Paunova nagrada
| Paunova nagrada | |
|---|---|
| Dodeljuje se za | najbolju knjigu poezije |
| Dodeljuje | Književna manifestacija „Odzivi Paunu” |
| Lokacija | Ribaševina, Užice |
| Zemlja | Srbija |
| Prvo dodeljivanje | 1988. god. |
Paunova nagrada dodeljuje se za najbolju knjigu poezije objavljenu između dve Književne manifestacije „Odzivi Paunu”.
Nagradu u čast pesnika Pauna Petronijevića 1988. ustanovio je i dodeljuje Književni klub „Paun Petronijević” iz Ribaševine, koji je osnovala Narodna biblioteka Užice. Nagrada je dodeljivana u periodu od 1988. do 1999. i sastojala se od diplome sa likom Pauna Petronijevića i novčanog iznosa. Nagrada je obnovljena 2011. na podsticaj književnika Milijana Despotovića, i tom prilikom su i retroaktivno dodeljene nagrade za period od 2000. do 2010.[1]
Dobitnici[uredi | uredi izvor]
Dobitnici su sledeći umetnici:[2][3]
Od 1988. do 1999.[uredi | uredi izvor]
- 1988 — Milan Tasić, za knjigu Prolog.
- 1989 — Rade Poznanović, za knjigu Tradicionalno usmeno narodno stvaralaštvo užičkog kraja.
- 1990 — Časlav Đorđević, za knjigu Antologija boemske poezije.
- 1991 — Milica Zdravković, za knjigu Međ' četiri i po naša zida.
- 1992 — Ivan Komarica, za knjigu Nade i sumnje.
- 1993 — Nataša Pejović, za knjigu Berba kamena.
- 1994 — Svetozar Radonjić Ras, za knjigu Godina granata.
- 1995 — Dragan Jovanović Danilov, za knjigu Živi pergament.
- 1996 — Hadži Dragan Todorović, za knjigu Mesečar srebrnog vitla.
- 1997 — Milunika Bjelanović, za knjigu Biografija duše.
- 1998 — nije dodeljena
- 1999 — Milijan Despotović, za knjigu Violina od krika.
Od 2000. (obnovljena)[uredi | uredi izvor]
Od 2000. do 2010.[uredi | uredi izvor]
- 2000 — Milan Porubović, za knjigu Izazov.
- 2001 — Miomir Milinković, za knjigu Travka večnosti.
- 2002 — Milutin Pašić, za knjigu Književna dela nose pečat vremena.
- 2003 — Miljko Mitrović, za knjigu Tamnava.
- 2004 — Branko Stevanović, za knjigu Priča o princu jedincu.
- 2005 — Relja Lukić, za knjigu Uz luč sunca.
- 2006 — Rade Vučićević, za knjigu Uzdarje i darivanje.
- 2007 — Andrej Jelić Mariokov, za knjigu Naša stvar.
- 2008 — Gordana Boranijašević, za knjigu Molitva za moje rime.
- 2009 — Vujica Bojović (Vinko Šeloga), za knjigu Smog kašalj.
- 2010 — Svetlana Ratković Topalović, za knjigu Zapisnice.
Od 2011. do 2020.[uredi | uredi izvor]
- 2011 — Radomir Andrić, za knjigu Sanopis vode.
- 2012 — Ljubivoje Ršumović, za knjigu Kuća sa okućnicom.
- 2013 — Milosav Tešić, za knjigu Vetrovo polje.
- 2014 — Slobodan Ristović, za knjigu Dozivanje Boga.
- 2015 — Veljko Lađevac, za knjigu Gluvarenje sa Disom.
- 2016 — Valentina Zlatanović Marković, za knjigu Stazama Frognera.
- 2017 — Petar Matović, za knjigu Iz srećne republike.
- 2018 — Srećko Gujaničić, za knjigu Sećanje na imperiju.
- 2019 — Boris Tanović, za knjigu Nadežnik sreće.
- 2020 — Miroslav Todorović, za knjigu ponAD rukOpisa.
Od 2021.[uredi | uredi izvor]
- 2021 — Andrija Marković, za knjigu Malo pre nego što će sunce zaspati.[4]
- 2022 — Dragan Dragojlović, za knjigu Sam nasuprot sebe.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 194. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. str. 173. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ „Književna manifestacija “Odzivi Paunu””. Narodna biblioteka Užice. Pristupljeno 19. 1. 2023.
- ^ „“Paunova nagrada” Andriji Markoviću”. Infoera. 21. 11. 2021. Pristupljeno 19. 1. 2023.
- ^ „Draganu Dragojloviću „Paunova nagrada“”. BB Glas. 29. 9. 2022. Pristupljeno 19. 1. 2023.