Praviteljstveni fiškal

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Praviteljstveni fiškal je bio prvi specijalizovani nosilac pravobranilačke funkcije u srpskom pravu, u kratkom periodu od 1842. do 1843. godine.

Pre ustanovljenja zvanja praviteljstvenog fiškala[uredi | uredi izvor]

Nekoliko dana nakon donošenja Sretenjskog ustava, 14. februara (2. februara po tada korišćenom julijanskom kalendaru[1]) 1835. godine, na osnovu tog ustava, donet je zakon kojim je uređen sastav i način rada Državnog sovjeta, te, između ostalog, i nadležnosti popečitelja (ministara).[2] U tom zakonu se prvi put u srpskom pravu pominje pravobranilačka funkcija. Naime, u članu 128. pomenutog zakona, kao jedna od dužnosti Popečitelja financije određeno je: „Po tome braniti sve koristi države, i suditi se za nji sa svakim, koji bi u nji dirnuo; razvje ako se raspra za nji kasa i inostrane države.“

Pomenuti zakon nikada nije počeo da se primnjuje, jer je u njegovoj završnoj odredbi, u članu 201, bilo određeno da stupa u dejstvo od Đurđevdana (tada 5. maj po gregorijanskom kalendaru/23. april po julijanskom kalendaru), a u međuvremenu, 10. aprila (29. marta po julijanskom kalendaru) 1835. godine, pod pritiskom velikih sila, Sretenjski ustav, sa svim njegovim tekovinama, stavljen je van snage.

Na osnovu Turskog ustava, zakonima od 9. maja (27. aprila) i 10. juna (29. maja) 1839. godine uređeno je ustrojstvo Sovjeta i Centralnog pravlenija[3], ali, u popisu nadležnosti pojedinih popečiteljstava, a pre svega Popečiteljstva finansije, nije pomenuta pravobranilačka funkcija. Međutim, pravobranilačka funkcija u to vreme nije bila nepoznata. O tome svedoči zakon od 2. jula (20. juna) 1839. godine[4] kojim je, na predlog Popečitelstva finansije, radi uređenja načina: „kako bi se dobra pravitelstvena, koja bi u proces pala, braniti mogla, ...“, određeno: „da se i onaj tjažbeni predmet, koji po rasmotreniju Popečitelja pravosudija u dogovoru sa ostala dva popečitelja uvidi se očevidno i neosporimo da je onog, koji ga traži, nadležnomu sudu okružnomu preda na rasmotrenje, i u tom slučaju da kaznačej okružni po nalogu i nastavleniju Popečitelstva finansije ima izići pred sud, i prava pravitelstvena braniti.“ Iz sadržine navedenog zakona zaključujemo da je u to vreme kao primarni nosilac pravobranilačke funkcije bio određen Popečitelj finansija, koji je tu funkciju obavljao posredstvom okružnih kaznačeja (službenika državne blagajne).

Praviteljstveni fiškal[uredi | uredi izvor]

Napred navedeni oblik uređenja pravobranilačke funkcije nije odgovarao postojećim potrebama, te je Popečitelj finansija u više navrata predlagao ustanovljenje zvanja Praviteljstvenog fiškala, kao posebnog službenika koji bi vršio pravobranilačku funkciju. Pri izboru oblika organizacije vršenja pravobranilačke funkcije, pa i samog naziva Praviteljstvenog fiškala, očigledno se imala u vidu ustanova erarijalnog fiškala, odnosno finansijske prokurature[5] koje su postojale u to vreme u glavnim gradovima svih pokrajina Habzburške monarhije.

Ukaz kneza Mihaila o ustanovljenju zvanja praviteljstvenog fiškala

Ukazom kneza Mihaila od 2. marta (18. februara)[6] 1842. godine[7] predlog popečitelja finansija najzad je usvojen, ustanovljeno je zvanje Praviteljstvenog fiškala (zvaniє Pravitelstvennogъ fiškala), te je Srbija prvi put dobila poseban državni organ za obavljanje pravobranilačke funkcije.

