Praga E-51
.jpg) Avion Praga E-51 | |
| Opšte | |
|---|---|
| Dimenzije | |
| Masa | |
| Pogon | |
| Performanse | |
| Početak proizvodnje | 1938. |
| Uveden u upotrebu | 1938. |
| Status | neaktivan |
| Prvi korisnik |  Čehoslovačka Čehoslovačko vojno vazduhoplovstvo |
| Broj primeraka | 1 |
| Dužina | 11,69 |
| Razmah krila | 15,60 |
| Visina | 3,53 |
| Površina krila | 35,44 |
| Prazan | 3.102 |
| Normalna poletna | 4.120 |
| Maks. masa pri uzletanju | 4.536 kg |
| Klipno-elisni motor | 2 х Walter Sagitta I-MR |
| Snaga | 2 x 367,6 kW |
| Brzina krstarenja | 330 km/h |
| Maks. brzina na Hopt | 380 km/h |
| Dolet | 900 do 1.200 km |
| Plafon leta | 7.000 m |
| Brzina penjanja | 480 m/min |
Praga E-51 je čehoslovački jednokrilni, dvomotorni, dvotrupac, višenamenski borbeni avion (izviđač-laki bombarder) iz 1938. godine, proizveo ga je fabrika aviona Praga.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
.jpg)
.jpg)
Čehoslovačko vojno vazduhoplovstvo je 1936. zatražilo novi tip izviđačkog aviona. Među kompanijama koje su se odazvale bila je i Praga, tačnije njen glavni konstruktor Jaroslav Šlehta. Rezultat ovog napora bio je avion Praga E-51. Avion je završen u proleće 1938. godine, prvi probni let obavljen je 26. maja 1938. godine. Ispostavilo se da avion ima niz nedostataka. Bilo je potrebno podesiti krila i posebno zameniti streljačku kupolu. Uprkos problemima, E-51 je respektabilan avion. Međutim, pripreme za serijsku proizvodnju su trajale predugo, u međuvremenu je došlo do nacističke okupacije. Jedini proizvedeni avion Nemci su poslali na testiranje u Nemačku, gde mu se gubi svski trag. Nemci nisu nastavili sa serijskom proizvodnjom ovog aviona, verovatno jer su bili zadovoljni svojim modelom Fw-189. Tako da avion Praga E-51 nikada nije pušten u operativno korišćenje[1].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Praga E-51 je bio dvomotorni niskokrilni avion, sa gondolom trupa i dva repna kraka (trupa). Avion je bio takozvane „ram“ konstrukcije, imao je dva trupa i dva repa koja su međusobno bila spojena horizontalnim repnim stabilizatorom. Par motora Valter Sagitta (Walter Sagitta) maksimalne snage 404 kW davao je avionu maksimalnu brzinu od 380 km/h, avion je mogao da dostigne maksimalnu visinu od 7.000 m. Posadu su činila tri čoveka.
Trup Dva trupa aviona spajaju motorne gondole na krilu sa repom aviona. Oblik im je elipsast a konstrukcija im je prostorna rešetka od čeličnih cevi obložene drvenom lepenkom. Kroz ove trupove su provučene instalacije neophodne za upravljanje avionom.
U centralnoj gondoli se nalazi kabina pilota, navigatora (bombera) ili izviđača i stražnjeg strelca, već od namene aviona. Prednji i zadnji deo ove gondole kao i kabina pilota su bili opremljeni velikim staklenim površinama.
Pogonska grupa je imala linijski obrnuti V-motor vazduhom hlađen, Walter Sagitta I nominalne snage 367,6 kW (500 KS), pokretan metalnim propelerom sa tri kraka promenljivog koraka.
Krilo je debelog profila, drvene konstrukcije sa dve ramenjače kutijastog tipa i rebra napravljena od šperploče. Obloga krila je od drvene lepenke. Krilo je jednodelno i na njemu su takođe od drveta napravljene gondole za smeštaj motora i centralne gondole za posadu i naoružanje. Između dva trupa krilo je pravougaonog oblika i u prazninama između centalne gondole i gondola motora su smešteni rezervoari za gorivo. Delovi krila od trupova ka njihovim krajevima su eliptičkog oblika. Sa prednje strane gondola za motore su postavljeni nosači motora koji su napravljeni od zavarenih čeličnih cevi. Za zadnje strane ovih gondola su pričvršćene čelične konstrukcije, nosači trupova aviona. Krila su opremljena eleronima (krilcima) i zakrilcima koji su drvene konstrukcije obloženi lepenkom.
