Pređi na sadržaj

Pokret za zaštitu ljudskih prava

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Pokret za zaštitu ljudskih prava je organizacija za zaštitu ljudskih prava koja je svoje aktivnosti započela 1. marta 1975. godine kao Direktna akcija za samozaštitu.[1] Kao politička stranka na republičkom, a potom i na saveznom nivou, registrovan je 21. avgusta 1990. godine.[2]

Odlukom svojih osnivača i članova od 12. februara 2010. godine postao je Udruženje građana (Agencija za privredne registre, Stanka Paunovića 70, 11090 Beograd, matični broj: 28008490, datum osnivanja:12. 2. 2010).

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Pokret za zaštitu ljudskih prava započeo je svoje aktivnosti 1. marta 1975. kao neformalna asocijacija boraca za ljudska prava – Direktna akcija za samozaštitu, ustajući u odbranu ugroženih prava osnivača i nudeći pomoć svim građanima koji se obrate u vezi s povredom njihovih prava iz radnog odnosa, stanovanja, pred sudovima, u obrazovnim ustanovama ili kada im je ugrožena lična bezbednost – zbog izražavanja mišljenja, socijalnog porekla ili nekog drugog nenasilnog razloga.

Prvog juna 1975. Josipu Brozu Titu dostavljen je dopis sa obaveštenjem da se kriza ubrzava i produbljuje.[3] Upućen je 16. oktobra 1978. godine dopis Četvrtom kongresu lekara Jugoslavije u Sarajevu sa upozorenjem da dolazi do politizacije medicine.[4]

Tridesetog aprila 1981. godine pesnik Dragoljub Ignjatović, pravnik Golub Bakić i ekonomista Tomislav Krsmanović osnovali su neformalnu i humanitarnu asocijaciju – Akciju za borbu protiv zloupotrebe psihijatrije i medicine u političke svrhe, koja je nastala iz prethodne Direktne akcije za samozaštitu i čiji je cilj bio malo drugačiji, kao što je naznačeno u nazivu – borba protiv zloupotrebe medicine i psihijatrije u političke svrhe suprotne zdravlju i ozdravljenju. Aktivnosti su se sastojale u prikupljanju dokumentacije i kontaktima s državnim organima, zdravstvenim ustanovama, poslodavcima i porodicama u raspravama i traženjima rešenja, koordinaciji aktivnosti, obaveštavanju javnosti i različitim mogućim oblicima podrške žrtvama.[5]

Septembra 1984. godine upućen je apel javnosti da bi se privukla pažnja na loše zdravstveno stanje političkih zatvorenika i boraca za ljudska prava.[6]

Aktivnosti dve prethodne neformalne asocijacije vremenom su prerasle u Komitet za zaštitu ljudskih prava, takođe neformalnu skupinu, osnovanu 26. decembra 1986. godine.[7]

Politička stranka[uredi | uredi izvor]

Omasovljavanjem tokom 80-ih godina iz ova tri neformalna udruženja za ljudska prava nastao je Pokret za zaštitu ljudskih prava.[8][9] Rešenjem Republičkog sekretarijata za pravosuđe i upravu, broj 00 34/90.07 od 2. avgusta 1991. godine, Pokret za zaštitu ljudskih prava registrovan je kao politička stranka u Srbiji, a potom i na nivou Jugoslavije. Učestvovao je na neregularnim višestranačkim izborima u Srbiji i Jugoslaviji od 1990. do 1997. godine. Republička izborna komisija je 19. novembra 1990. godine (Rešenje 02 Broj 013-127/90) potvrdila kandidaturu Tomislava Krsmanovića za predsednika Republike koju je podneo Pokret za zaštitu ljudskih prava, koji je imao svoje kandidate za narodne poslanike sve do 1997. godine).

Pokret za zaštitu ljudskih prava kao politička stranka imao je Statut.[10][11]

Aktivnosti su sadržane u Programu Pokreta za zaštitu ljudskih prava.[12][11]

Pokret za zaštitu ljudskih prava je tada imao svoj stranački list.[13]

Forum ljudskih prava je osnovan 22. maja 2000. godine sa ciljem da promoviše ljudska prava.[14] U tom trenutku je imao više od 400 članova, a kasnije 261 člana.[11]

Aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Na početku aktivnosti Pokreta za zaštitu ljudskih prava odvijale su se u vrlo složenim okolnostima. Tinjajuća kriza početkom 1970-ih godina sve više je uzimala maha, jačale su centrifugalne sile i republički separatizmi, došlo je do pobune na Kosovu, širom zemlje obespravljeni narod počeo je da diže glavu i zahteva svoja prava. Ekonomija rastrzavane Jugoslavije pretila je kolapsom. Jugoslavija je tih godina postepeno gubila ugled u svetu, ali je još uvek imala poštovalaca, naročito njen legendarni lider Josip Broz Tito. Narod je bio preplašen i nespreman da se iole energičnije odupre obespravljenosti.

Građani su postepeno saznavali za postojanje Pokreta za zaštitu ljudskih prava. Po prvi put posle Drugog svetskog rata, umesto da se obraćaju birokratskim biroima za pritužbe i žalbe, ohrabreni počeli su sve češće da se obraćaju Pokretu za zaštitu ljudskih prava zahtevima za podršku da ostvare svoja pogažena prava. Jedan od najvažnijih ciljeva Pokreta za zaštitu ljudskih prava u to vreme postala je osmišljena akcija podrške žaliocima, što je obično bilo veoma teško ostvariti u iole dovoljnoj meri.[15]

Ova tada neformalna asocijacija za odbranu ljudskih prava odredila je sebi za cilj da upozna javnost da u zemlji postoje masovna diskriminacija i progoni građana, a da se o tome ćuti.[16]

Trećeg decembra 1981. godine policija je zaplenila rukopis knjige Tomislava Krsmanovića Zloupotreba psihijatrije u političke svrhe.[17]

Nekoliko godina kasnije, 2. aprila 2000. kamionom je odvezla arhivu Pokreta za zaštitu ljudskih prava u nepoznatom pravcu. Od tada se vodi spor da se oduzeto vrati.[18]

