Блажо Радовић
Блажо Радовић (Мартинићи, 1811 - Спуж, 12. март 1892) био је српски сердар и сенатор из Црне Горе, један од кључних бораца у ратовима против Турака у 19. веку.
Биографија[уреди | уреди извор]
Отац му се звао Радован и био је унук кнеза Рада, родоначелника куће Радовића.[1] Као јако млад је остао без родитеља, те се морао сам бринути о својој и егзистенцији своје браће.
Како је током целог 19. века крвна освета међу црногорским племенима стварала многобројне проблеме, црногорски владари су на много начина покушавали да је сузбију и кажњавају. Између два сродна братства Радовића и Драгојевића такође је постојала нетрпељивост, која је довела до тога да је једном Јаков Драгојевић пуцао у капетана, попа Стефана, који је био Блажов стриц. Метак није погодио Стефана, већ Блажа, који је у то време био јако млад. Како је желео да се браћа помире и знајући шта би се догодило, уколико би неко видео његову рану, млади Блажо је сакрио рану и ничим није одао да је погођен, све док се браћа нису измирила и разишла. Тек је тада показао свом оцу да га је метак погодио.[1]
Када је његов други стриц, војвода Јован Радовић, ово испричао владици Петру II, владика га је одмах примио у перјанике. Блажо Радовић је верно служио тадашњем господару Црне Горе, па му је он често нудио и титулу капетана, коју ће Блажо коначно носити за време кнеза Данила, када га је кнез именовао за капетана над два племена: Мартинића и Вражегрмце.
Блажо Радовић се истакао у борбама против Омер-паше Латаса, који је 1852. нападао на Бјелопавлиће, као и у 1854. када је покушана завера неколико црногорских племена. За ове успехе кнез Данило га је прогласио сенатором.[1]
После борби из 1862. године Блажо је имао функцију судије и саветника, све до 1871. године када је тражио да се пензионише.[1] У наредним ратовима за ослобођење од Турака 1876-1878, ико већ стари сердар, такође је узимао учешћа.
Преминуо је у својој кући у Спужу 1892. године.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Уредник Гавриловић, Андра (1904). Знаменити Срби XIX века III том. Загреб: Наклада и штампа Српске штампарије. стр. 84—86.
Литература[уреди | уреди извор]
- Знаменити Срби XIX века III том, ур. професор А. Гавриловић, Загреб 1904.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.