Opijev zakon

Opijev zakon (lat. Lex Oppia) je zakon, kojim se ograničava ženski luksuz i njegovo prikazivanje u javnosti, a izglasan je 215. pre nove ere za vreme Drugoga punskoga rata neposredno nakon bitke kod Kane. Ime je dobio po narodnom tribunu Gaju Opiju, koji je predložio zakon. Ženama se zabranjivalo da poseduju više od pola unce zlata, da nose odeću u više boja i da se unutar grada voze u kočijama. Tokom 195. p. n. e. predloženo je ukidanje zakona, ali ukidanju se protivio Katon Stariji i dvojica narodnih tribuna. Pod pritiskom žena i njihovih demonstracija zakon je konačno ukinut 195. p. n. e.

Poreklo

Zakon je predložio narodni tribun Gaj Opije 215. pre n. e, nakon rimskoga poraza u bici kod Kane. Prema zakonu žene nisu smele da poseduju više od pola unce zlata, da nose odeću u više boja i da se voze u kočijama unutar Rima ili bilo koga rimskoga grada, sem za vreme verskih svečanosti. Opijev zakon predstavljao je prvenstveno ekonomsku meru, nastalu zbog teške finansijske situacije u kojoj je bila Rimska republika za vreme Drugoga punskoga rata, a posebno nakon uništenja velike rimske vojske u bici kod Kane. Smatralo se da žene svojom sklonošću za luksuzom potkopavaju same temenje Rimske republike i da bi se novac kojim se kupuju luksuzne stvari trebalo da se koristi za kupovinu naoružanja i vojne opreme. Uspostavljala su se ograničenja u okvirima kontrole troškova na luksuz, na predmete, koji su imali više društveni, a manje ekonomski značaj. Zabrinutost zbog luksuza i preterivanja u luksuzu polazila su od pretpostavke da luksuz može da potkopa tradicionalne ratničke vrline. Osim toga smatralo se da luksuz predstavlja poticaj za pohlepu, koja je najviše doprinosila korupciji. Pored toga povezivali su se preterani troškovi sa neekonomičnim korištenjem vlastite ili porodične imovine.

Promena finansijske situacije okončanjem Drugoga punskoga rata

Nakon Drugoga punskoga rata i rimske pobede nad Kartaginom iz osvojenih područja slilo se ogromno bogatstvo, koje su prigrabili vladajući krugovi. Istovremeno je došlo do transformacije njihovoga načina života, tako da su zamenili tradicionalnu jednostavnost sa ekstravagantnim pokazivanjem velikoga bogatstva. Pobeda je omogućila bogatijim Rimljanima da imaju pristup egzotičnijim i luksuznijim proizvodima. Tokom toga perioda dolazi do promene vrednosnih sudova, o ponašanju gornjih slojeva rimskoga društva. Pošto Rimska republika više nije bila ugrožena ni vojnički ni finansijski više nije bilo ni razloga da se ograničava ženski luksuz. Rim se obogatio kartaginjanskim plenom i ratnom odštetom, tako da više nije bilo razloga za ograničenja.

Predlog da se opozove zakon

Dva narodna tribuna Marko Fundanije i Lucije Valerije predložili su 195. p. n. e. da se opozove Opijev zakon. Dva druga narodna tribuna Marko Junije Brut i Publije Junije Brut branili su zakon i izjavili su da neće dozvoliti da se opozove. Razvila se žestoka debata pristalica i protivnika zakona, a bogatije žene su počele da traže od svojih muževa ukidanje zakona, pošto se ekonomska situacija izmenila i nestali su razlozi njegovoga donošenja. Žene su počele da javno traže opoziv zakona. Svakim danom bilo ih je sve više na ulicama, pa su blokirale i prilaze forumu, a na kraju su tražile od konzula i pretora da ih podrže.

Katon Stariji se zalaže za zakon

Međutim konzul Katon Stariji se strogo opirao ukidanju zakona. Tvrdio je da je zakon bio koristan. Ukinuo je sramotu siromaštva pošto su sve žene bile slično obučene, a da će njegovo ukidanje ponovo dovesti do takmičenja u odevanju, gde će jedne žene osećati sram, a da će se druge osećati nadmoćno. Nakon toga siromašnije žene će da bi izbegle sramotu trošiti iznad svojih mogućnosti samo da se ne vidi da su siromašnije. Tvrdio je da je ženska strast za trošenjem novca bolest, koja se ne može lečiti, nego se samo može obuzdati, kao što je činio Opijev zakon. Govorio je da kada se žene jednom naviknu na luksuz da liče na divlje životinje, koje kad jednom osete krv više ne mogu da se obuzdaju, a tako i žene srljaju u orgiju preteranoga trošenja.

Opoziv zakona

Nakon Katona bilo je još govora i za i protiv Opijeva zakona. Žene su prokuljale na ulice Rima u još većem broju i otišle su do kuća dvojice narodnih tribuna Bruta, koji su ulagali veto suprotstavljajući se ukidanju Opijevoga zakona.[8] Nisu se micale sa vrata dvojice tribuna, sve dok oni nisu odustali od stavljanja veta na ukidanje zakona.[9] Opijev zakon je ukinut 195. pre n. e, dvadeset godina nakon donošenja.

Izvor

• Tit Livije
• A.E.Astin, “Cato the censor”. . Clarendon Press. 1978. ISBN 978-0-19-814809-8.