Neformalna represija. Duboka država.[uredi | uredi izvor]

U svojim obraćanjima i apelima javnosti Pokret za zaštitu ljudskih prava je ukazivao na teško stanje u zatvorskim ustanovama[19][20]  sve više se angažujući u odbrani žrtava verbalnog delikta i političkih progona.[21][22]

Pokret za zaštitu ljudskih prava trudio se da neobaveštenu javnost i sklerotičnu formalnu birokratsku strukturu, ogrezlu u višedecenijskoj kolotečini samovolje i privilegija, uputi u to da u zemlji vlada tiha, neformalna represija, koju je poredak vrlo umešno skrivao. U tom smislu, na dnevni red stavio je tzv. vanpravne instrumente represije i progona ljudi na zvaničnoj slobodi bez formalnog lišavanja slobode.[23][24]

Ova skupina boraca za ljudska prava imala je, tako je sve do današnjih dana, izvorno esencijalnu survivalističku dimenziju.

Saradnici Pokreta za zaštitu ljudskih prava istupali su pred diplomatskim predstavnicima i stranim novinarima akreditovanim u Beogradu, obraćali su se pojedinim međunarodnim organizacijama, OUN, Unesku i vladama pojedinih država, s tvrdnjama da u Jugoslaviji postoji paralelna vlast, da tzv. duboka država masovno krši ljudska prava, ali da to ukriva  da bi očuvala demokratsku fasadu.

Stavovi Pokreta za zaštitu ljudskih prava bili su u zemlji osporavani.[25]

Dodatno samopouzdanje ulio je dr Andrija Gams, ugledni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, potonji član Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja pri SANU, koji je krajem 60-ih i početkom 70-ih godina publikovao naučni ogled kojim je ustvrdio isto ono što su javno saopštavali saradnici Pokreta za zaštitu ljudskih prava, zbog čega su bili napadani kao paranoični i duševno uzdrmani – da postoje značajne zablude o prirodi i opsegu represije u Jugoslaviji u poređenju sa SSSR. Dok u SSSR-u opstaje vidljiva staljinistička represija, gulazi, egzekucije, dotle je represija u Jugoslaviji diskretnija i manje vidljiva, prikrivena, ali ništa manje opasna.[26]

U početku u svetu nije bilo dovoljno razumevanja, poverenja i podrške. Ipak, međunarodne organizacije su postepeno počinjale da ispoljavaju interes za njihove aktivnosti  (dopisi francuske organizacije Komitet za borbu protiv specijalnih psihijatrijskih bolnica u SSSR-u i Centra za ljudska prava OUN od 1. novembra 1977. godine, Kaznena psihijatrija – Ko je ovde lud, str. 75, Saga o ...ićima, četvrti tom, Susret sa indijskim političarem profesorom Virandrom, 24. 11. 1979, str. 95).

U tadašnjoj borbi za razobličavanje zloupotreba ljudskih prava poseban podstrek dala je objava Čehoslovačke povelje ljudskih prava iz 1977. godine, kojom je grupa čehoslovačkih disidenata, na čelu sa potonjim predsednikom Čehoslovačke Vaclavom Havelom, saopštila isto ono što je zagovarao i Pokret za zaštitu ljudskih prava – da zemljom vladaju neformalne strukture (duboka država). Sa ciljem da u zemlji uspostave nedovoljno prepoznatljiv nadzor nad građanima  (https://www.google.com/search?client=firefox-b-d&q=povelja+77+%C4%8De%C5%A1kih+i+slova%C4%8Dkih+intelektualaca, Vanpravni instrumenti političke represije, Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 322–324).

Istupali su pred diplomatskim predstavnicima i stranim novinarima akreditovanim u Beogradu, međunarodnim organizacijama, OUN, Unesku i vladama pojedinih država, sa upornim i sve argumentovanijim tvrdnjama da se u Jugoslaviji duboko ušančila paralelna vlast, da duboka država masovno krši ljudska prava, ali da to vešto prikriva da bi očuvala demokratsku fasadu  (Saga o ...ićima, četvrti tom; Klanovi i klike – sredstvo društvene kontrole, str. 793–802; Ukrivanje progona mišljenja, str. 1038–1040; Saga o ...ićima, peti tom, str. 740).

Aktivisti Pokreta za zaštitu ljudskih prava su tokom 80-ih i 90-ih godina pokretali peticije koje su potpisivali mnogobrojni građani, okupljali borce za ljudska prava i disidente, podržavali žrtve kršenja njihovih prava, sarađivali sa različitim odborima i grupama disidenata iz ondašnje SFRJ, organizovali javne tribine i proteste (Saga o ...ićima, četvrti tom; Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera; Predsedništvu SFRJ – Peticija od 2. juna 1984, str. 516–520, 1192).

Krajem 80-ih godina Pokret za zaštitu ljudskih prava bio je osnivač Udruženja podstanara  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 990, 1097). Početkom 90-ih na masovnom mitingu na Trgu republike u Beogradu pokret je po prvi put obznanio da je poredak zaplenio deviznu štednju, navodno radi odbrane zemlje, dok su, u stvari novac prisvojili tajkuni i izneli na Kipar  (Saga o ...ićima, peti tom, 1993–2004, str. 100–102, http://enlite.org/sage/5.pdf).

Saradnja sa borcima za ljudska prava[uredi | uredi izvor]

Savet ove neformalne skupine za ljudska prava zauzeo je stanovište da treba uspostaviti saradnju sa SANU, UKS – Udruženjem književnika Srbije, borcima za ljudska prava i disidentima ne samo u Beogradu nego širom ondašnje Jugoslavije (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 1051–1052, učešće na skupu Koalicije za ljudska prava u Sarajevu 25. aprila 1989. godine, sa Dobroslavom Paragom, str. 670–673).

