Patrik Bruel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Patrik Bruel
Patrik Bruel
Datum rođenja(1959-05-14)14. maj 1959.
Mesto rođenjaTlamsen, Alžirska Francuska
ZanimanjePevač, glumac
Aktivni periodod 1978.
DecaOskar i Leon
Veb-sajtZvanični veb-sajt

Patrik Bruel, (14. maj 1959. godine, Tlamsen), francuski je kompozitor, glumac, producent i igrač pokera..

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Patrik je sin Pjera Benguigija i Ogiste Kamun, ćerke Elije Kamun i Selina Ben Sidun - a. Majka i otac su mu jevrejskog porekla. 1960. njegovi roditelji,oboje profesori, se razvode. Malog Patrika je odgajila majka. Kasnije se preudala za jednog arhitektu, Pjera Moroa sa kojim je dobila još dva sina Davida (1972) i Fabrisa Moroa (1975). Odgajan je u duhu jevrejske zajednice, ali nije bio vatreni vernik.

Patrik Bruel je prvi rođak komičara Elija Semuna, čija je baba bila sestra Patrikovom dedi.

Počeci[uredi | uredi izvor]

Sedamdesetih godina prošlog veka Patrik Bruel je bio učenik koleža Henri IV, zatim gimnazije Fransoa - Vijon u Parizu, ali nije položio maturu. Godine 1975. dok je bio na koncertu Mišela Sardua u Olimpiji, zakleo se sebi da će se takođe pojaviti na ovoj sceni. Pokušao je da uđe u filmske vode tako što je 1978. godine odgovorio je na oglas za kasting u Frans - Soar, ali nije dobio odgovor. Jula iste godine Aleksandar Arkadi ga je pozvao i dao mu prvu ulogu, pored Rožera Hanina i Marte Valalonge u filmu Le coup de sirocco. Patrik je takođe bio kandidat za ulogu Filipa Bertija u filmu Kloda Pinoto-a Le Boum [1](1982). Dobio je drugu sporednu ulogu zbog svog humora.[2] Kažu da ne bi dobio ulogu jer nije sanjao mlade devojke.

Šansone[uredi | uredi izvor]

1986. objavio je svoj prvi album De Face. Uprkos ne tako zavidnom uspehu (20.000 primeraka) ubedio je umetničkog direktora Olimpije da mu pruži šansu, tako da je od 5. do 8. maja 1987 pevao pred prepunom salom[3]. Ubrzo nakon toga postaje poznat javnosti zbog filma Attention bandit, Kloda Leluša,a zatim u ulozi ranjenog vojnika u filmu La maison assasinée, Žorža Lotnera. Novi album je objavio 1989. postigavši ogroman uspeh zahvaljujući pojedinim pesmama kao što su: Casser la voix, Alors regard.. Iste godine, kako mu je slava rasla, dobio je važne uloge u filmovima Aleksandra Arkadija i Pjera Žoliveta.

2002. Patrik je objavio album obrađenih pesma od 1930. do 1950.godine. Mon amant ,Saint Jean su doživele veliki komercijalni uspeh[4]. Napisao je stihove za pesmu Il faut du temps , sa kojom je Sandrin Fransoa predstavljala Francusku na Evroviziji, kada je pesma zauzela peto mesto sa 104 poena.

2006. potpisuje ličniji album Des souvenirs devant, mešajući njegova sećanja, intimni život i reakcije na trenutne događaje. Sledi duga turneja. Iste godine pojavio se zajedno sa Izabel Iper i Fransoa Berlandom u filmu L'ivresse du pouvoir Kloda Šabrola, satiri francuskog političko-pravosudnog sveta inspirisanoj aferom Elf[5].

Njegova filmska karijera ponovo je krenula 2007. godine, posebno sa filmom Un secret 8. decembra 2007. Predsedavao je žirijem za izbor za Mis Francuske 2008. Ponovo će biti predsednik žirija za izbor Mis Francuske 2015.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

2004. se oženio u gradskoj opštini 4. arondismana u Parizu, zatim u sinagogi. Žena mu je bila Amanda Ster, koju je sreo u Sen Trope 2001. Dobili su dvoje dece, Oskara i Leona, ali se nakon tri godine par rastao. 2009. se pojavljuje sa novom partnerkom Selin Boske, koja je po zanimanju manekenka. Dana 24. januara 2014. godine, osuđen je na novčanu kaznu od 10.000 evra zbog nepoštovanja suda i nenamernih povreda policajaca tokom demonstracija.[6] Početkom aprila 2020. godine objavio je da ima Kovid-19.[7]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studio[uredi | uredi izvor]

Godina Album Klasman
Francuska Belgija Belgija Švedska Holandija
1982 Vide — — — — —
1984 De face 32 — — — —
1989 Alors, regarde 1 — — — 35
1994 Bruel 2 — — — 47
1995 Plaza de los héroes — — — — —
1999 Juste avant 1 1 — 32 43
2002 Entre deux 1 1 — 2 49
2006 Des Souvenirs devant 1 1 — 6 69
2012 Lequel de nous 1 1 58 7 —
2015 Très souvent, je pense à vous... 5[8] 4 119 6 —
2018 Ce soir on sort...[9] — 2 49 2 —

Uživo[uredi | uredi izvor]

Godina Album Klasman
Francuska Belgija Belgija Švedska Holandija
1987 À tout à l'heure — — — — —
1991 Si ce soir... 1 — — — 51
1995 On s'était dit... 25 9 — — —
2001 Rien ne s'efface... 2 1 — 12 —
2003 Entre deux à l'Olympia 21 16 — — —
2007 Des Souvenirs... ensemble 12 8 — 45 —
2009 Seul... ou presque 9 3 — 41 —
2014 Live 2014 6 4 119 25 —
2016 Bruel Barbara – Le Châtelet 56
[10] 		28 — — —
2020 Ce Soir Ensemble: Tour 2019-2020 15 3 — 30 —

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Page d'accueil”. www.radioscoop.com (na jeziku: francuski). 1970-01-01. Pristupljeno 2020-12-24. 
  2. ^ „ORDRE NATIONAL DU MERITE Décret du 14 novembre 1996 portant promotion et nomination - Légifrance”. www.legifrance.gouv.fr. Pristupljeno 2020-12-24. 
  3. ^ GROSJEAN, Blandine (2000-05-04). „L'amour propre.”. Libération.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2020-12-24. 
  4. ^ Média, Groupe V. (2020-12-23). „Toutes les émissions télé de Noovo, en direct ou en…”. Noovo (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2020-12-24. 
  5. ^ Ina.fr, Institut National de l’Audiovisuel-. „Conférence de presse Le Pen”. Ina.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2020-12-24. 
  6. ^ „Patrick Bruel condamné à payer 10.000 euros d'amende”. LEFIGARO (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2020-12-24. 
  7. ^ „Patrick Bruel, atteint de la COVID-19, passe un très mauvais quart d'heure”. Showbizz.net (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2020-12-24. 
  8. ^ Le Top du mois : Top Albums Fusionnés
  9. ^ „Patrick Bruel – Ce soir on sort...”. Ultratop. Pristupljeno 14. 11. 2018. 
  10. ^ „Le Top de la semaine : Top Albums Fusionnes - SNEP (Week 49, 2016)” (na jeziku: francuski). Syndicat National de l'Édition Phonographique. Pristupljeno 13. 12. 2016. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патрик_Бруел&oldid=26971152”