Pijažeova teorija kognitivnog razvoja
 | Jedan korisnik upravo radi na ovom članku. Molimo ostale korisnike da mu dopuste da završi sa radom. Ako imate komentare i pitanja u vezi sa člankom, koristite stranicu za razgovor.
Hvala na strpljenju. Kada radovi budu završeni, ovaj šablon će biti uklonjen. Napomene
|
Pijažeova teorija kognitivnog razvoja, ili njegova genetska epistemologija, je sveobuhvatna teorija o prirodi i razvoju ljudske inteligencije. Stvorio ju je švajcarski razvojni psiholog Žan Pijaže (1896–1980). Teorija se bavi prirodom samog znanja i načinom na koji ljudi postepeno stiču, konstruišu i koriste.[1] Pijažeova teorija je uglavnom poznata kao teorija razvojne faze.
Godine 1919, dok je radio u Laboratorijskoj školi Alfred Binea u Parizu, Pijažea je „zaintrigirala činjenica da su deca različitog uzrasta pravila različite vrste grešaka dok su rešavala probleme“.[2] Njegovo iskustvo i zapažanja u Laboratoriji Alfred Binea bili su počeci njegove teorije kognitivnog razvoja.[3]
Verovao je da deca različitog uzrasta prave različite greške zbog „kvaliteta pre nego kvantiteta” svoje inteligencije. Pijaže je predložio četiri faze da opiše razvojni proces dece: senzomotorni stadijum, preoperaciona faza, konkretna operativna faza i formalna operativna faza.[4] Svaka faza opisuje određenu starosnu grupu. U svakoj fazi je opisao kako deca razvijaju svoje kognitivne veštine. Na primer, verovao je da deca doživljavaju svet kroz akcije, predstavljajući stvari rečima, logično razmišljajući i koristeći rasuđivanje.
Za Pijažea, kognitivni razvoj je bio progresivna reorganizacija mentalnih procesa koja je rezultat biološkog sazrevanja i iskustva životne sredine. Verovao je da deca grade razumevanje sveta oko sebe, doživljavaju nesklad između onoga što već znaju i onoga što otkriju u svom okruženju, a zatim u skladu sa tim prilagođavaju svoje ideje.[5] Štaviše, Pijaže je tvrdio da je kognitivni razvoj u središtu ljudskog organizma, a jezik zavisi od znanja i razumevanja stečenog kognitivnim razvojem.[6] Najveću pažnju privukao je Pijažeov raniji rad.
Učionice usmerene na decu i „otvoreno obrazovanje“ su direktne primene Pijažeovih stavova.[7] Uprkos svom ogromnom uspehu, Pijažeova teorija ima neka ograničenja koja je Pijaže i sam prepoznao: na primer, teorija podržava oštre faze, a ne kontinuirani razvoj (horizontalna i vertikalna dekalaža).[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Cognitive Development - Encyclopedia of Special Education: A Reference for the Education of Children, Adolescents, and Adults with Disabilities and Other Exceptional Individuals - Credo Reference”. search.credoreference.com.
- ^ Franzoi, Stephen L. (2014). Essentials of Psychology (5th izd.). Redding, CA: BVT Publishing. str. 119. ISBN 9781618826947.
- ^ Piaget, Jean (1952), Boring, Edwin G.; Werner, Heinz; Langfeld, Herbert S.; Yerkes, Robert M., ur., „Jean Piaget.”, A History of Psychology in Autobiography, Vol IV. (na jeziku: engleski), Worcester: Clark University Press, str. 237—256, doi:10.1037/11154-011, Pristupljeno 2021-02-28
- ^ Bovet, Magali (1976), „Piaget's Theory of Cognitive Development and Individual Differences”, Piaget and His School, Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg, str. 269—279, ISBN 978-3-540-07248-5, doi:10.1007/978-3-642-46323-5_20, Pristupljeno 2022-07-07
- ^ McLeod, S. A. „Jean Piaget's Theory of Cognitive Development”. www.simplypsychology.org. Pristupljeno 18. 9. 2012.
- ^ „JEAN PIAGET - Key Thinkers in Linguistics and the Philosophy of Language - Credo Reference”. search.credoreference.com.
- ^ Great Lives from History: The Twentieth Century; September 2008, p1–3
- ^ Singer-Freeman, Karen E. (30. 11. 2005). „Concrete Operational Period”. Encyclopedia of Human Development. 1. ISBN 9781412904759. doi:10.4135/9781412952484.n148.