Tomislav Krsmanović je oktobra 1970 godine i kasnije uspostavio kontakt sa članovima SANU  (i to sa akademikom Vladimirom Dedijerom, Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 97–102. Nakon toga su obavljani razgovori sa profesorima Ljubomirom Tadićem 17. decembra 1986, str. 560–561, Miladinom Životićem, str. 562, sa književnikom Borislavom Mihajlovićem Mihizom, str. 426, sa predstavnicima Udruženja književnika Srbije, str. 427–429, sa Odborom za odbranu slobode misli i izražavanja pri SANU 10. novembra 1984, str. 547–550, 554–557, sa akademikom Mićom Popovićem, str. 695–697, sa profesorom Andrijom Gamsom, str. 698–700, sa Dragoslavom Mihailovićem, str. 708–712, 1087; dopis SANU 19. novembra 1987. godine, str. 838–847. Usledilo je poznanstvo sa profesorom Kostom Čavoškim, akademikom Matijom Bećkovićem, Pokret za zaštitu ljudskih prava se obratio vladici šabačkom Lavrentiju maja 2005 godine, Saga o ...ićima, šesti tom, 1979–1992. godine, str. 199–200, http://enlite.org/sage/6.pdf).

Gospodin Desimir Tošić, ugledni pripadnik dijaspore u Engleskoj, politički emigrant, urednik emigrantskog lista Naša reč, sa boravkom u Engleskoj, imao je značajnu ulogu u okupljanju boraca za demokratiju u tadašnjoj Jugoslaviji. Čitajući ovaj emigrantski mini-časopis koji je objavljivao podatke o disidentima i borcima za ljudska prava iz cele tadašnje Jugoslavije, javni pregaoci za demokratiju saznali su jedni za druge, što je olakšalo uspostavljanje kontakata i saradnje  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 211, 212, 249, 485, 486, 643, 713, 872).

Zahvaljujući Našoj reči aktivisti Pokreta za zaštitu ljudskih prava uspostavili su saradnju sa profesorom Kostom Čavoškim, kojem je Tomislav Krsmanović uručio dokumentaciju o 24 slučaja zloupotrebe psihijatrije u političke svrhe, što je bio prelomni događaj u delatnosti Pokreta za zaštitu ljudskih prava, zaslužan za njegov sve veći ugled. Na osnovu ove dokumentacije profesor Kosta Čavoški je 15. februara 1985. godine publikovao Preliminarni izveštaj o zloupotrebi psihijatrije u političke svrhe  (Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, Saopštenja i drugi dokumenti, Kosta Čavoški (prir.), Službeni glasnik, 2009, str. 343–356).

Nakon toga ovo pitanje je izneo pred Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja SANU u Beogradu, koji je 6. januara 1986. godine izdao saopštenje kojim je optužio poredak da zloupotrebljava psihijatriju u političke svrhe  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 616–629, 634, 641–649, 654–678, Tomislav Krsmanović, Prema komparativnoj analizi psihijatrijske represije u Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji, str. 854–871, Intervju Koste Čavoškog časopisu Duga, str. 1081, 1082).

Zloupotreba psihijatrije u političke svrhe[uredi | uredi izvor]

Početkom 80-ih godina Pokret za zaštitu ljudskih prava prosledio je obimnu dokumentaciju o zloupotrebama psihijatrije u političke svrhe književnici Biljani Jovanović, vrlo aktivnoj u okviru UKS-Udruženju književnika Srbije, borcu protiv zloupotrebe psihijatrije, kćerki poznatog političara Batrića Jovanovića u političkoj nemilosti, savetujući je da lično inicira osnivanje sličnog odbora pri Udruženju književnika Srbije i da stavi na dnevni red zloupotrebu psihijatrije u političke svrhe  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 289, 290–292, 350, 379, 380, 383, 425, 431, 661, 786, 787, 661–665, 787–788).

U isto vreme je slična dokumentacija dostavljena akademicima Dobrici Ćosiću, Dragoslavu Mihailoviću, Borislavu Mihajloviću Mihizu, Mići Popoviću, Mihajlu Kovačeviću i drugim pojedinim članovima SANU, sa podacima o brojnim slučajevima kršenja ljudskih prava, s predlogom da i SANU osnuje odbor za odbranu ljudskih prava, uz napomenu da su podaci za najmanje petinu žrtava političkih progona za koje se zalagao potonji Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, tom odboru dostavljeno ili usmereno od Tomislava Krsmanovića   (Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, Saopštenja i drugi dokumenti, Kosta Čavoški (prir.), Službeni glasnik, 2009; Vladimir Marković, str. 66, 45, 73, 346, 347, 348, 349, 478, 479, 480, Branka Milošević, str. 79, 348, Radomir Marković, str. 79, 348, Dragomir Dragičević, str. 79, 80, zajedno sa Dragoslavom Mihailovićem akademikom, Milisav Živanović, str. 66, 77, 78, 80, 81, 162, 345, 346, 349, 350, 351, 352, 478, 479, 480, Radisav Živanović, str. 351, Radomir Veljković, str. 67, 78, 80, 81, 162, 163, 347, 352, 353, 424, 480, Dragan Veljković njegov brat, str. 352, Božidar Boričić, str. 80, Slobodan Živković, str. 80, Vijekoslav Naglić, str. 80, Milenko Ribić, str. 100, 101, Tomislav Krsmanović, str. 107, 343, 451, 477, Dobroslav Paraga, str. 120, 153, 154, 155, 227, 231, 259, 262, 392, 398, 399, 400, 01, 454, 457, Dragomir Ostojić, str. 287, 288, Brano Tuco, str. 291, 292, Danilo Krstajić, str. 298, 299, Golub Bakić, str. 345, 346, Zloupotreba psihijatrije u političke svrhe, str. 341–358, Aspazija Lega, str. 349, Đorđe Simičić, str. 353, 354, 480, Dušan Ćetković, str. 354, 355, 356, 357, Bajram Ajeti, str. 356, 357 [„ljudi koju su nam se požalili dostavili su nam opsežnu dokumentaciju koja obuhvata slučajeve zloupotrebe psihijatrije nad više desetina lica“], 433–435, 438, Božidar Todorović, str. 452, Zloupotreba psihijatrije, str. 477–480. Dokazi da su ove osobe usmerene ka Odboru za odbranu slobode misli i izražavanja nalaze se na stranicama Sage o ...ićima, četvrti tom, i u Arhivu Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja, SANU, Knez Mihailova broj 35, 11000 Beograd).

