Пожега (Славонска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Пожега (вишезначна одредница).
Пожега
Saint Teresa of Ávila Cathedral-tower.jpg
Црква свете Терезе
Грб Застава
Основни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Пожешко-славонска
Становништво
Становништво (2011) 19.506
Агломерација (2011) 26.248
Географске карактеристике
Координате 45°19′53″ СГШ; 17°40′28″ ИГД / 45.33147632018098° СГШ; 17.674474769717715° ИГД / 45.33147632018098; 17.674474769717715Координате: 45°19′53″ СГШ; 17°40′28″ ИГД / 45.33147632018098° СГШ; 17.674474769717715° ИГД / 45.33147632018098; 17.674474769717715
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Пожега на мапи Хрватске
Пожега
Пожега
Остали подаци
Поштански код 34000
Позивни број +385 34
Веб-сајт http://www.pozega.hr/

Пожега је град у Хрватској и административно средиште Пожешко-славонске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 26.248 становника, а у самом насељу је живело 19.506 становника.[1]

Пожега се налази је град у средишту плодне долине у западној Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.

Историја и култура[уреди]

У доба античког Рима звана Vallis aurea (Златна долина). У 13. веку средиште жупаније; 1536-1688. године под Турцима, средиште санџака. Историјско језгро настаје у доба касног барока, јер је већина старог нестало у ратовима. Гимназија основана 1699. године, прераста 1754-1773. године у пожешку академију. Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака претворена у џамију. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.

Други светски рат[уреди]

У првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.

У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и старшно мучени. После саслушања неке су оставњали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли , мучили, пљачкали и убијали Србе. " Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано савко чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени раио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпунио неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда. У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.

У Згаребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је неређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.

У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.

Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.

У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.

Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона несме маћи.

Становништво[уреди]

Попис 2001.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, Град Пожега је имао 28.201 становника, од чега је у самој Пожеги живело 20.943 становника.

Попис 1991.[уреди]

По попису становништва из 1991. године, општина Славонска Пожега је имала 71.745 становника, распоређених у 209 насељених места.

година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали
1991. 71.745 57.277 (79,83%) 9.759 (13,60%) 1.546 (2,15%) 3.163 (4,40%)
1981. 71.286 53.305 (74,77%) 9.557 (13,40%) 5.894 (8,26%) 2.530 (3,54%)
1971. 73.071 56.538 (77,37%) 13.387 (18,32%) 1.101 (1,50%) 2.045 (2,79%)

Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.

Славонска Пожега (насељено место), национални састав[уреди]

Националност[2] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 15.862 (75,36%) 13.764 (69,28%) 13.548 (74,50%)
Срби 3.130 (14,87%) 2.483 (12,49%) 3.350 (18,42%)
Југословени 870 (4,13%) 2.920 (14,69%) 634 (3,48%)
остали и непознато 1.184 (5,62%) 700 (3,52%) 652 (3,58%)
Укупно 21.046 19.867 18.184

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Славонска Пожега је имало 21.046 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
15.862 75,36 %
Срби
  
3.130 14,87 %
Југословени
  
870 4,13 %
Чеси
  
65 0,30 %
Муслимани
  
56 0,26 %
Македонци
  
48 0,22 %
Словенци
  
39 0,18 %
Црногорци
  
37 0,17 %
Албанци
  
31 0,14 %
Мађари
  
27 0,12 %
Италијани
  
21 0,09 %
Немци
  
17 0,08 %
Словаци
  
15 0,07 %
Пољаци
  
10 0,04 %
Русини
  
10 0,04 %
Руси
  
4 0,01 %
Аустријанци
  
3 0,01 %
Бугари
  
1 0,00 %
Грци
  
1 0,00 %
Јевреји
  
1 0,00 %
Украјинци
  
1 0,00 %
остали
  
11 0,05 %
неопредељени
  
458 2,17 %
регион. опр.
  
31 0,14 %
непознато
  
297 1,41 %
укупно: 21.046

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Образовање[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Спорт[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 5. 3. 2017. 
  2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-РОМ: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]