Pravno sredstvo
Pravno sredstvo je sredstvo, kojim sud, uglavnom u cilju ostvarivanja građanskih prava , sprovodi pravo, nameće kaznu, ili donosi drugu sudsku odluku.
U opšte pravnim nadležnostima, zakon o sredstvima se deli na pravno sredstvo (na primer, određeni iznos novca u formi naknade štete) i ravnopravno sredstvo (na primer, zabrana ili određeno izvršenje). Druga vrsta sredstava pravne zaštite u ovim sistemima je deklarativna olakšica, kada sud određuje prava stranaka na akciju bez naplate štete ili ravnopravne olakšice.
U engleskoj i američkoj sudskoj praksi postoji pravni princip koji kaže da za svako pravo postiji i sredstvo; gde nema sredstva, nema ni prava. To jest, zakonodavci tvrde da daju odgovarajuća sredstva kojima štite prava. Ovaj pravni princip je prvi put izrečen od strane Vilijama Blekstouna: "Utvrđen i nepromenljiv princip u zakonima Engleske; da za svako pravo koje se pogazi mora imati odgovarajuće sredstvo pravne zaštite, i svaka nanesena šteta mora imati odgovarajuću odštetu"[1][2]
Vrste sredstava u sistemima opšteg prava[uredi | uredi izvor]
Postoje tri glavne kategorije sredstava zaštite u sistemu opšteg prava. Jedna od njih je iz engleskih sudova i manifestuje se u vidu isplate novca žrtvi. Ova isplata se obično naziva odštetom. Odštetom se kompenzuje povređena žrtva ili tužilac, a kaznene mere kažnjavaju onog ko zbog prevare ili namerne radnje zaslužuje kaznu. Kaznene mere u građanskom pravu obavljaju funkciju kazne u krivičnom pravu.
Druga kategorija sredstva zaštite polazi od ravnopravne nadležnosti razvijene u Engleskom Sudu pravde. Nalog je vrsta ravnopravnog sredstva[3] u kojoj je neko ko zaključuje ugovor primoran da ispuni sva obećanja koja je dao. Dva dodatna pravna sredstva su ravnopravno polaganje prava i konstruktivno poverenje.
Treća velika grupa su deklarativna sredstva. Uobičajeni primeri su deklarativna presuda i postupak utišavanja naslova, ova sredstva obično uključuju odluku suda o tome kako se zakon primenjuje na određene činjenice bez učešća stranaka. Sudovi pružaju deklarativna sredstva na razna pitanja kao što su, na primer, da li osoba ima pravni status, ko je vlasnik imovine, da li neki statut ima određeno značenje, ili koja su prava pod ugovorom.[4]
Pored ove tri osnovne kategorije postoje i mnoge druge (na primer, reformacija i opozivanje, gde se obe stvari bave ugovorima čiji uslovi treba da se preprave ili uklone).
Konkretan slučaj ili određeno unapred[uredi | uredi izvor]
Sredstava pravne zaštite mogu biti, i u američkom pravu, po pravilu, određena posebno u svakom konkretnom slučaju, uzimajući u obzir dosta različitih činjenica, uključujući i količinu štete koja je pričinjena žrtvi. Sredstva takođe mogu biti određena unapred za celokupne klase slučajeva. Na primer, može biti određena fiksna kazna za sve povrede neke pravne norme, bez obzira na to koliko je šteta učinjena u konkretnom slučaju.[5]
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Štete, koje mogu da uključuju:
- Naknadu štete
- Kaznene štete
- Slučajne štete
- Kazne
- Nominalne gubitke
- Prinudne olakšice
- Specifični pokazatelji
- Zabrane
- Restitucija
- Bilans uspeha
Kategorije[uredi | uredi izvor]
- Adekvatna mera
- Građanska pravna sredstva zaštite
- Kumulativni sredstvo
- Građanska i politička prava
- Izbor sredstava pravne zaštite
- Ravnopravnost
- Ravnopravna sredstva
- Izuzetna sredstva
- Habeas corpus
- Objedinjavanje sredstava pravne zaštite
- Proviziono sredstvo
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Blekstoun, Vilijam. Commentaries on the Laws of England.
- ^ V. Medison, Marberi. „videti još”.
- ^ Leikok, Daglas (1991). The Death of the Irreparable Injury Rule. Oxford Univ. Press.
- ^ Brej, Semjuel L. (2012). Announcing Remedies. Cornell Law Review.
- ^ Bray, Samuel L. (2012). „Announcing Remedies”. Cornell Law Review. 97. SSRN 1967184
.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Brej, Semjuel L. (2012). Announcing Remedies. Cornell Law Review.
- Leikok, Daglas (1991). The Death of the Irreparable Injury Rule. Oxford Univ. Press.
- Blekstoun, Vilijam. Commentaries on the Laws of England.