Akademici Nikola Milošević i Neca Jovanov stavili su aktivistima Pokreta za zaštitu ljudskih prava na uvid svoja viđenja političkih represija u tadašnjoj Jugoslaviji. Akademik Neca Jovanov doslovce je javno predočio: „Postoje dve vrste represije, vidljiva, koja se lako identifikuje i kojoj je lakše pružiti otpor, i tiha, nevidljiva, koja je teža po posledicama. Reč je o represiji nad ljudskim duhom i stvaralaštvom. U našem društvu nema otpora ovoj tihoj represiji, koja traje dugo, i čije su posledice pogibeljne u svim sferama“, što je bilo u saglasju sa stavom Pokreta za zaštitu ljudskih prava o prirodi političke represije  (Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, Saopštenja i drugi dokumenti, Kosta Čavoški (prir.), Službeni glasnik, 2009, str. 447. Takođe, Nikola Milošević je javno saopštio da se koristi parapsihologija).

Uspostavljeni su kontakti sa Milovanom Đilasom, zbog čega su pojedini aktivisti bili lišavani slobode  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 52–56, 87,91, 99,108, 113, 170, 218, 222, 378, 384, 414, 675–677, 967).

Usledila je saradnja sa poznatim neuropsihijatrom dr Veselinom Savićem, koji je potom postao predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 161, 251, 267, 268, 271, 307, 311, 326, 431, 524, 525, 686, 673–685, 677, 684, 741, 829–831, 964, 967, 1449).

Tokom 1986. godine saznalo se za Memorandum SANU. Pokret za zaštitu ljudskih prava se u to vreme zalagao za konkretne pojedinačne žrtve progona, a manje je bio okrenut pravima srpskog naroda kao entiteta kada se radilo o Kosovu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i bujajućim trendovima u Jugoslaviji na štetu Srbije. Saradnici Pokreta za zaštitu ljudskih prava, među njima i univerzitetski profesor Miroslav Radovanović, lično ugroženi, kao i njihovi bliski, obraćali su se akademicima SANU dopisima o stanju u zemlji koji su bili identični stavovima iz Memoranduma SANU, i to pre nego što se on pojavio, povodom krize, slabljenja ekonomske snage zemlje, dezinitegracionih procesa, ljudskih prava i rasta svakojakih oblika represije – ali bez konkretnog izjašnjavanja o sve težem položaju srpskog naroda kao entiteta u tadašnjoj Jugoslaviji.

U svojim stavovima pripadnici Pokreta za zaštitu ljudskih prava saopštavali su da se o tome o kakvom se navodnom velikosrpskom nacionalizmu može govoriti kada je reč o famoznom Memorandumu SANU,  valjan utisak može steći uvidom u slične projekte pojedinih nacija iz sastava bivše Jugoslavije, koji su zagovarali šovinističke aspiracije na štetu srpskog naroda. Potonji događaji do današnjih dana dokazali su da su autori Memoranduma bili u pravu, njihove crne slutnje o budućnosti srpskog naroda pokazale su se kao ispravne – zaključak je članova Saveta Pokreta za zaštitu ljudskih prava (https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/memorandum%20sanu.pdf).

Stavovi o mestu Srbije u svetu[uredi | uredi izvor]

Ova skupina boraca za ljudska prava koja je prisutna u javnosti od 1. marta 1975. godine ipak je zauzimala iznijansiranije stanovište – a to je pragmatična geopolitika Srbije nezameranja i političke učtivosti u odnosima sa velikim zapadnim silama. U isto vreme Pokret ističe potrebu za ekonomskom saradnjom i na drugim nivoima sa Rusijom i Kinom, što je u skladu sa današnjom zvaničnom politikom države Srbije  (Saga o ...ićima, šesti tom, 2005–2017, http://enlite.org/sage/6.pdf, Antisemitizam, kukavičje jaje podmetano Srbima, str. 1954–1956, O čemu se radi sa Jugoslavijom i Amerikom, str. 1956–1962, https://liberty-intl.org/2020/03/did-the-nato-bombs-in-1999-cause-a-cancer-pandemic-in-serbia/).

Prema Pokretu za zaštitu ljudskih prava, narod Srbije je prilikom zavođenja višestranačja početkom 90-ih godina očekivao prijem u EU. Uprkos obećanju, od prijema nije bilo ništa. Građani Srbije su ogorčeni preduslovom za prijem Srbije u EU – da Srbija prvo prizna nezavisno Kosovo. To doživljavaju kao ponižavanje i političku neozbiljnost, jer EU dobro zna da Srbija nikad neće priznati nezavisno Kosovo. Znači, drugim rečima, EU poručuje Srbiji da od prijema u EU nema ništa. U svojim analizama Pokret za zaštitu ljudskih prava saopštava da je Balkan postojbina judeo-helenske civilizacije – znači Evrope. Ko to na Balkanu stvara prazan prostor za rivale, pitaju se oni  (Saga o ...ićima, šesti tom, str. 3211).

Tada Kosovo nije bilo u dovoljnoj meri u fokusu njihovih aktivnosti, jer su se prevashodno bavili pojedinačnim slučajevima i samoodbranom, ali su se povremeno oglašavali i o Kosovu  ( Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 933–934).

Američki libertarijanac Stiven Braun 1. juna 1997. godine proglašen je za počasnog člana Pokreta za zaštitu ljudskih prava.

