Ometeotl

Ometeučtli i Omečihuatl, muška i ženska polovina Ometeotla.

Ometeotl (navt. Ōmeteōtl, doslovno Dvojni bog), jedan od najvažnijih bogova u religiji Asteka, bog dvojnosti i vrhovni bog. Ostala velika božanstva proizilazila su od njega. Njegov kult nije dozvoljavao slike.

Mitologija

Ometeučtli („dva puta gospodar“) i Omečihuatl („dvaput žena“) bila su božanstva koja su živela na nebu okružena svim zadovoljstvima. Odatle su bdeli nad svetom, Ometeuctli je bio zadužen da daje muškarcima njihove sklonosti, a Omečihuatl je vladala sklonostima žena. Pričalo se da je ona, već majka mnogo dece, rodila kremeni nož, koji su njeni ogorčeni sinovi bacili na zemlju. Padajući, nož je rodio šesnaest stotina polubogova. Oni, ne nalazeći nikoga ko bi im služio - zemlja je upravo bila opustošena od pošasti- zatražili su od majke dar stvaranja ljudi. Boginja je odgovorila da bi, da su njihove misli bile vredne njihovog porekla, došli da žive sa njom. S obzirom na to da su više voleli da žive na zemlji, trebalo bi da se obrate Miklanteuktliju, bogu paklenih oblasti, da nabave ljudske kosti, koje treba da poškrope svojom krvlju, i iz kojih bi se rodili muškarac i žena koji bi rasli i množili se. Omečihuatl im je zapovedila da ne veruju bogu pakla, koji bi se, nakon što je popustio njihovom zahtevu, mogao pokajati zbog svoje popustljivosti. Sledeći savet svoje majke, jedan od polubogova, Ksolotl, spustio se u centar zemlje. Pošto je dobio šta je želeo, krenuo je da beži. Sumnjičav zbog ovog bekstva, Miklanteuktli ga je progonio; ali ne mogavši da ga stigne, vratio se u svoje carstvo.

U svom brzom letu, Ksolotl je pao i slomio kost koju je nosio u mnoštvo komada nejednake veličine. Sakupio je komade i ponovo se pridružio svojoj braći; zatim, pošto su dragoceni fragmenti stavljeni na dno vaze, svaki od polubogova ih je poškropio svojom krvlju. Četvrtog dana rodio se dečak, a sedmog dana devojčica, deca koju je Šolot hranio sokom od čička. Običaj, tako uobičajen među narodima Anahuaka, da često puštaju krv iz raznih delova tela, proizašao je iz ove tradicije. Razlika uočljiva u visini ljudi je u umovima Asteka objašnjena nejednakom veličinom fragmenata slomljene kosti.

Ometeučtli se takođe zvao Sitlatonak, a Omečihuatl - Sitlatikue.

Literatura

• Aničić, Vojin V.; Nikitović, Veljko, ur. (2005). Velika tematska enciklopedija Larousse. Tom 1. Prevod: Nikitović, Veljko. Beograd: Mono & Mañana press. ISBN 86-7804-018-1. 
• Biart, Lucien; Garner, John Leslie (1887). The Aztecs, their history, manners, and customs [Asteci, njihova istorija i običaji, napisao Lusijen Bjart]. Getty Research Institute. Chicago, A. C. McClurg and company.