Александар Карађорђевић (кнез)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Карађорђевић
PrinceAlexander I w.jpg
Кнез Александар Карађорђевић у генералској униформи. Рад Уроша Кнежевића 1852. (Народни музеј, Београд)
Датум рођења (1806-10-11)11. октобар 1806.
Место рођења Топола
Србија
Датум смрти 3. мај 1885.(1885-05-03) (78 год.)
Место смрти Темишвар
Аустроугарска
Династија Карађорђевићи
Отац Карађорђе Петровић
Мајка Јелена Петровић
Супружник Персида Карађорђевић
Потомство Петар I Карађорђевић
Арсен Карађорђевић.
Кнез Србије
Период 14. септембар 184213. децембар 1858.
Претходник Михаило Обреновић
Наследник Милош Обреновић
Coat of Arms of the Princely House of Karageorgevich.png

Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806Темишвар, 3. мај 1885) је био владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и син вође Првог српског устанка Карађорђа.

После пропасти Првог српског устанка, Александар је са оцем напустио Србију и вратио се у њу 1839. поставши ађунтат кнеза Михаила Обреновића. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића. Његову владавину је обележио утицај уставобранитеља, по чему се цео период назива режим уставобранитеља. У овом периоду покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље.

Биографија[уреди]

Државна топионица гвожђа и бакра Мајдан-Пек (1849—1859) којом су ударени темељи тешке индустрије у Србији и на Балкану. Имала је савремену опрему и машине за то доба, високу и ниску пећ на угаљ за топљење, а 1852. уграђује се и парна машина. Остаци старе топионице од 1989. представљају културно добро од великог значаја.
Тополивница у Крагујевцу, енглески цртеж из 1856. године. Иако је у Србији средином 19. века освојена технологија производње топова за најзначајнији производ се ипак сматра израда гвозденог плуга. Сељаци су постепено почели да замењују дрвене плугове са гвозденим, који су се у неким пределима Југославије задржали до краја 20. века. Остало је забележено да је народни трибун, борац за сељачка права и сарадник пољопривредног листа „Тежак” Адам Богосављевић важио за једног од највећих заговорника увођења гвозденог плуга на селу. (Слика: гвоздени плуг)

Најмлађи син Карађорђа и Јелене, Александар, рођен је у Тополи 11. октобра 1806. (по новом календару). Школовао се у Хотину у Бесарабији (Русија), под покровитељством руског цара. Оженио се 1830. године Персидом, ћерком војводе Јеврема Ненадовића и Јованке Миловановић. Имали су деветоро деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра и Арсена.

Фотографија кнеза Александра Карађорђевића.

Крајем 1839. после султанског фермана о потврди кнежевског достојанства Кнеза Михаила Обреновића, породица Карађорђевић вратила се у Србију. Александар је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин поручника и постављен за ађутанта кнеза Михаила.[тражи се извор од 11. 2015.]

После политичких сукоба изазваних непоштовањем такозваног Турског устава из 1838.[1] и абдикације Милоша, а затим и Михаила Обреновића, на народној скупштини одржаној на Врачару, 14. септембра 1842, Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Након признавања кнежевске титуле од стране Русије и Турске, кнез Александар се окренуо реформама и увођењу нових установа, како би се убрзао развој српске државе. Донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основана тополивница у Крагујевцу (1853. г), унапређене су постојеће и основане нове школе, Народна библиотека и Народни музеј.[тражи се извор од 11. 2015.]

У Мађарској револуцији 1848. у Војводини, учествују и чете добровољаца из Србије под командом Стевана Книћанина, које је као помоћ Србима у њиховој борби за аутономију послао кнез Александар Карађорђевић. Као наставак национално-политичког покрета из 1848, развила се панславистичка идеја о Југословенској Краљевини, која је уз „Начертаније“ Илије Гарашанина, четири године раније написан српски политички програм, утицала да основ српске спољне политике постане свест о мисији ослобађања свих јужнословенских народа од аустријске и турске власти.[тражи се извор од 11. 2015.]

У унутрашњој политици, кнез Александар долази у сукоб са члановима Државног савета, што кулминира сазивањем Светоандрејске народне скупштине у децембру 1858, која је изнудила његову абдикацију.[2]

После силаска са кнежевског трона, кнез Александар се повукао на своје имање у близини Темишвара (данашња Румунија). Његов миран живот пореметила је оптужба да је за заверенике у атентату на Кнеза Михаила обезбедио новац и оружје. Осуда за дело које није учинио дубоко га је повредила. Династичке борбе су се још више распламсале, и кнез Александар тек тада узима активно учешће у њима. У својим изјавама гнушао се помисли на недело које су му приписивали противници, борећи се свом снагом да на српски престо поново дође један Карађорђевић.[тражи се извор од 11. 2015.]

Кнез Александар Карађорђевић умро је у Темишвару, 3. маја 1885. године (по новом календару), а сахрањен је у Бечу где му је гроб оскрнављен а лобања украдена 1911. године [3]. Лобања је ускоро пронађена на гробљу у једном жбуну, а посмртни остаци Александра и жене му Персиде су пренешени 22. децембра 1911. (по јулијанском календару) у задужбину Краља Петра I на Опленцу [4] [5].

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Карађорђе Петровић
Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg
16. новембар 1762. 26. јул 1817.
Јелена Јовановић
Jelena petrovic.jpg
1765. или 1771. 9. фебруар 1842.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Кнегиња Персида
Persida Karadjordjevic.jpg
15. фебруар 1813. 29. март 1873.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Кнегиња Полексија 1. фебруар 1833. 5. децембар 1914. Константин Николајевић; Александар Прешерн
Кнегиња Клеопатра
Kleopatrakaradjordjevic.jpg
26. новембар 1835. 13. јул 1855. Милан Петронијевић
Кнез Алексије 23. март 1836. 21. април 1841. умро у детињству
Кнез Светозар 1841. 17. март 1847. умро у детињству
Краљ Петар I
Peter I Karadjordjevic of Serbia.jpg
29. јун 1844. 16. август 1921. Кнегиња Зорка
Кнегиња Јелена 18. октобар 1846. 26. јул 1867. Ђорђе Симић
Кнез Андреја 15. септембар 1848. 12. јул 1864. умро у младости
Кнегиња Јелисавета 27. фебруар 1850. 1. јун 1850. умрла у детињству
Кнез Ђорђе 11. октобар 1856. 5. јануар 1889. није био ожењен
Кнез Арсен
Knez Arsen Karađorđević.jpg
16. април 1859. 19. октобар 1938. грофица Аурора Павловна Демидова

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај са сајта http://www.royalfamily.org


Претходник:
Карађорђе Петровић
Карађорђевићи
Наследник:
Краљ Петар I Карађорђевић