Petar Vujović
Petar Vujović (Ljubotinja, 1810—Ljubotinja, 12. januar 1891) bio je crnogorski vojvoda i senator. Učesnik je mnogih bitaka protiv Turaka u 19. veku, a nakon zadobijene rane zbog koje više nije mogao da se bori, obavljao je važne administrativne i sudske poslove u Crnoj Gori.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Godine 1835. za vreme Petra II Petrovića Njegoša postao je ljubotinjski plemenski kapetan, nakon toga vojvoda a zatim i senator.[1] Za vreme Kneza Danila bio je senator i sudio je crngorcima strogo, ali pravično.[1] Od svojih mladih godina učestvovao je u mnogim bitkama, godine 1845. učestvovao je u boju na Kastratskim Virovima. Zatim, učestvovao je i u boju na Krnjacima 1862. godine, a ranije i u boju na Grahovcu.[1] U napadu Omer-paše 1862. godine na Crnu Goru, vojvoda Petar je na Rasinoj Glavici bio teško ranjen u desnu nogu. Kada se oporavio, vršio je svoje senatorske dužnosti, ali je i kasnije često oboljevao od zadobijene rane i koristio štap pri hodanju.[1]
I Knez Danilo i Knez Nikola su mu poveravali bitne državne poslove, zbog kojih je dosta putovao po Crnoj Gori.
Za vreme srpsko-turskog rata 1876-1878. godine, nije bio u mogućnosti da se bori, već mu je bila poverena administracija nad celom Crnom Gorom. Upravljao je tajinom, džebanom, ambulantom, dočekivao je i smeštao ranjenike u bolnice.[1]
Vojvoda Petar bio je odlikovan svim crnogorskim odredima - od poslednjeg do prvog stepena. Imao je i mnogo ordena stranih država, ali mu je najveće odlikovanje bilo to što je bio venčani kum Kneza Nikole i Kneginje Milene.[1]
U dubokoj starosti stavljen je u penziju 1881. godine.[1] Nakon toga živeo je u mestu svoga rođenja, gde je iznenada preminuo 12. januara 1891. godine i gde je sahranjen narednog dana u porodičnoj grobnici.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Refernce
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e Ur. Gavrilović, Andra (1904). Znameniti Srbi XIX veka III tom. Zagreb: Naklada i štampa Srpske štamparije. str. 38.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Znameniti Srbi XIX veka III tom, ur. profesor A. Gavrilović, Zagreb 1904.