Početkom 90-ih godina poznati beogradski publicista Miloš Bogdanović bio je naimenovan za generalnog sekretara, dr Ljubiša Blagojević, univerzitetski profesor u Francuskoj, za potpredsednika Pokreta za zaštitu ljudskih prava, članovi Saveta Pokreta bili su: Dušan Vuković, Golub Bakić, Miroslav Kostić, dr Ljubomir Protić, Živojin Buzankić, Mile Dimitrijević, Bukumira Uroš, Milić Stanković od Mačve, Ribić Milenko, Petar Bjelanović, Ranko Milovanović, Ilija Ilijevski, Dragoljub Ignjatović, Vladimir Marković, Božidar Todorović, Radomir Veljković, dr Mika Andrić, Vasić Rade, Miroslav Varšek, Vibok Janoš, Dobroslav Paraga, Gluvić Tomislav, Jovan Gucić, Mlađa Dimitrijević, Milan Dimitrijević, Nebojša Đelošević, Jenei Ruža, Himzija Kriještorac, Danilo Krstajić, Lukić Jovan, dr Dragiša Mijatović, Zvezdan Milivojević, Momčilo Oparnica, Mišo Oparnica, Mihajlo Pavlica, dr Branislav Pavlović, Nikola Poznić, Dušan Pokorni, dr Miroslav Radovanović, Dušan Stangačilović, Milutin Stanković, Dušan Stefanović, Dragan Stefanovski, Đorđe Stojanović, dr Obren Cicović, Miladin Šalović, Žarko Arsić, Dušanka Bojičić, Olivera Bošnjak, Veljko Vukotić, Dušan Grujić, Miliša Dakić, Vuka Ćermanović, Akim Đilas, dr Miša Đurić, Milan Živković, Slobodan Živković, Miodrag Jeftić, Mihajlo Krstić, Raja Maksimović, Slavoljub Milošević, Ljubodrag Ranković, Miroslav Hrnjiček, Đorđe Nešković, Ivan Prekajski, dr Bora Savić  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 71,75, 86, 117, 398, 399, 400, 466, 467, 503, 504, 507, 521, 522, 565, 566, 567, 568, 571, 572, 574, 575, 576, 578, 579, 610, 611, 613, 614, 618, 619, 627, 628, 642, 643, 644, 649, 658, 669, 718, 757, 758, 760, 839, 893, 894, 1244)

Prosvetiteljska uloga[uredi | uredi izvor]

Jedan od ključnih postulata i strateških ciljeva Pokreta za zaštitu ljudskih prava još od njegovog nastanka jeste prosvećivanje pripadnika državnog poretka da uvide manjkavosti zvanične politike, kada je reč o poštovanju zakona i ljudskih prava. I da utiču da dođe do popravki  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 848–850, 19. decembar 1987. godine, Komitet za zaštitu ljudskih prava, kadrovskoj komisiji Centralnog komiteta SKJ, Kognitivna disonanca – Smenjivanje funkcionera, čuvanje status quo).

Saradnici Pokreta za zaštitu ljudskih prava upoznavali su javnost sa kršenjem prava zaposlenih  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 152–158, 292–295, 480–483, 1084–1086, Saga o ...ićima, peti tom, str. 239–248). Sve su više obaveštavali javnost o represivnim postupcima poretka  ( Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 761–770, 777–780, 816–817, 853, 1000, 1001, 1002, 1006–1026, 1057–1058, 1186, 1187, 1197, 1189, 1192)

Suštinska poruka Pokreta za zaštitu ljudskih prava jeste da je prvenstveni uzrok krize u Srbiji i Jugoslaviji nepostojanje institucija pravne države  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 761–770, Saga o ...ićima, peti tom, str. 165–167, Saga o ...ićima, šesti tom, str. 163–165, 1019–1025).

Osamdesetih godina Pokret se pridružio zahtevu da se ukine zloglasna klauzula MPP – moralno političke podobnosti  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 920–924, 1134–1137).

Vremenom, Pokret za zaštitu ljudskih prava izjašnjavao se o reformi usmerenog obrazovanja  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 276–293, 831–833), iskazivao zabrinutost zbog opadanja stope nataliteta, remećenja odnosa među polovima i raspada porodica  (Porodica u sindžirima, Saga o ...ićima, peti tom, str. 845–855). Zalagali su se za podršku dijaspori i saradnju sa njom  (Ljudska prava – crna rupa, Vedes, Beograd, 2006, str. 221–223, 223–224). Izjašnjavali su se o instrumentalizaciji medicine u svrhe društvene kontrole  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 210–225) i svojinskoj transformaciji  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 597–606).

Pokret za zaštitu ljudskih prava trudio se da javnost obaveštava o zloupotrebama kriminalizovanih segmenata vlasti (Saga o ...ićima, peti tom, str. 531–544, 1595–1600).

Poredak je sproveo surovu odmazdu nad osnivačima i aktivistima ove u početku neformalne grupe. Cilj je bio da njihovim primerom budu drugi zastrašeni  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 502–504, 1050, 1157, 1158).

Saradnici Pokreta za zaštitu ljudskih prava štrajkovali su glađu u znak protesta u više navrata  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 165–166; četvrti tom, str. 835, 941–946).

Pokret za zaštitu ljudskih prava je 31. maja 1992. godine publikovao Manifest  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 1442–1446).

U tadašnjoj neprobuđenoj Jugoslaviji bilo je rasprostranjeno uverenje da još nisu bili zreli uslovi za efikasnu odbranu od tiranije  (Saga o ...ićima, treći tom, str. 45,46,47, 48, 49, 50, 754, 755, 756, 757).

Prava manjina. Prava većine.[uredi | uredi izvor]

S pogoršavanjem krize krajem 80-ih godina i nailazećim ratovima u prvom planu su se našla politička pitanja povodom etničkih sukoba na Balkanu, ratno pravo, prava manjina, etnički sukobi. Splasnuo je interes za dotadašnji korpus ljudskih prava, a masovno su se pojavile razne NVO u čijoj su žiži bile drugačije preokupacije –međuetnički odnosi i prava manjina  (https://srpcasopis.org/2018/12/05/tomislav-krsmanovic-o-srbima-i-susedima/, https://www.fioka.in/proza/%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-4/, Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 1089, Saga o ...ićima, peti tom, str. 318, 318–368, 379–395, https://vidovdan.org/info/tomislav-krsmanovic-sta-o-srebrenici-mislim-kao-insajder, http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/povika-na-crnogorce-u-srbiji.html/).

