Poljska književnost tokom Drugog svetskog rata
Izbijanje Drugog svetskog rata u Evropi je potpuno promenilo poljski kulturni i književni život. Nacistički i sovjetski okupatori su zabranili rad svih poljskih institucija. Umetnici su bili primorani da stvaraju u tajnosti ili u egzilu. Poljska književnost tokom Drugog svetskog rata pretrpela je ogromnu štetu. Međutim, pisci su nastavili da stvaraju dela u ilegali (Polska podziemna), kao i u inostranstvu (Polska walcząca). [1] [2] [3]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Septembar 1939. godine je počeo najmračnijim scenarijem. Poljska, u tom trenutku još uvek mlada država, ponovo se suočila sa brutalnošću rata i gubitkom slobode. Međutim, bez obzira na novonastale okolnosti, razvoj književnosti i kulture bio je i dalje veoma živ, čak i tokom nemačke okupacije. Osnovana je nelegalna štampa i počele su se formirati grupe mladih pisaca. Osim što je bila glavni grad Poljske, Varšava je bila i kulturna prestonica. Premda je bio zatvoren i zabranjen, Varšavski univerzitet je počeo raditi u ilegali, što je pomoglo da se održi patriotski duh, ne samo u kulturnom već i vojnom okviru.
Ljudi iz „kolumbove generacije” su bili najkreativniji. Najpoznatiji među njima su bili Kšištof Kamil Bačinjski, Tadeuš Gajci i Andžej Tšebinjski. Oni su utvrdili osobine i stremljenja poljske ratne književnosti. Pisci starije generacije, poput Leopolda Stafa, Marije Dombrovske, Zofje Nalkovske, Jaroslava Ivaškjeviča, Ježija Zagurskog i Česlava Miloša su bili aktivni na teritorijama okupiranim od strane Nemačke. Pisci, koji su bili zatečeni invazijom Sovjetskog Saveza, počeli su da rade za komunistički mesečnik 'Nowe Widnokręgi' (Novi horizonti), a mnogi od njih su kasnije radili u Savezu poljskih patriota. U ovaj krug se ubrajaju Vanda Vasilevska, Ježi Putrament i Adam Važik . Mnogi pisci su uhapšeni, odvedeni u radne, koncentracione logore ili sovjetkse logore.
Brojni pisci su primorani na emigraciju. Neki od njih su našli utočište u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
U Francuskoj izlazi nedeljnik "Poljske vesti" ("Polish news").
Bez obzira na teške životne prilike i ratne okolnosti, književnost ovog perioda se odlikuje raznolikošću misli i stavova.
Poezija je bila najpopularniji književni žanr, a lirika mladih umetnika poput Bačinjskog, Gajcija i Borovskog odlikovala se izrazitom dubinom. Ratno stanje i okupaciju, obeležio je i razvitak proznog pisanja (Andžej Tšebinjski, Tadeuš Gajci ). U prozi su dominirale kratke forme, kao što su novele i pripovetke (Jaroslav Ivaškjevič, Ježi Andžejevski). Književnost je pružala svedočanstvo o ratu u Poljskoj, najčešće kroz književne vrste kao što su dnevnici i memoari (Marija Dombrovska, Zofja Nalkovska, Andžej Tšebinjski). Tokom rata, dokumentarna literatura je procvetala zbog težnje pisaca da opišu teška vremena. Najistaknutiji pisci ovog književnog žanra su bili Melhior Vanjkovič, Jozef Čapski, Gustav Herling-Gruđinjski, Borovski.
Kolumbova generacija[uredi | uredi izvor]
Pod pojmom "Kolumbova generacija" se podrazumeva generacija mladih pisaca rođena oko 1920. godine, čije je odrastanje obeleženo razaranjima za vreme Drugog svetskog rata. Oni su učestvovali u Varšavskom ustanku i bili aktivni u otporu protiv nemačke okupacije. Kolumbova generacija je dobila svoje ime iz naslova knjige "Kolumbovci. Godišnjak 20", koju je napisao Roman Bratni. Predstavnici ove generacije nisu mogli da vode normalan, bezbrižan život. Još od rane mladosti su se suočili sa brutalnošću rata i teškoćama života tokom okupacije. [4]
Najpoznatiji predstavnici Kolumbove generacije su bili Kšištof Kamil Bačinjski, Vladislav Bartoševski, Miron Bjaloševski, Teresa Boguslavska, Vaclav Bojarski, Tadeuš Borovski, Roman Bratni, Olgjerd Budrevič, Ježi Ficovski, Tadeuš Gajci, Gustav Herling Gruđinjski, Kristina Krahelska, Vojćeh Mencel, Vođimjež Pjetšak, Tadeuš Ruževič, Zđislav Strojinjski, Vislava Šimborska, Andžej Tšebinjski, Jozef Ščepanjski, Zbignjev Herbert.
