih pesama je čist i pesnički sasvim izgrađen. Stih većine podvrsta obredne lirike jeste sedmerac, zatim osmerac,deseterac a ima ih još i u četvercu i šestercu.
Prateći promene u prirodi, pojedine podvrste obrednih pesmama vezane su za godišnja doba tj. određene dane u toku zime, proleća i leta.
Zimske obredne pesme pevale su se o novoj godini. Najstarije su koledarske i vodičarske, a mlađe božićne, vučarske pesme i jovanjske.[2]
Koledarske pesme pevale su se oko Nikoljdana(Sveti Nikola) u okviru starog obreda koledovanja. U ovim pesmama dominira želja da kuća ekonomski napreduje i da ukućane služi zdravlje.
Vodičarske pesme su sačuvane u malom broju. Rano su hristijanizovane pa su stari elementi tog obreda danas vezani za hrišćanski praznik Bogojavljanje.[3]
Božićne pesme su po svom karakteru paganske, u najvećem broju primera to su hristijanizovane koledarske pesme. U božićne pesme uplele su se pojedinosti iz pesama drugih vrsta, katkad i iz porodičnih i ljubavnih. O Božiću su se održavali i sabori u pojedinim mestima, gde su se pevale i pesme koje nisu strogo obredne.
Vučarske pesme se pevaju početkom godine. Peva ih grupa maskiranih muškaraca "vučara", da otera vukove od kuće domaćina.[4]
Jovanjske pesme su se pevale na dan Svetog Jovana (zimskog). Neke su pozivnog karaktera, druge opet posvećene svecu a veći broj pesama je sa porodičnim motivima.
Prolećne obredne pesme
Lazaričke pesme pevaju se u rano proleće i njima se iskazivala želja za zdravljem, plodnošću, napretkom i blagostanjem.
Đurđevske pesme pevaju se uoči Đurđevdana i na sam praznik. U pesmama se govori o buđenju prirode, zdravlju i plodnosti životinja, biljaka, ljudi.
Uskršnje ili veligdanske pesme
Letnje obredne pesme (kalendarske)
Letnje obredne pesme (nekalendarske)
Širi značaj obrednih narodnih pesama je u tome što zapisi skupljača predstavljaju bogatu građu značajnu za proučavanje lirskog narodnog pesništva. Književna i kulturna baština srpskog naroda bila bi znatno siromašnija bez ovih pesama.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Srpske narodne lirske pesme. Beograd: Bookland. 2006. ISBN 86-7182-220-6.
- ^ Bovan, Vladimir (1989). Narodna književnost Srba na Kosovu i Metohiji. Priština: Jedinstvo. ISBN 86-7019-034-6.
- ^ Srpske narodne lirske pesme. Beograd: Kreativni centar. 2012. ISBN 978-86-7781-899-9.
- ^ „Vučari iz Gotovuše”. Arhivirano iz originala 30. 11. 2021. g. Pristupljeno 30. 09. 2020.
- ^ Bovan, Vladimir (1989). Narodna književnost Srba na Kosovu i Metohiji. Priština: Jedinstvo. ISBN 86-7019-034-6.