Ovsjankina efekat
Ovsjankina efekat je tendencija da se ponovo pokrene prekinuta radnja kada ona još uvek nije postignuta. Ovsjankina je našla da nezavršeni zadaci imaju neku posebnu motivacionu moć. Davala je ispitanicima zadatke, zatim prekidala njihovo završavanje davanjem novog uputstva (u kojem je jasno rečeno da prethodne zadatke ne treba raditi) i davanjem novih zadataka, a potom snimala spontano vraćanje ispitanika na prvi, prekinuti zadatak. Broj ispitanika koji su posle obavljenog posla vraćali na prvi (prekinuti) zadatak bio je iznenađujuće velik. Efekat je dobio ime po svom pronalazaču, Mariji Ovsjankini.
Efekat navodi da prekinuti zadatak, čak i bez podsticaja, vrednuje kao „kvazi-potrebu“. Stvara nametljive misli, koje imaju za cilj da ponovo preuzmu zadatak i mogu dovesti do kognitivne disonance.
Ovo se može objasniti teorijom polja Kurta Levina[1] koja ukazuje da je prekinuta akcija uslov za napregnut sistem. Takođe dovodi do boljeg pamćenja nezavršene radnje u odnosu na praznu (Cajgarnikova efekat[2]).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kurt Lewin (1936), LEWIN, Kurt. Principles Of Topological Psychology, Pristupljeno 2022-09-06
- ^ Stemberger, Gerhard; Lindorfer, Bernadette (2012-12-01). „Unfinished Business. Die Experimente der Lewin-Gruppe zu Struktur und Dynamik von Persönlichkeit und psychologischer Umwelt”. Phänomenal - Zeitschrift für Gestalttheoretische Psychotherapie (na jeziku: engleski). 4 (1 and 2). ISSN 2410-2504.