U nailazećim uzavrelim godinama predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava postao je dr Veselin Savić, neuropsihijatar, vrlo ugledan intelektualac, lični poznanik Josipa Broza Tita. Savet Pokreta za zaštitu ljudskih prava je kasnije imenovao za svoga predsednika dr Janeza Rugelja, slovenačkog psihijatra, u svetu dobro poznatog između ostalog i po tome što je predsedniku Rusije Gorbačovu predložio projekat kako da razreši pitanje alkoholizma  ( Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 1327–1330).

U međuvremenu politička klima u svetu drastično se menjala, SFRJ je počela drugačije da se doživljava i ubrzano je padala u političku nemilost velikih zapadnih sila.

Podrška stavovima Pokreta za zaštitu ljudskih prava[uredi | uredi izvor]

Čelnici Pokreta za zaštitu ljudskih prava sve češće su dobijali otvorenu i snažnu podršku pojedinih međunarodnih organizacija, pa i Uneska, tela za ljudska prava OUN, sve do vlada pojedinih zapadnih država  (Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 331, 345, 346, 430–432, 433, 434–435, 450, 452, 468, 469–471, 571, 691, 692, 715, 739–741, 744–753, 837, 931, 1027, 1227, 1228, 1257, 1268–1270; Saga o ...ićima, peti tom, str. 189–190).

Pokret za zaštitu ljudskih prava bio je sve razapetiji između borbe protiv neosnovanih progona poretka i sve veće izolacije i padanja Jugoslavije, a potom Srbije, u nemilost međunarodne zajednice, koja je kulminirala bombardovanjem 1999. godine i sankcijama sve do današnjih dana. Trudio se da objasni kontradiktornu situaciju – da duboka kriminalizovana država iznutra slabi formalni poredak, tj. državu. A u isto vreme Srbiju su poneki slabili i osporavali i spolja.

Izbori[uredi | uredi izvor]

Sa iskustvom iz višestranačkih izbora početkom 90-ih godina, istupali su sa stavom da su izbori bili neregularni  ( Saga o ...ićima, četvrti tom; Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno, iznutra od insajdera, str. 1262–1266).

Od tada do današnjih dana predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava je Tomislav Krsmanović, koji je kao kandidat za predsednika Srbije učestvovao na nelegalnim predsedničkim izborima 1990. godine  (potvrda Republičke izborne komisije od 14. novembra 1990; Saga o ...ićima, četvrti tom; Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno, iznutra od insajdera, str. 1257–1265, 1491–1498).

Pokret za zaštitu ljudskih prava je delimično podržavao zahtev da izbori budu bojkotovani zbog drastičnog nepoštovanja izbornih sloboda, ali je učestvovao na izborima da bi dobio medijski prostor da javnost upozna sa svojim programom i stanjem ljudskih prava u zemlji, da bi barem malo izašao iz skoro totalne medijske blokade. Javnost je tek ponešto saznavala o aktivnostima ove organizacije  (Saga o ...ićima, četvrti tom; Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno, iznutra od insajdera, str. 872, 1122).

Sa višegodišnjim političkim iskustvom, Pokret za zaštitu ljudskih prava pokušao je da ujedini vanparlamentarnu opoziciju inicirajući SVO – srpsku vanparlamentarnu opoziciju  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 745–747, 778–779, 894–897, 1024–1025).

Vlada je 21. januara 1999. proglasila Pokret za zaštitu ljudskih prava za stranog plaćenika, 13. novembra 1999. godine predstavnici Pokreta prisustvovali su Sentandrejskom saboru u Budimpešti, 31. decembra iste godine stavili su na uvid javnosti svoj Godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori 1999. godine, aktivista Pokreta za zaštitu ljudskih prava dr Miša Đurić, predsednik Nezavisnog sindikata penzionera, u saopštenju je tvrdio da se sprovodi tihi genocid penzionera  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 762–763, 773, 897–900, 913–986, 1244–1245).

Pokret za zaštitu ljudskih prava redovno se oglašavao povodom značajnih događaja, privlačeći pažnju javnosti na sve teži položaj izbeglica. Stavio je na uvid Analizu uzroka krize, izjasnili se o krađi beba i sve gorem stanju u zdravstvu Srbije, da i dalje opstaje zaplena prepiske, da se i dalje skriva broj političkih zatvorenika, publikovali su Izveštaj o stanju ljudskih prava u 2001, apelovali na slogu balkanskih naroda, upoznali javnost s prepiskom sa Uneskom, obratili se patrijarhu Pavlu sa molbom za prijem, predočili da je novi Zakon o preregistraciji uperen protiv autentičnih opozicionih snaga  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 1279, 1280, 1281–1286, 1306–1324, 1287–1291, 1339, 1340–1349, 1443, 1444, 1455, 1456, 1465–1469).

Pokret za zaštitu ljudskih prava je nastavio da upozorava preplašenu javnost da je nasilje kriminalizovanih segmenata društva dobilo na intenzitetu i rasprostranjenosti  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 1498–1503, 1538–1539, 1573–1592).

Građani su pokrenuli peticiju da predsednik Pokreta za zaštitu ljudskih prava Tomislav Krsmanović bude naimenovan za ombudsmana  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 1405–1409).

Saradnja sa NVO ISIL[uredi | uredi izvor]

U tom periodu Pokret za zaštitu ljudskih prava je uspostavio bogatu saradnju sa međunarodnim društvom za individualne slobode ISIL-om, čije je sedište je u San Francisku  ( www.isil.org, kasnije: https://liberty-intl.org/; Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 1455–1465). Tomislav Krsmanović je marta 1999. godine dobio značajno priznanje ISIL-a – Bruce Evoy Memorial Award u Kopenhagenu  (Saga o ...ićima, peti tom, str. 792–800; The Adventures of Jonathan Gullible, https://www.jonathangullible.com).

