Пређи на садржај

Грађанска права

С Википедије, слободне енциклопедије

Појам грађанска права обухвата сва лична, политичка и социоекономска права која су загарантована највишим законима државе. Прва свеобухватна декларација о правима човека и грађанина усвојена је за време Француске револуције 1789 год., да би касније била основ за формирање законодавстава у великом броју савремених држава. Најважнији проблем у социјалном раду, као и другим наукама које се баве проблемима људи, је у којој мери се људска права поштују и какве су консеквенце за оне који та права, у било ком облику, угрожавају и суспендују.[1]

Грађанска права укључују осигурање физичког и менталног интегритета, живота и безбедности људи; заштиту од дискриминације на основу расе, пола, сексуалне оријентације, родног идентитета, националног порекла, боје коже, старости, политичких гледишта, етничке припадности, вероисповести и инвалидности;[2][3][4] и индивидуална права као што су приватност и слобода мишљења, говора, религије, штампе, окупљања и кретања.

Политичка права укључују природну правду (процедуралну правичност) у закону, као што су права оптуженог, укључујући право на поштено суђење; право на тражење правне заштите или правног лека; и права учешћа у цивилном друштву и политици, као што су слобода удруживања, право на окупљање, право на петицију, право на самоодбрану и право гласа.

Грађанска и политичка права представљају изворни и главни део међународних људских права.[5] Они обухватају први део Универзалне декларације о људским правима из 1948. (при чему економска, социјална и културна права, чине други део). Теорија три генерације људских права ову групу права сматра „правима прве генерације”, а теорија негативних и позитивних права сматра их углавном негативним правима.

Историја

[уреди | уреди извор]

Фраза „права грађана” је превод са латинског jus civis (право грађанина). Римски грађани су могли бити слободни (libertas) или сервилни (servitus), али сви су имали законска права.[6] Након Миланског едикта 313. године, та права су укључивала и слободу вероисповести; међутим 380. године Солунски едикт захтевао је од свих субјеката римског царства да исповедају католичко хришћанство.[7] Римска правна доктрина изгубљена је током средњег века, али тврдње о универзалним правима су и даље могле да се постављају на основу хришћанске доктрине. Према вођама Кетове побуне (1549), „сви обавезани људи могу бити ослобођени, јер је Бог учинио све слободним својим драгоценим проливањем крви”.[8]

Критика грађанског васпитања

[уреди | уреди извор]

Садберске школе тврде да се вредности, социјална правда и демократија морају научити кроз искуство[9][10][11][12] као што је Аристотел рекао: „За ствари које морамо да научимо пре него што их урадимо, учимо радећи их.[13] Они наводе да у ту сврху школе морају подстицати етичко понашање и личну одговорност. Да би постигле ове циљеве, школе морају омогућити ученицима три велике слободе – слободу избора, слободу деловања и слободу сношења резултата деловања – које представљају личну одговорност.[14] „Најснажније, политичко образложење“ за демократске школе је да оне подучавају „врлине демократског промишљања зарад будућег грађанства“.[15] На ову врсту образовања се у литератури о делиберативној демократији често алудира као на испуњавање неопходних и основних принципа, друштвене и институционалне промене неопходне за развој демократије која укључује интензивно учешће у групном доношењу одлука, преговарању и друштвеном животу са последицама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. ^ The Civil Rights act of 1964, . 9. 4. 2021 https://web.archive.org/web/20190322210641/https://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=true&doc=97. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 28. 06. 2020.  Текст „Milestone Documents” игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Americans with Disabilities Act of 1990, „accessboard.gov”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2013. г. Приступљено 28. 06. 2020. 
  4. ^ Summary of LGBT civil rights protections, by state, at Lambda Legal, lambdalegal.org
  5. ^ A useful survey is Paul Sieghart (1985). The Lawful Rights of Mankind: An Introduction to the International Legal Code of Human Rights. Oxford University Press. 
  6. ^ Mears, T. Lambert,. Analysis of M. Ortolan's Institutes of Justinian, Including the History and. стр. 75. 
  7. ^ Fahlbusch, Erwin; Geoffrey William Bromiley. The encyclopedia of Christianity. 4. стр. 703. 
  8. ^ „Human Rights: 1500–1760 – Background”. Nationalarchives.gov.uk. Приступљено 11. 2. 2012. 
  9. ^ Greenberg, D. (1992), Education in America – A View from Sudbury Valley, Greenberg, Daniel (1992). „'Ethics' is a Course Taught By Life Experience.”. Education in America: A View from Sudbury Valley. The Sudbury Valley School. ISBN 9781888947076.  Retrieved June 25, 2010.
  10. ^ Greenberg, D. (1987), The Sudbury Valley School Experience, „Teaching Justice Through Experience.”. The Sudbury Valley School Experience. The Sudbury Valley School. 1992. ISBN 9781888947014.  Retrieved June 25, 2010.
  11. ^ Greenberg, D. (1992), Education in America – A View from Sudbury Valley, Greenberg, Daniel (1992). „Democracy Must be Experienced to be Learned.”. Education in America: A View from Sudbury Valley. The Sudbury Valley School. ISBN 9781888947076.  Retrieved June 25, 2010.
  12. ^ Greenberg, D (1987). „Chapter 35, "With Liberty and Justice for All,". Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 28. 06. 2020.  Free at Last – The Sudbury Valley School. Retrieved June 25, 2010.
  13. ^ Bynum, W.F. and Porter, R. (eds) Oxford Dictionary of Scientific Quotations., Oxford University Press, 2005 . 21:9.
  14. ^ Greenberg, D. The Sudbury Valley School Experience „"Back to Basics – Moral basics.". 1987. Архивирано из оригинала 11. 05. 2011. г. Приступљено 28. 06. 2020.  Retrieved June 25, 2010.
  15. ^ Curren, R (2007), Philosophy of Education: An Anthology., Blackwell Publishing, стр. 163 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]