Perajka
Perajka je u srpskom jeziku kašika na vodeničnom vitlu, u koju udara voda i pokreće ga. Vodenično vitlo se u načelu sastoji od 24 pera, ili peraja ili perajki.[1][2]
Druga značenja[uredi | uredi izvor]
Perajka je i daščica podešena da se njome na perilu udara po onome što se pere (a to su obično debele seljačke tkanine, koje mogu da izdrže udarce perajke), pa ima tumačenja da je to ipak od pojma udaram, udarati i udaranje, čak tamo do boga.[3]
Kako perajka liči na pero, kakvo je npr. pero u perunike, ali i na orlovo ili paunovo pero, i u pesmama, naročito svadbarskim opevano.[4]
Setimo se još nečega, recimo − pernog buzdovana, kojim su se nekad služili i naši najbolji junaci u viteškim raspravama o moralnom, ili o nacionalnom pitanju, koji su imali na kalpaku i čelenku, ,,baš čelenku od dvanaest pera!”.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Zlatanović M. (1997). Rečnik iz Poljanice, Zborniku radova Učiteljskog fakuleta u Vranju, knj. IV, Vranje: Učiteljski fakultet.
- ^ Radenković, Lj. (2005). Vodenica u kulturi Srba. Bratstvo IH, Društvo Sv. Sava, Beograd.
- ^ Marković M. (1986). Rečnik narodnog govora u Crnoj Reci, SDZb XXXII, Beograd.
- ^ Jurišić M. (2009). Govor Gornje Pčinje, Beograd
- ^ Prof. dr Nedeljko BOGDANOVIĆ LEKSIČKIM TRAGOVIMA, Filozofski fakultet, Niš Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju, knjiga I, 2010.