Перје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Варијације перја

Перје је облик кожне израслине које је развијено код птица и специфично је само за птице. Перје је производ рожнатог слоја коже, слично као љуске код рептила, којима морофолошки највише наликују. Сачињена су од кератина, истог протеина који чини косу и нокте код људи или рогове код других животиња. Перје се сматра најсложенијим покровним творевинама код кичмењака[1][2] и представљају прави пример комплексне еволутивне творевине.[3] Оно је једно од карактеристика које разликује постојеће птице од других живих група животиња.[4]

Иако перје покрива већи део тела птица, оно настаје само од одређених, добро дефинисаних, делова коже. Перје потпомаже лету, топлотној и хидроизолацији тела. Поред тога, обојеност перја потпомаже комуникацији и заштити птица.[5] Плумологија је наука која се бави проучавањем перја.[6][7]

Грађа[уреди]

Свако перо се састоји од основне гране с које полазе хиљаде малих гранчица које су међусобно повезане тако да чине глатку површину пера. Глатка површина перја птицама омогућује да се лако крећу кроз ваздух током лета. Типично птичје перо има следеће морфолошке делове: осовину пера чини батрљица (scapus), која је на дужем горњем делу пуна и назива се стручак (rachis), на краћем доњем делу чини шупљу цев (calamus). На странама батрљице се у једној равнини налази заставица (vexillum), подељена њоме на спољашњи и унутрашњи део. Састављена је од бројних исперака 1. реда (rami) који су међусобно повезани исперцима 2. реда (radii), узајамно закаченим кукицама. Широка заставица пера чини потпорну плоху погодну за лет и добро штити пред губитком телесне топлине.

Употреба[уреди]

Перје се може користити за пуњење јастука, прекривача, мадраца, врећа за спавање и сл. Такође се перје користи за украшавање, нпр. делова одећe, стрела, а у неким културама (амерички домороци) перје се користило и у религиозне сврхе. Некада се перје користило и за писање (писаћe перо). Велика пера могу користити лети и као средства за хлађење (лепезе).

Референце[уреди]

  1. Prum, Richard O. & AH Brush (2002). „The evolutionary origin and diversification of feathers” (PDF). The Quarterly Review of Biology. 77 (3): 261—295. PMID 12365352. doi:10.1086/341993. Приступљено 7. 7. 2010. 
  2. Prum, R.O. & Brush, A.H (1. 3. 2003). „Which Came First, the Feather or the Bird?” (PDF). Scientific American. 288 (3): 84—93. PMID 12616863. doi:10.1038/scientificamerican0303-84. Приступљено 7. 7. 2010. 
  3. Prum, Richard O. (1999). „Development and Evolutionary Origin of Feathers” (PDF). Journal of Experimental Zoology (Molecular and Developmental Evolution). 285 (4): 291—306. PMID 10578107. doi:10.1002/(SICI)1097-010X(19991215)285:4<291::AID-JEZ1>3.0.CO;2-9. Приступљено 7. 7. 2010. 
  4. Li, Quanguo (9. 3. 2012), „Reconstruction of Microraptor and the Evolution of Iridescent Plumage”, Science, 335: 1215—1219, Bibcode:2012Sci...335.1215L, PMID 22403389, doi:10.1126/science.1213780 
  5. Pettingill, OS Jr (1970). Ornithology in Laboratory and Field. Fourth edition. Burgess Publishing Company. стр. 29—58. ISBN 0-8087-1609-3. 
  6. „Galapagos plumology”. darwinfoundation.org. Charles Darwin Collections Database by the Charles Darwin Foundation. Приступљено 24. 4. 2015. 
  7. Eichhorn, hrsg. von Manfred (2005). Langenscheidt Fachwörterbuch Biologie Englisch : englisch - deutsch, deutsch - englisch (1. Aufl. изд.). Berlin [u.a.]: Langenscheidt. стр. 537. ISBN 3-86117-228-3. Приступљено 24. 4. 2015. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]