Profesor državnog Univerziteta na Havajima Ken Skuland, tadašnji predsednik ISIL-a i pređašnji savetnik predsednika SAD Buša Starijeg bio je u poseti Tomislavu Krsmanoviću u zavičaju, u selu Uzovnica kod Ljubovije, od 23. do 26. jula 2005. godine  (Saga o ...ićima, šesti tom, str. 215–235).

Digitalizacija i ljudska prava[uredi | uredi izvor]

S pojavom ličnih računara i interneta aktivnosti Pokreta za zaštitu ljudskih prava su nastavljene, ali su se usmerile ka društvenim mrežama i internetu. Pokret za zaštitu ljudskih prava bio je prisutan na društvenim mrežama preko svoga foruma Ljudska prava, preko svojih sajtova i kasnije na preko intervjua na Youtube  (Bela knjiga o smetnjama u upotrebi telekomunikacija i interneta, http://enlite.org/Toma/Bela_kniga_O_opstrukcijama_telekomunikacija_i_interneta.pdf).

Psihijatri Pokreta za zaštitu ljudskih prava izjašnjavali su se o specifičnoj psihologiji osionih nasilnika iz redova duboke države  (https://dereksiz.org/brod-ludaka-e-s-e--uvodnarazmatra--a.html).

Do izvesne medijske deblokade došlo je usled međunarodne podrške, bilo je i međunarodnih priznanja, saradnje sa ISIL-om, čemu su doprineli i podaci koje su obznanili profesor Kosta Čavoški i dr Srđa Cvetković u svojim knjigama i naučnim analizama.

Pokret za zaštitu ljudskih prava, u početku neformalno druženje boraca za ljudska prava, nakon toga udruženje građana, da bi 1992. godine postao politička stranka, danas opstaje kao vrsta NVO (udruženje građana).

Survivalizam[uredi | uredi izvor]

Od početka svog angažmana bio je sastavljen mahom od javnih pregalaca koji su se udružili da bi se zaštitili od uskraćivanja svojih građanskih prava. Vremenom se ta inicijalna intencija deformisala u širu borbu za duhovni i demokratski preporod.

Među onima koji su usmeravali intencije i aktivnosti, najrasprostranjenije viđenje bilo je da je tadašnja Jugoslavija bila totalitarna komunistička država na čelu sa KPJ – Komunističkom partijom Jugoslavije, i da u njoj, uprkos zvaničnom raskidu sa SSSR-om, do koga je došlo 1948. godine, i dalje opstaju nedovoljno vidljive veze sa boljševičkim bezbednosnim službama kao što su NKVD i ČEKA.

Ovakvo pretpostavljeno uverenje pojačalo se nakon otkrića da je u Jugoslaviji bila rasprostranjena zloupotreba psihijatrije u političke svrhe, po čemu je bio naročito poznat Sovjetski Savez (uz napomenu da je u međuvremenu svetska javnost saznavala da slične zloupotrebe postoje i van lagera komunističkih država).

Nakon raspada SFRJ, bombardovanja Jugoslavije 1999. godine i uvođenja sankcija preovladalo je ubeđenje da su Srbija i zemlje iz sastava bivše Jugoslavije, kao i susedne države, pale pod dominantan uticaj SAD i velikih zapadnih država.

Sve vreme svog postojanja pokret se obraćao stranim izvorima lociranim u zapadnoj hemisferi žalbama na povrede prava, ali tek pošto bi iscrpli sve interne mogućnosti obraćanja  (treći tom, str. 476, oun, 1103, str. krist fon kol, str. 965, 1102-menkaci, str 133, oun, tom 4, ai-222,231, 393, 454, 522, 587, 613, 715, 757, 892, 979, amb zambije str. 1087, amb sad str. 1227, amb sv stol 1228, aer posm odbor str. 469,470 apa str 331, 345, 346, 420, 433,451, 452,468, 487, 571, braun stev 1459, 1461, virandra ind, 95, h visocki, str. 345,346 elarijaga huan, 222, enriko josif, 211, ibara 223, isil-684, 1455, 1456, 1457, 1458, 1459, 1460,1461, 1462, 1463 dr kun asoc psih svajc, 514, mota amb ѕamb, 238, nasa rec-211, 212, 249, 485, 486, 643, 713 nova revija ljub, 781 pic, str. 269, isil 1456, rafaeli, str. 635 sapš- 10,430, 691, 692, 837 siel 28,29, 305 skuland ke, 1459, 1462, 1463, vikt stegic, 635 unesco 623, 739, fon kol 222, fk cent 636, freedom house 730 halupa gustav 222, 269, haton dѕutit 1459, hadѕiprodramidis, 269, hadѕi ristic, 269, hubeni 222, 269, caling 222, svabic, 222, f sulcinger 692. Tom 5- amb sad 31, apa, 31, amb franc 83, 109, 110 trud blomsoj-51,32, 35, 104, 199, 456, 457, 467, 468, 481–483, 528–530 branden 450, 451, 455, 456 bruce evoz memorail ward 7, 30, 787, 793, 794, 795, 796, 707 gacwer merlu, 34, 35, 466, 469, 650, 652, 654, 655, 656, 659, 718, 791, 792, evoj brus, 299, 305, 723, 724, 725 isil- ISIL, San Francisko 7, 26, 27,30, 32, 33, 34, 35, 36, 102, 148, 269, 299, 305, 308, 314, 398, 424, 425, 445, 447, 448, 458,459, 466, 467, 478, 479, 480, 501, 502, 522, 526, 530, 562, 594, 611, 643, 663, 664,665, 728, 786, 787, 788, 790, 791, 792, 793, 794, 795, 796, 7979, 798, 863, 864, 902, 269, 718,1509, 1510, 1511,1512, 1513, 1514, 1562, 1620, 1621, 33, 34, 102, 305.308, 310, 311, 464, 466, 469, 529, 649, 662, 718, 723, 790, 791 36, 51, 145, 309, 372, 414, 425, 426, 449, 460, 479, 529, 543, 607, 608,619, 643, 656, 665. 7, 34, 36, 145,

299, 300, 307. 308, 309, 310, 311, 372, 396, 397, 425, 447, 458, 460, 472, 473, 474, 475,477, 479, 480, 483, 529, 530, 596, 611, 643, 644, 653, 657, 659, 681, 718, 720, 993, 1002,1214, 1620, 672).

