Oda Nobuhide
Oda Nobuhide (1510-1551) bio je japanski velikaš i otac Ode Nobunage, jednog od ujedinitelja Japana u periodu Sengoku (1467-1615).[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Oda Nobuhide bio je jedan od manjih velikaša iz provincije Ovari (zapadni deo današnje prefekture Aiči). Iako je titula vojnog guvernera (šugo-a) provincije Ovari u toku Sengoku perioda zvanično pripadala staroj aristokratskoj porodici Šiba (rođacima šoguna Ašikaga), stvarna vlast bila je u rukama njihovih pređašnjih vazala, podguvernera (šugodaj-a) iz porodice Oda. Četiri gornja (severna) okruga provincije bila su pod upravom Oda iz zamka Ivakura, a četiri donja (južna) pripadala su Odama iz zamka Kijosu.[1]
Oda Nobuhide nije pripadao vladajućoj grani porodice, već je bio vazal svojih moćnijih rođaka, Oda iz Kijosu-a, i nasledio je od oca (Oda Nobusada) mali feudalni posed u jugozapadnom Ovariju, koji je u nizu pohoda proširio na račun velikaša iz susednih provincija Mikava (na istoku) i Mino (na severu). Imao je četiri brata: Nobujasu-a, Nobumicu-a, Nobucugu-a i Nobuzane-a.[1]
Proširenje poseda[uredi | uredi izvor]
U vreme kada je Nobuhide oko 1530. preuzeo porodične posede, anarhija Sengoku perioda bila je na vrhuncu: formalni guverner provincije Ovari, Šiba Jošimune, bio je u stvarnosti talac podguvernera južnog Ovarija, Oda Nobutomo-a (Nobuhideovog moćnijeg rođaka i gospodara), u zamku Kijosu, ali je i vlast podguvernera nad njihovim vazalima bila relativno slaba. Kada mu je otac prepustio vlast, Oda Nobuhide je počeo da širi porodične posede u južnom Ovariju snagom oružja. Najpre je zauzeo luke Cušima i Atsuta na rekama Kiso i Hori (koje se ulivaju u zaliv Ize) u južnom Ovariju, koje su donosile značajan prihod od pomorske trgovine. Zatim je krenuo na istok i marta 1532. zauzeo zamak Nagoja od guvernera provincije Suruga, Imagava Uđičika. 1534. podigao je zamak Furuvatari dve i po milje južno da Nagoje. 1537. Nobuhideov mlađi brat Oda Nobujasu osvojio je zamak Inujama i postao njegov gospodar.[1]
Glavni neprijatelji Ovarija u to vreme bili su provincija Mino na severu i provincija Mikava na istoku. Iza Mikave nalazile su se provincije Totomi i Suruga, pod vlašću moćne porodice Imagava, stare aristokratske porodice u srodstvu sa šogunima Ašikaga, koja je uspela da sačuva ne samo položaj već i stvarnu vlast guvernera, za razliku od osiromašenih Šiba u Ovariju. Nobuhideovo širenje poseda neminovno ga je dovelo u sukob sa vladajućim porodicama ove tri provincije: Saito iz Mino-a, Matsudaira (kasnije Tokugava) iz Mikave i Imagava iz Suruge. U junu 1540. Nobuhide je napao i potukao porodicu Matsudaira u bici kod zamka Anđo, koji je osvojio i predao svom vanbračnom sinu Nobuhiru. Dve godine kasnije (1542) potukao je Matsudaire i njihove sizerene iz porodice Imagava u prvoj bici kod Azukizake. Iste godine prepustio je zamak Nagoja svom šestogodišnjem sinu Kipošiju, kako bi na vreme naučio veštinu upravljanja pod rukovodstvom četvorice najiskusnijih vazala, i prešao u zamak Furuvatari, koji je nadzirao zaliv i luku Atsuta, glavni izvor Nobuhideovih prihoda od trgovine.[1]
Rat i savez sa Saito Dosanom[uredi | uredi izvor]
U septembru 1547. Nobuhide se osetio dovoljno jakim da napadne svog severnog suseda, provinciju Mino, kojom je vladao ozloglašeni uzurpator Saito Dosan, bivši monah i trgovac uljem, koji je 1544. uspeo da zbaci i protera bivšeg guvernera Toki Jorinarija. Jorinari je zatražio pomoć od Ode Nobuhide-a i porodice Asakura, podguvernera provincije Ečizen (kao i ode, bivšim vazalima guvernera Šiba). Toki, Nobuhide i Asakura upali su u Mino i napali zamak Inabajama, Dosanovu prestonicu, ali ih je Saito Dosan, poznat pod nadimkom Otrovnica iz Mina, spremno dočekao i strahovito potukao. Bila je to prva bitka mladog Kipošija, koji je te godine navršio trinaesti rođendan i dobio ime Oda Saburo Nobunaga. Nobuhide je izgubio više hiljada ljudi, kao i mlađeg brata Nobujasu-a i više vodećih vazala. U Nobuhideovom odsustvu, Šiba Jošimune (guverner) i Oda Nobutomo (podguverner južnog Ovarija) napali su njegovu prestonicu, zamak Furuvatari, i spalili predgrađe. Članovi starije grane porodice Oda iz Kijosua odlučili su da zaustave dalje širenje svog mlađeg rođaka Nobuhide-a. Bio je to početak otvorenog građanskog rata unutar klana Oda u samom Ovariju. Da bi dobio na vremenu, Nobuhide je sklopio mir Dosanom, tako što je oženio svog naslednika, Nobunagu, sa Dosanovom ćerkom, Kičo. Brak je uz dobru volju obe strane sklopljen 1549, a povezivanje Nobuhideove porodice sa moćnim vladarom Minoa privremeno je zastrašilo njegove protivnike u samom Ovariju. Iste godine Nobuhide se preselio u novi zamak Suemori, tri milje jugoistočno od Nagoje. Tu je i umro 1551. nakon iznenadne teške bolesti, u 41. godini.[1]
Porodica[uredi | uredi izvor]
Nobuhideova supruga Cučida Gozen rodila mu je dva zakonita sina, Nobunagu (juna 1534. u Nagoji, u detinjstvu zvanog Kipoši) i Nobujukija (1536, u detinjstvu zvanog Kanđuro), a od ranije je imao vanbračnog sina Nobuhira (sa konkubinom).[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. str. 48—55. ISBN 978-1983450204.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Ljudi | |
