Podgoričani
| Podgoričani | |
|---|---|
 | |
| Država | Ruska Imperija |
Podgoričani i Podgoričani-Petrovići su grofovska porodica poreklom iz Dalmacije.
Značajni ljudi iz roda Podgoričani[uredi | uredi izvor]
Ivan Mihajlović Podgoričani († 1779) je bio general-potpukovnik. Njegov nećak general-major Georgij Petrović Podgoričani (oko 1730-1795) dobio je dozvolu da prenese svoje prezime i titulu na svog rođaka Igora Filipovića Petrovića, potomka drevne grofovske porodice ovog imena.
Rod Podgoričani-Petrovići je uključen u peti deo rod. knjiga Harkovske gubernije.
Podgoričani, grof, Ivan Mihajlović , general-potpukovnik, poreklom iz srpske dalmatinske porodice; 1759. stupio je u rusku službu u činu pukovnika i u redovima Moldavskog husarskog puka, koji je bio u sastavu odreda lake konjice generala Totlebena, učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu. U septembru 1760. godine Podgoričani se istakao u zauzimanju Berlina, a Černišev je sa velikim pohvalama govorio o njegovoj hrabrosti. Tada su Podgoričani odigrali istaknutu ulogu u hapšenju grofa Totlebena, koji je stupio u izdajničke odnose sa Prusima, i bio je inicijator odlučnih mera protiv Totlebena.
Za odlikovanje u Sedmogodišnjem ratu, Podgoričani je unapređen u brigadira, a 1766. u general-majora. Godine 1768. učestvovao je u borbi protiv poljskih konfederata: kada je jednom konjicom pokušao da zauzme grad Staro-Konstantinov, nije uspeo, ali je pod Hmilnikom pobedio jak odred konfederata. U 1. turskom ratu razbio je jedan turski odred kod reke Rimni (3. januara 1770), a sutradan je sa samo 600 ljudi u bekstvo odveo 11.000 Turaka. Podgoričani je delovao jednako slavno u bitkama kod Brailova, Large i Kahula i bili su počastvovani da dobiju milostivi reskript sa zahvalnošću od carice Katarine Velike. Godine 1770. Podgoričani se penzionisao na zahtev „zbog nadolazeće starosti i bolesti“ i umrli 1779. godine.
Grofica Nina Mihajlovna Podgoričani-Petrović (pseudo Erard, Džordž [1]; 17. decembar 1889 — 15. maj 1964), pesnikinja Srebrnog doba [2], prevodilac [3], šahistkinja. [4]
Opis grba[uredi | uredi izvor]
U štitu, podeljenom na četiri dela, u sredini je mali srebrni štit pokriven krunom sa likom crnog slova L. U prvom i četvrtom delu, u zlatnom polju, nalaze se dva crna dvoglava orla, od kojih svaki ima po jednu krunu iznad glave. U drugom i trećem delu, u plavom polju, vide se dva poluleteća jednoglava crna orla, raširenih krila i ispod njih u crvenom polju na srebrnim prugama dijagonalno ucrtana dva lava.
Štit je prekriven grofovskom krunom, na kojoj su postavljena tri šlema, ovenčana: srednji grofovskim, a poslednja dva plemićkim krunama, sa koje je na sredini crni dvoglavi orao koji drži skiptar i kugla u šapama, na krajnjim šlemovima na desnoj strani jednoglavi crni orao izlazi do polovine, a na poslednjem je lav, iznad čijih glava su prikazane zlatne krune. Oznake na štitu su plave i crvene, obložene zlatom. Grb porodice Podgoričani, grofovi strane države uključen je u 6. deo Opšteg grbovnika plemićkih porodica Sveruskog carstva, str.130.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Podgoričani // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.
- Gerbovoe delo grafov Podgoričani-Petrovičeй Departamenta Gerolьdii Pravitelьstvuющego Senata po Harьkovskoй gub. 1858 g. RGIA, f.1343, op.27, d.3860
- „POKUŠAJ REKONSTRUKCIJE LOZE GROFOVA PODGORIČANA” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2012-10-31. g. Pristupljeno 2012-09-12.
- Dolgorukov P. V. Rossiйskaя rodoslovnaя kniga. — SPb.: Tip. Э. Veйmara, 1856. — T. 3. — S. 223.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Эrard, Georgiй. Nastoящee imя: Podgoričani—Petrovič Nina Mihaйlovna.”. Arhivirano iz originala 2016-06-03. g. Pristupljeno 2015-08-31.
- ^ Sto i odna poэtessa Serebrяnogo veka (antologiя). Izdatelьstvo DEAN., 2000. . ISBN 5-93630-004-8. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ „Perevodы N. Podgoričani — Laboratoriя Fantastiki.”. Arhivirano iz originala 2016-06-04. g. Pristupljeno 2015-08-31.
- ^ „Aleksandr Kentler. GRAFINЯ (Pamяti Ninы Podgoričani).”. Arhivirano iz originala 2015-09-23. g. Pristupljeno 2015-08-31.