Politički redukcionizam
Politički redukcionizam je redukcionizam u oblasti politike.[1] Ispoljava se u vidu svođenja složenih političkih pojava ili procesa na samo neke od njihovih ključnih aspekata. Pri tome se važnost odabranih aspekata ističe i naglašava, dok se svi ostali aspekti zanemaruju i proglašavaju manje važnima, odnosno nebitnima za suštinsko razumevanje ili vrednovanje analiziranih političkih pojava, odnosno procesa. Jedan od najčešćih primera političkog redukcionizma ogleda se u svođenju nacionalizma na šovinizam ili u svođenju internacionalizma i kosmopolitizma na anacionalizam.
Etnoplolitički redukcionizam[uredi | uredi izvor]
Etnopolitički redukcionizam je poseban oblik redukcionizma u oblasti etnopolitike. Ispoljava se u vidu svođenja složenih etnopolitičkih pojava ili odnosa na samo neke od njihovih ključnih činilaca. Jedan od najčešćih primera etnopolitičkog redukcionizma ogleda se u svođenju nekog etničkog korpusa na uže okvire, uz zanemarivanje onih delova koji ostaju izvan suženih okvira. Tako je Hrvatska, proglasivši 1991. godine nezavisnost u okviru svojih avnojevskih granica, izvršila čin etnopolitičkog redukcionizma u odnosu na celinu hrvatskog pitanja u tadašnjoj SFRJ, što je dovelo do teških posledica po hrvatski narod u susednoj Bosni i Hercegovini.
Geoplolitički redukcionizam[uredi | uredi izvor]
Geopolitički redukcionizam je poseban oblik redukcionizma u oblasti geopolitike. Ispoljava se u vidu svođenja geopolitičkih pojava i odnosa na pojedine ključne činioce. Jedan od najčešćih primera geopolitičkog redukcionizma ogleda se u svođenju nekog geopolitičkog pojma na uže okvire, uz zanemarivanje svih onih delova koji ostaju izvan suženih okvira. Tako se pojam Evrope u geopolitičkom smislu često redukuje na Evropsku uniju, usled čega se za evropske države koje nisu članice Evropske unije neretko kaže da su izvan Evrope.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Antonić 1990, str. 31–49
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Slobodan Antonić, "Demokratija i vrednosni redukcionizam", Rastanak sa realsocijalizmom, Beograd: Institut za političke studije, 1990, 31-49.
- Marinko Vučinić, "Redukcionizam i neprijatelji demokratije", Hereticus: Časopis za preispitivanje prošlosti, god. 3, br. 1 (2005), pp. 161-163,
- Vesna Pešić, "Problemi konstituisanja država na prostoru bivše Jugoslavije: Etnički redukcionizam u srpskoj nacionalnoj politici", Filozofija i društvo: Zbornik radova, br. 9-10 (1996), pp. 265-274.