Tekst ovog ukaza glasi: „Uverivši se o neobhodimoj potrebi ustanoviti zvanije Praviteljstvenog fiškala, koji će u svim parničnim događajima pravo praviteljstva kod nadležni sudova braniti, kao i imenom praviteljstva parnice podizati, Ja sam, u sljedstvu predstavlenija Popečiteljstva finansije (...), u soglasiju sa Sovjetom rješio, da se zvanije Praviteljstvenog fiškala, kog će dužnost biti u svakom događaju prava praviteljstvena braniti po uputstvovaniju Popečiteljstva finansije, sa godišnjom od 600 talira platom i podvozom, kad bi lice na isto postaviti se imajuće po praviteljstvenom djelu po radi obrane praviteljstveni prava u okružija k sudovima išlo, ustanoviti.“

Praviteljstevni fiškal delovao je pri Odeljenju promišljenosti[8], koje je, kao jedno od tri odeljenja Popečiteljstva finansija, obrazovano Zakonom o ustrojstvu Centralnog pravlenija od 10. juna (29. maja) 1839. godine, i koje je bilo nadležno, između ostalog, za zaštitu i upravljanje državnim dobrima.

Ukaz kneza Aleksandra o ukidanju zvanja praviteljstvenog fiškala

Ubrzo po smeni dinastija na čelu Kneževine Srbije, knez Aleksandar je ukazom od 25. oktobra (13. oktobra) 1843. godine[9] ukinuo zvanje Praviteljstvenog fiškala. U obrazloženju navedenog akta stoji da je: „Ustavom zemlje opredeljena Popečiteljstvu finansija, između ostalog, i ta naročita dužnost, da ono brani interese Zemaljske kase, kako u svim odnosima uopšte, tako naravno i u procesima koji bi se kadgod protiv Praviteljstva podigli. Pri ustrojenju Centralnog pravlenija, Praviteljstvo je imalo u vidu prostranstvo ovoga dela, i zato je opredelilo Popečiteljstvu finansije dovoljno personala, s tom namerom, da ono po toj potrebi iz svog personala kad jednog, kad drugog, činovnika svoga upotreljava, kao što je tako do 1842. godine i rađeno. Iz ovoga, dakle, vidi se, da je zvanje Praviteljstvenog fiškala izlišno, koje i tako od lane nepopunjeno stoji, počemu ga Ja u saglasju sa Sovjetom ukazom ovim ukidam.“

Teško je utvrditi šta je bio stvarni razlog ukidanja zvanja Praviteljstevnog fiškala. Istorija srpskih državnih institucija i prava uglavnom se zasnivala na razvoju strukture državnih organa, te je ukidanje jednog državnog organa koji je imao jasno određenu posebnu nadležnost svakako predstavljalo atipičnu pojavu. Indikativna je i okolnost da ukaz o ukidanju zvanja praviteljstvenog fiškala nije donet na predlog nadležnog popečitelja finansija, iako je redovna procedura za donošenje opštih pravnih akata podrazumevala postojanje predloga nadležnog popečitelja. Zbog nedostatka potrebnih izvora, ne možemo utvrditi kakvi su interesi stajali iza donošenja ovakve odluke, ali je ona svakako izazvala nezadovoljstvo u Popečiteljstvu finansija, koje je potom u više navrata Sovjetu podnosilo predloge za ponovno uspostavljanje zvanja praviteljstvenog fiškala.[10]

Pravobranilačka funkcija nakon ukidanja zvanja praviteljstvenog fiškala[uredi | uredi izvor]

Po ukidalju zvanja praviteljstvenog fiškala, pravobranilačku funkciju obavljao je načelnik Odeljenja promišljenosti Popečiteljstva finansija.[11] Načelnici tog odeljenja su, uglavnom, bili pravnici, te je to bilo najadekvatnije rešenje.

