Postuponica
Postuponica je vrsta obredne pogača koja se mesi, istog dana kada novorođeno dete prohoda. Mešenje ove pogače je deo narodnih obrednog običaja koji se vrši nakon prvog samostalnog hoda deteta i koji se i danas primenjuje u Vojvodini. Ona ima za cilj da detetu obezbedi zdravlje i napredak.[1]
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Kad dete bude staro oko godinu dana i kada prvi put samostalno zakorača, starije žene iz porodice, a to je obično majka, obavezno mese pogaču (sličnu onoj koja se pravi prilikom pričešća).
Pohgaća se izrađuje od kiselog testa (prethodno umešenog testa od pšeničnog brašna koje treba da uskisne oko sat i po, dva) pre nego što se premesi.[1]
Veličine postuponice je identična običnoj pogači, okruglog je i/ili okružastog oblika, i sa gornje strane je delimično našarana viljuškom.[1]
Važno je da se u umešeno testa pre pečenja stavi neki crveni konac, čiji jedan kraj treba malo da viri, kako bi se označilo detetovo parče. Jer kako je po narodnom predanju, to parče namenjeno prohodalom detetu, ono se ne jede već ostavlja – zbog zdravlja deteta – i čuva u ormanu, u čikmeže.[1]
Pogaču jedu svi ukućani kada se skupe za večeru, i to obično posle večere. Nakon što majka polomi pogaču na onoliko delova koliko ima ukućana, ona je svakom od njih deli počev od najstarijeg ukućana, redom – baba, deda, otac, stric... majka. Nakon što majka svakom od ukućana pruži pogaču on treba da zahvali snaji, i čestita joj rečima: da je dete zdravo i da će tako i biti.[1]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
- Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 156.
- Sonja Bajandićeva Jovanović, Teraj kera, lutko moja bela (Vojvođanski rečnik za Panonce-početnike). Novi Sad (Dnevnik), 2003, 113 str.