Погача
Погача је врста хлеба, најчешће округлог облика, који се некада често пекао у домаћинствима. Обично је била од пшеничног брашна, а oд кукурузног брашна прави се проја. При печењу на огњишту или под сачем кора је често била гарежљива/загорела, па се гареж скидала стругањем, што се чинило металним рендетом или за то посебним ножем, кустуром.[1]
Данас је у градским, па и сеоским, срединама печење погаче углавном замењено куповином хлеба у продавници.
У српској кухињи постоји мрсна и посна погача.[1]
Највећа погача
[уреди | уреди извор]Највећа погача је 2011. направљена у Азањи код Смедеревске Паланке. Њен пречник је износио пет метара и 96 cm, а тежина 600 kg.[2]
Занимљивости
[уреди | уреди извор]У српском језику постоји изрека „хоће хлеба преко погаче“.
Друга значења
[уреди | уреди извор]Погача може значити било коју округлу форму од тестастог материјала, нпр. погача за исхрану стоке, пчела итд, или погача од малтера (која се, на пример, користи код лепљења гипс-картонских плоча на зид).[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „POGAČA: TRADICIONALNI BALKANSKI HLJEB”. Balkan. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Српска погача од 600 килограма, 10.08.2011. (језик: српски)