Međutim, u Popečiteljstvu finansija su i dalje smatrali da je neophodno postojanje posebne službe koja bi se bavila zastupanjem države pred sudovima, te je, nakon nekoliko ponovljenih predloga za obnavljanje takve službe, 1845. godine ponovo uspostavljeno zvanje fiškala pri Odeljenju promišljenosti Popečiteljstva finansija[12], međutim, sada pod nazivom branitelja prava praviteljstvenih, odnosno praviteljstvenog pravobranitelja (Pravitelstvenый Pravobranitelь). Ta državna služba postepeno se razvijala, ali nikada nije bila uređena posebnim zakonom, već su tek ponekim zakonom bila uređena neke posebne nadležnost te službe, te su podzakonskim aktima regulisana tek poneka pravila o unutrašnjim radu između pravobranitelja i Popečiteljstva, odnosno Ministarstva finansija.[13]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U HH i XXI veku razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara iznosi 13 dana, pa trenutno 2. februaru julijanskog kalendara odgovara 15. februar gregorijanskog kalendara. U XIX veku razlika između dva kalendara je iznosila 12 dana, te je 2. februar 1835. godine julijanskog kalendara padao 14. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru.
  2. ^ Ukaz o sastavu državnog saveta i kneževog kabineta, gde su propisane i dužnosti pojedinih ministara, Zbornik zakona i uredaba u Knjažestvu Srbiji u dosadašnjim zbornicima neštampanih a izdanih od 2. februara 1835. do 23. oktobra 1875. godine, zbornik br. 30, Državna štamparija, Beograd 1877, pp. 23-50.
  3. ^ Ustroenie Sovjeta Knjažestva Srbskog i Ustroenie Centralnoga pravlenija Knjažestva Srbskog, Zbornik zakona i uredba, i uredbeni ukaza izdani u Knjažestvu Srbskom od vremena obnarodovanog Ustava zemaljskog (13. februar 1839. do aprila meseca 1840.), zbornik br. 1, Knjigopečatnja Knjažestva Srbskog, Beograd 1840, pp. 16-37 i 38-57.
  4. ^ Rešenje, da okružni kaznačeji zastupaju pred sudom državu u parnicama, Zbornik zakona i uredaba u Knjažestvu Srbiji u dosadašnjim zbornicima neštampanih a izdanih od 2. februara 1835. do 23. oktobra 1875. godine, zbornik br. 30, Državna štamparija, Beograd 1877, pp. 251.
  5. ^ Boštjan Tratar, Mjesto i uloga Državnog pravobranilaštva u pravosudnom sistemu u Republici Sloveniji, pp. 1., dostupno na: http://www.dp-rs.si/fileadmin/dp.gov.si/pageuploads/ INTERVJUJI_GOVORI/Mesto_in_vloga_DP_v_sistemu_pravosodja_v_RS-bos_novo.pdf
  6. ^ 18. februar julijanskog kalendara sada se podudara sa 3. martom (u prostoj godini), jer je trenutna razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara 13 dana. U XIX veku je razlika između ovih kalendara iznosila 12 dana, te je 1842. godine, u vreme donošenja ovog ukaza, 18. februar julijanskog kalendara padao na 2. mart gregorijanskog kalendara.
  7. ^ Ukaz Popečiteljstvu finansije V. № 71. 18. Februarija 1842., Zbornik zakona i uredaba u Knjažestvu Srbiji u dosadašnjim zbornicima neštampanih a izdanih od 2. februara 1835. do 23. oktobra 1875. godine, zbornik br. 30, Državna štamparija, Beograd 1877, pp. 302.
  8. ^ Jelena Nedeljković, Emilija Đuknić, Smiljka Đurić, Olga Jaćimović, prir., Vodič Arhiva Srbije, Arhiv Srbije, Beograd 1973, pp. 114.
  9. ^ Ukaz Popečiteljstvu finansije V. № 1030 13. Oktovrija 1843., Zbornik zakona i uredba, i uredbeni ukaza izdani u Knjažestvu Srbskom od Aprila 1840. god. do konca Dekembra 1844. g., zbornik br. 2, Knjigopečatnja Knjažestva Srbskog, Beograd 1845, pp. 226.
  10. ^ Olja Jovičić, Istorija pravobranilaštva u Srbiji; Bilten Republičkog javnog pravobranilaštva, br. 2/2013, pp. 18.
  11. ^ Jelena Nedeljković et al., prir., op. cit., pp. 127.
  12. ^ Ibid.
  13. ^ Obrazloženje Predloga Zakona o Državnom pravobranioštvu, u: Zakon o Državnom pravobranioštvu od 15 jula, 1934 god, Zbirka zakona, protumačenih sudskom i administrativnom praksom, Sv. 225, Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon A. D, Beograd 1934, pp. 20.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Olja Jovičić, Istorija pravobranilaštva u Srbiji; Bilten Republičkog javnog pravobranilaštva, br. 2/2013
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Правитељствени_фишкал&oldid=26979851”