Petar Konjević
| Petar Pero Konjević | |
|---|---|
 Aksentije Marodić - Petar Konjević, Galerija Matice srpske | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. mart 1857. |
| Mesto rođenja | Požega (Slavonska), Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 29. novembar 1882. (25 god.) |
| Mesto smrti | Požega (Slavonska), Austrougarska |
Petar Pero Konjević (Požega (Slavonska), 22. mart 1857 — Požega (Slavonska), 29. novembar 1882) bio je srpski trgovac i dobrotvor.
Biografija
[uredi | uredi izvor]
Otac Jovan bio je trgovac, majka Sofija (rođ. Stojanović). Pero je od rođenja bio bolešljiv i slab, tako da je morao prkinuti školovanje u Požezi, što mu je jako teško palo jer je bio odličan đak.[1] Nakon nekog vremena krenuo je u nemačku školu u Vinkovcima, u kojoj je bio jedan od istaknutih đaka, ali su ga zbog bolesti morali vratiti u mesto rođenja. Bilo je potrebno dve godine da se oporavi i nakon toga otišao je u Grac, gde je tri godine marljivo učio u trgovačkoj školi i zaršio je 1873. godine, nakon čega je proveo godinu dana na praksi u Zagrebu.[1] Zatim je prešao u očevu radnju u Požegi, i vodio ju je od 1880. do smrti.
Nedugo zato ponovo se razboleo i za vreme bolovanja rešio je da sve što ima zavešta svom narodu.[1]
Zaveštao je Matici srpskoj 30.000 forinti u železničkim obveznicama. Ovo zaveštanje Matica je iskoristila za pokretanje edicije „Knjige za narod”. U znak zahvalnosti prva knjiga u ediciji, autora Ilije Vučetića, bila je posvećena upravo Konjeviću.
Ostavio je i priloge Srpskoj crkvenoj opštini, čiji je bio perovođa i staratelj, bolnici i vatrogasnom društvu u Požegi. Govorio je nemački jezik. U rukopisu je sačuvan njegov prevod sa nemačkog romana Franjo Deak ili prorokovanje.[2]