Чехословачка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чехословачка
Československo
Застава Чехословачке Грб Чехословачке
Застава Грб
Czechoslovakia location map.svg
Границе Чехословачке, 1918-1938 и 1945-1992
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Химна Kde domov můj? и Nad Tatrou sa blýska
Главни град Праг
Становништво Чеси, Словаци, Немци и др.
Друштво
Званични језици чешки и словачки
Валута Чехословачка круна
Владавина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Civil ensign of Austria-Hungary (1869-1918).svg Аустроугарска Чешка Flag of the Czech Republic.svg
Flag of Bohemia.svg Краљевина Бохемија Словачка Flag of Slovakia.svg


Чехословачка или Чешко-Словачка[1] (чеш. и свк. Československo или Česko-Slovensko;[2] [ˈt͡ʃɛskoslovɛnsko]) је бивша суверена држава у средњој Европи која је постојала од 28. октобра 1918, када је проглашена независност од Аустроугарске, до мирног распада на Чешку и Словачку 1. јануара 1993. године.

Од 1939. до 1945, након насилне подјеле и дјеличиног уграђивања у састав Нациситчке Њемачке, држава de facto није постојала, али се одржала влада у избјеглиштву која је наставали са радом. Чехословачка и Совјетски Савез су потписле споразум 29. јуна 1945. године, којим је из састава Чехословачке у састав Совјетског Савеза прешла Карпатска Украјина.

Од 1948. до 1990. Чехословачка је била дио Варшавског пакта и имала је планску економију. Период политичке либерализације 1968. године, познат као Прашко прољеће, је присилно заустављен када је неколико земаља Варшавског пакта извршило инвазију. Пред крај 1980их приводила се крају комунистичка ера широм Европе, Чехословачка је мирним путем свргнула владу у Плишаној револуцији; социјалистичка контрола цијена је укинута након примјењених припрема. Неколико година касније, држава је подјељена на двије суверене државе, поново мирним путем.

Основне карактеристике[уреди]

Облик државе:

Границе Чехословачке до 1948. кад је Карпатска Рутенија уступљена Совјетском Савезу.

Сусједи: Њемачка (1949—1990: Западна и Источна), Мађарска, Аустрија (1918—1938, 1945—1992), Пољска, Румунија (1918—1938), СССР (1945—1991), Украјина (1991—1992).

Топографија: углавном неравномерна подручја. Западни делови припадају централноевропским висоравнима. У источни регион залазе северни делови Карпата и дунавски басен.

Клима: доминира континентална клима где температура варира од умерене температуре на граници са Западном Европом на западу, до оштре на истоку на граници са СССР-ом.

Званична имена[уреди]

Грб[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Грб Чехословачке.

Током постојања Чехословачке, грб је доживео неколико мањих промена, а и обично је имао три облика - велики, средњи и мали, али његова основа је увек била традисионални грб Чешке - (дворепи бели/сребрни лав у скоку), некад у комбинацији са грбом Словачке (двоструки сребрни крст на тровршју или представа Татри) и осталих традиционалних чешких земаља - Моравске (црвено-бели орао у полету, на плавом пољу) и грба Доње Шлезије (црни орао у полету, на златном пољу).

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Чехословачке.

Чехословачка је настала у октобру 1918. као једна од сукцесора Аустроугарске после Првог светског рата. Била је састављена од данашњих територија Чешке, Словачке и (до 1939.) Карпатске Рутеније. Њена територија је био најиндустријализованији део Аустроугарске, била је најдемократскија република током периода пре Другог светског рата, али су је карактерисали етнички проблеми. Ти проблеми су узрок незадовољства друге и треће по бројности етничких група у Чехословачкој - Немаца и Словака, због доминације Чеха, који су били најбројнији.

Чехословачка 1928.
Подела Чехословачке

Чехословачка је постала Хитлерова мета. После Минхенског споразума 1938, Хитлерове трупе извршиле су инвазију на Бохемију и Моравску у којима су већином живели Немци. Мађарској су припојене јужна Словачка, а Словачка и Карпатска Рутенија су добиле аутономију за неко време. Коначно, Чехословачка је престала да постоји у марту 1939, када је Хитлер окупирао целу Чешку, а остатак Словачке је приморан да прогласи независност.

После Другог светског рата, предратна Чехословачка је реконституисана, док је Рутенија (која је била њен део) отцепљена од државе и припојена Совјетском Савезу. Три године касније (1948—1989), Комунистичка партија Чехословачке је дошла на власт и држава се нашла под утицајем Совјетског Савеза. У касним 60-им годинама, у време Прашког пролећа, покушано је да се комунистички систем промени у демократски. Религија је била забрањена, а атеизам је постао званична главна мисао. 1969. Чехословачка је претворена у федерацију Чешких земаља и Словачке.

1989. године држава је поново постала демократска после Плишане револуције, 1992. савезни парламент је одлучио да се држава 1. јануара 1993. подели на Чешку и Словачку.

Шематски приказ Чехословачких подручја кроз време[уреди]

Председници државе и владе[уреди]

Међународни споразуми и чланства[уреди]

Пре Другог светског рата била је члан Мале антанте.

После Другог светског рата, активно је учествовала у Мешовитом већу економске асистенције (Комекон), Варшавском пакту, Уједињеним нацијама и њиховим агенцијама, као и у Покрету несврстаних; једна од чланица ОЕБС-а.

Становништво и етничке групе[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Религија[уреди]

1991: Католици: 46,4 %, Евангелисти: 5,3 %, Атеисти: 29,5 %, неизјашњених: 16,7 %. У погледу религије су постојале огромне разлике између две конститутивне републике .

Здравство и социјална заштита[уреди]

После Другог светског рата здравствена заштита је је свим грађанима била доступна, 60-их и 70-их година радило се на побољшању здравства у руралним срединама.

Политика[уреди]

После Другог светског рата, монопол над политиком је држала Комунистичка партија Чехословачке. Густав Хусак (Gustáv Husák), је постао први секретар КПЧ 1969. (касније је функција преименована у генералног секретара), а председник Чехословачке је постао 1975. Остале политичке организације су биле подређене КПЧ. Све политичке партије, групе и организације су груписане под кишобраном Националног фронта Чехословачке Социјалистичке Републике. Над поборницима људских права и религије су вршене репресије.

Влада[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Друштво и друштвене групе[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Образовање[уреди]

Бесплатно основно образовање. Велики број грађана био је писмен.

Енергетски ресури[уреди]

После Другог светског рата енергетски потенцијали државе су било мали. Из Совјетског Савеза је увожена нафта, а у држави је функционисала производња мрког угља и електрична енергија на хидро погон.

Привреда[уреди]

После Другог светског рата, привреда је централизована по угледу на привреду Совјетског Савеза. Тешка металургија која је зависила од увоза гвожђа.

Спорт[уреди]

Чехословачки фудбалски тим је био врло јак на светској сцени, са 8 учешћа на Светском првенству, завршивши као други на Светским првенствима 1934. и 1962. Тим је такође освојио и Европско првенство 1976.

Чехословачка је имала врло јак хокејашки тим, који је освојио мноштво медаља на светским шампионатима и олимпијским играма.

Познати тенисери Иван Лендл и Мартина Навратилова су рођени у Чехословачкој.

Култура[уреди]

Погледајте:

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :