Posao je posao
Posao je posao (fr. Les affaires sont les affaires) je komedija u tri čina napisana u prozi čiji je autor francuski pisac Oktav Mirbo (1903).
Predstavljena je publici sa ogromnim uspehom u pozorištu Komedi-Fransez (Comédie-Française) 20. aprila 1903. godine i odnoseći se na jednu borbu koja se završila ukidanjem lektorskog komiteta Molijerove kuće oktobra 1901, komedija Posao je posao trijumfovala je na svim scenama širom sveta, naročito u Nemačkoj i u Rusiji. Prevedena je na svim jezicima i često igrana već ceo vek, a da njen uspeh nikada nije demantovan. Šesnaest glumačkih trupa predstavilo je ovaj pozorišni komad na sceni između 1994. i 2011, a posebno u Komedi-Fransez ponovo je igran u jesen 2009. i u proleće 2011. godine.
Klasična komedija
[uredi | uredi izvor]Radi se o velikoj klasičnoj komediji u Molijerovom kontinuitetu, gde se oslikavanje živih karatktera, koji su inače vrlo teatralizovani, kombinuje sa opisom uzvišenih običaja tako-zvane „Bel epok“ (« Belle Époque »). Tri jedinstva – jedinstvo vremena (manje od 24 sata na dva uzastopna dana), jedinstvo mesta (dvorac Voperdi) i jedinstvo radnje (isticanje poslova kojima se Isidor Leša nada da će udvostručiti svoje bogatstvo) – poštuju se u ovom komadu.
Moć novca
[uredi | uredi izvor]Centralna ličnost, Isidor Leša, sa simptomatičnim prezimenom, je poslovan čovek i beskrupulozan predator, produkt jedne epohe ekonomskih previranja i svetske ekspanzije kapitala. On zarađuje od svega i predstavlja ekonomsku i medijsku moć obaveštavajući poslovne ljude o budućnosti: za to skupo moraju platiti vlade i visoki politički štab. Kao simbol jednog ekonomskog sistema u kome su slabi nemilosrdno smrvljeni pod gvozdenom čizmom bogatih, on je mrzak i odbojan.
Kako govori i sam naslov, koji je postao poslovičan, novac isključuje samilost, osećanje i moral i samom je sebi dovoljan. U svetu u kojem trijumfuje pohlepa za zaradom i u kojem je sve na prodaju, njena rušilačka moć doprinosi tome da je sve potkupljivo: inteligencija, isto kao i srca i institucij. Demistifikacija svega ovog nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti.
Ljubav i smrt
[uredi | uredi izvor]Ipak, u raspletu — često kvalifikovan kao šekspirovski — otac koji je skrhan i ponižen verovao da je « sve izgubio », uspeva da se pribere kako bi briljantno zaključio tekuće poslove i smoždi dva inženjera koji su hteli da se okoriste o njegov bol kako bi ga prevarili: definitivno, posao je posao…
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Oktav Mirbo, Les affaires sont les affaires (jezik: francuski).
- Pjer Mišel, Predgovor Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. februar 2012) (jezik: francuski).