Vremenom se u gibanjima ove asocijacije za ljudska prava prepoznavala, kao sve prisutnija, pragmatična geopolitička opcija spoljne politike Srbije – učtive diplomatije i nezameranja velikim zapadnim silama, uz racionalno balansiranje političkih i ekonomskih odnosa sa Kinom i Rusijom  (Saga o ...ićima, šesti tom, str. 1633, 1642, 1658–1663, 1686, 1688, 1951–1954, 1954-1956, 1956–1962, 1991–1993, 1999, 2003, 2051–2063).

Sve do današnjih dana Pokret za zaštitu ljudskih prava u granicama svojih vrlo skromnih mogućnosti bavi se upoznavanjem javnosti sa stanjem ljudskih prava u Srbiji i regionu  (Saga o ...ićima, šesti tom, str. 968, 1058–1062, 1240–1242; Tomislav Krsmanović, Kaznena psihijatrija 1975–2001. Ko ovde lud?, Vedes, Beograd, 2004, str. 198–207; Saga o ...ićima, četvrti tom, str. 786–788).

Uloga Pokreta za zaštitu ljudskih prava danas[uredi | uredi izvor]

Pokret za zaštitu ljudskih prava je prisutan u javnosti sve do današnjih dana  (Saga o ...ićima, šesti tom, str. 117–118, 785, 913, 946–948, https://www.linkedin.com/search/results/all/?keywords=tomislav%20krsmanovic&origin=HISTORY&sid=wPc.

Dana 17. februara 2022 godine Drugo osnovno javno tužilaštvo je pred Centrom za socijalni rad Opštine Rakovica pokrenulo postupak da Tomislav Krsmanović bude nasilno smešten u psihijatrijsku ustanovu i lišen poslovne sposobnosti zbog krivične prijave podnete ovom tužilaštvu 16. decembra 2021, protiv organa Republike Srbije i NN počinioca zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ Srbije (http://svetlost.org/pokusaj_ubistva.pdf).

Pokret za zaštitu ljudskih prava danas se zalaže za implementaciju demokratskih postulata pravne države, za svekoliki preporod i duhovnu renesansu Srbije, za pomirenje unutar srpstva, sa geopolitičkim okruženjem i za integraciju u međunarodnu zajednicu naroda i država.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cvetković, dr. Srđan (2011). Između srpa i čekića, politička represija u Srbiji 1953-1985. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika - Službeni glasnik. str. 555. 
  2. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 1257—1265, 96, 1491—1498. 
  3. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Treći tom. 1965-1978. Roman o Briselu. Cold war. Le quart. Šabac: Glas crkve. str. 936—939. 
  4. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Treći tom. 1965-1978. Roman o Briselu. Cold war. Le quart. Šabac: Glas crkve. str. 1109, 1110. 
  5. ^ Cvetković, dr. Srđan (2011). Između srpa i čekića, politička represija u Srbiji 1953-1985. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika - Službeni glasnik. str. 546. 
  6. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 538—544. 
  7. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 926—927. 
  8. ^ Cvetković, dr. Srđan (2011). Između srpa i čekića, politička represija u Srbiji 1953-1985. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika - Službeni glasnik. str. 546—558. 
  9. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 1064, 1093, 1119. 
  10. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 1393. 
  11. ^ a b v Cvetković, dr. Srđan (2011). Između srpa i čekića, politička represija u Srbiji 1953-1985. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika - Službeni glasnik. str. 547. (fn. 607), 549. (fn. 613). 
  12. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 1394, 1395. 
  13. ^ Rešenjem Sekretarijata za informacije Republike Srbije broj 632-03-70/91-01 od 08.03.1991. godine je usvojen zahtev osnivača Stranke ljudskih prava - Pokreta za zaštitu ljudskih prava, za upis u Registar javnih glasila svoga stranačkog lista LjUDSKA PRAVA pod brojem 1012 od 08.03.1991. godine
  14. ^ Tadašnja stranica i tadašnja adresa elektronske pošte: ljudska_prava@yahoogroups.com
  15. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 244—259. 
  16. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 1280—1286, 1310—1321, 1359—1360, 587, 613—614, 616—622, 641—648, 719—725, 716, 733, 734—737. 
  17. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 315—319. 
  18. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Peti tom 1993-2004. PUZZLE. ISCELjENjE DUŠA BALKANSKIH NARODA. Šabac: Glas crkve. str. 1002—1009. 
  19. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 487—489, 1391. 
  20. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Peti tom 1993-2004. PUZZLE. ISCELjENjE DUŠA BALKANSKIH NARODA. Šabac: Glas crkve. str. 138. 
  21. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 1374—1385. 
  22. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Peti tom 1993-2004. PUZZLE. ISCELjENjE DUŠA BALKANSKIH NARODA. Šabac: Glas crkve. str. 141. 
  23. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 897—906. 
  24. ^ Krsmanović, Tomislav. SAGA O...IĆIMA Šesti tom 2005-2017. Pijanac krive Drine. Očekujući svetlost sa nekih dalekih zvezda. Izdavač "Dragan Brajković". str. 1633, 1642, 1658—1663, 1686, 1688, 1951—1954, 1954—1956, 1956—1962, 1991—1993, 1999, 2003, 2051—2063. 
  25. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 255. 
  26. ^ Krsmanović, Tomislav (2014). SAGA O...IĆIMA Četvrti tom. 1979-1992. Tajna zavera Jugoslavije protiv Jugoslavije, iz dana u dan. Viđeno iznutra od insajdera. Šabac: Glas crkve. str. 698—700. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покрет_за_заштиту_људских_права&oldid=27721567”