Repne površine: Vertikalne repne površine (vertikalni stabilizatori) su sastavni deo trupova aviona i ima ih dva. Konstrukcija im je od čeličnih cevi a obloga od lepenke. Za vertikalne stabilizatore su prikačena kormila pravca koji su drvene konstrukcije obložena lepenkom. Horizontalni stabilizator ima oblik i konstrukciju krila. Nalazi se između dva trupa aviona i povezuje ih. Za njega je vezano kormilo dubine a na sredini horizontalnog stabilizatora sa donje strane se nalazi repni točak.
Stajni trap prototipa je bio fiksan i sastojao se od dve glavne noge sa uljno-pneumatskim amortizerima, koje su se nalazile ispod krilnih motora. Gume na točkovima su bile balonske (niskopritisne), točkovi su bili opremljeni kočnicama. Ispod horizontalnog stabilizatora na repu koji je spajao dva trupa aviona nalazio se samoupravljivi točak koji se u toku leta nije uvlačio u trup. Svi točkovi su bili obloženi aerodinamičkim oblogama.
Naoružanje[uredi | uredi izvor]
Naoružanje se sastojalo od dva mitraljeza Zbrojevka vz. 30 kalibra 7,92 mm: jedan fiksan u trupu napred sa 300 metaka, a drugi u zadnjem delu aviona sa 540 metaka. Ako je avion korišćen kao laki bombarder, mogao bi da nosi bombe ukupne težine 500 kg (1x200 kg; + 6x50kg).
| Naoružanje aviona: Praga E-51 | |||
| Vatreno (streljačko) naoružanje | |||
| Top | |||
| Mitraljez | |||
| Broj i oznaka mitraljeza | 2 x Zbrojevka vz.30 | ||
| Broj metaka | 300 + 540 | ||
| Kalibar | 7,92 mm | ||
| Bombardersko naoružanje (bombe) | |||
| Klasične avio bombe | 1 x 200 + (6 x 50) | ||
| Ukupna masa | 500 kg | ||
| Raketno naoružanje (rakete) | |||
Verzije[uredi | uredi izvor]
Avion je napravljen u jednom primerku (prototip).
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Avion je u Čehoslovačkoj iskorišćen za detaljno opitovanje i poboljšanje njegovih karakteristika (konstruktivno poboljšanje). Ovako napredni avion je pao u ruke nacista, koji su ga odneli u Luftvafe centar za testiranje u Rehlinu u severnoj Nemačkoj, tamo ga neko vreme detaljno testirali a zatim predali fabrici aviona Klemm i tu mu se gubi svaki trag[2].
Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Jaroslav Šlehta
- Rogožarski R-313
- Suhoj Su-12
- Foker G.I
- Focke Wulf Fw 189
Reference[uredi | uredi izvor]
Литература[uredi | uredi izvor]
- Němeček, Václav (1983). Československá letadla 1 (1918-1945) (in Czech) (III ed.). Praha: Naše vojsko.
- KUČERA, Pavel (1982). "Praga E-51". Letectví a kosmonautika (in Czech). Prosinec. LVIII (25 & 26).
- ŠOREL, Václav; VELC, Jaroslav (1986). Letadla československých pilotů I (in Czech) (II. vyd. ed.). Praha: Albatros. p. 488.
- Fidler, Jiří (2006). Encyklopedie branné moci Republiky československé, 1920-1938 (in Czech). Praha: Libri. ISBN 80-7277-256-2.
- Kučera, Pavel (2007). Československé prototypy 1938 (in Czech) (1. vyd ed.). Jakab: Nevojice. p. 112. ISBN 978-80-903-6379-3.
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
- http://www.aviastar.org/air/czech/praga_e-51.php
- http://www.airwar.ru/enc/spyww2/e51.html
- https://www.valka.cz/Praga-E-51-t4766
- https://www.destinationsjourney.com/historical-military-photographs/praga-e-51-czechoslovakian-light-bomber/
- https://www.vhu.cz/exhibit/ceskoslovensky-pruzkumny-letoun-praga-e-51/
- http://www.vinar.cz/mitte/e51.htm
- https://www.the-blueprints.com/blueprints/ww2planes/various/71775/view/praga_e-51/