"Umetnost i društvo"[uredi | uredi izvor]
Posle septembarskog poraza, kultura se smatrala važnim psihološkim činiocem, odgovornim za nacionalnu sudbinu. Pisci suočavaju stvarnost sa književnošću dvadesetih godina međuratnog doba, dok mladi pesnici pronalaze sopstveno gledište i počinju da utiču na stavove društva u vezi sa ratom. Za razliku od svojih prethodnika, pesnici ratnog vremena su bili vojnici i glas poljskog naroda, a ne bezazleni romantičari. Mladi pisci se osvrću na stara dela i daju im novo značenje, pri čemu vrednovanje prošlosti dobija novu, moralnu dimenziju.
Svi stavovi ratnih pisaca izloženi su u poznatom časopisu poljskog podzemlja 'Sztuka i narod' („Umetnost i narod“). Priče urednika ovog časopisa pokazuju beznadežnu bitku za nezavisnost. Onufri Bronjislav Kopčinjski, jedan od stvaralaca ovog časopisa, streljan je u logoru u Majdaneku dok je Vaclav Bojarski, njegov saradnik, preminuo od ranjavanja nakon akcije ispod spomenika Nikoli Koperniku. Andžej Tšebinjski, jedan od poslednjih urednika, je streljan u javnom pogubljenju, u novembru 1943, a Tadeuš Gajci je poginuo tokom Varšavskog ustanka 1944. godine.
Kšištof Kamil Bačinjski[uredi | uredi izvor]
Kšištof Kamil Bačinjski (Jan Bugaj) rođen u Varšavi 22. januara 1921. godine. Bio je jedan od najpoznatijih pesnika poljske ratne književnosti, jedan od predstavnika „Kolumbove generacije“. Aktivno je učestvovao u ratu kao vojnik narodne vojske (Armia Krajowa), a bio je i deo izviđačke operacije (Szare Szeregi). Bačinski je bio poljsko-jevrejskog porekla. Pohađao je srednju školu Stefana Batorija, gde je bio poznat kao izuzetno nadaren dečak. U istoj školi upoznaje svoje buduće ratne drugove Tadeuša Zavadskog poznatog i kao „Zoska“, Jana Bitnara poznatog i kao „Rudi“ i Maćeja Aleksija Davidovskog, znanog kao „Alek“. Studirao je poljsku književnost na nezvaničnom Varšavskom univerzitetu, ali je odustao da bi se bavio poezijom i učestvovao u zaverama protiv okupatora.
Tokom rata izdao je 4 toma svoje poezije. Rat je glavni motiv njegovih pesama. Međutim, njegova poetika se bavi i neiscrpnim temama poput ljudskog duha, uma, misli o mladosti i adolescenciji, dotiče se i apokalipse, koju smatra neizbežnom. Uvideo je ispraznost svoje generacije i prihvatio je to kao realnost. Njegova najpoznatija dela su Elegija o. . . poljskom dečaku, Mazovija, Istorija, Pogled, Bela magija i Generacija. Poginuo je na početku Varšavskog ustanka, 4. avgusta 1944. godine.
Tadeuš Gajci[uredi | uredi izvor]
Tadeuš Gajci („Karol Topornicki“, „Roman Ošćen“) rođen je 8. februara 1922. godine. Bio je pesnik i vojnik Narodne Armije (Armia Krajowa). Studirao je u poznatoj katoličkoj gimnaziji. Bio je oltarski dečak u crkvi Svetog Jovana. Godine 1941. položio je završne ispite u školi i počeo studije poljske književnosti na Varšavskom univerzitetu. Tokom rata bio je poslednji urednik časopisa Umetnost i društvo. Njegove pesme odišu iskrenim, ali teškim patriotizmom. Njegova najpoznatija dela su „Hit”, „Uniformisano pevanje”, „Rapsodija o Varšavi”. Poginuo je u Varšavskom ustanku, 22. avgusta 1944. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Literatura II wojny światowej. Opis epoki. Streszczenia.pl. Retrieved September 26, 2011.
- ^ Dorota Blednicka, „Medaliony” na tle ówczesnej literatury wojennej. Kulturalna Polska (Klp.pl). Retrieved September 26, 2011.
- ^ Janusz Termer, Komu jest dziś potrzebny pisarz? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2018) Portal artystyczno - literacki Pisarze pl. Retrieved September 26, 2011. (jezik: poljski)
- ^ Literatura i sztuka podczas II Wojny Światowej. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. februar 2017) Shvoong. Sztuka i nauki humanistyczne. Retrieved September 26, 2011. (jezik: poljski)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tomasz Wroczyński, Literatura polska po 1939 roku, WSiP 1996
- Józef Lewandowski, Wokół biografii K. K. Baczyńskiego, Szkło bolesne, obraz dni. Eseje nieprzedawnione, Ex Libris, Uppsala 1991