Prva rezervna vojna bolnica u Kragujevcu

Naziv	Prva rezervna vojna bolnica u Kragujevcu
Osnovana	1914.
Zemlja	Kraljevina Srbija
Upravnik	dr Nikola Velimirović
Sedište	Kragujevac

Prva rezervna vojna bolnica u Kragujevcu bila je jedna od privremenih sanitetskih ustanova u Prvom svetskom ratu, koja je u ovom gradu funkcionisala tokom 1914. i 1915. godine, sve do povlačenja srpske vojske preko Crne gore i Albanije. Kragujevac, kao najveći medicinski centar, na teržišnim pravcima borbenih dejstava srpske vojske u ovom delu Srbije, imao je ključnu ulogu ne samo u zbrinjavanju ranjenika i bolesnika već pre svega u borbi protiv epidemije sve tri vrste tifusa koja su s kraja 1914 i u prvim mesecima 1915. harale Srbijom. Zato je Prva rezervna vojna bolnica, sa 200 postelja pretvorena u infektivnu bolnicu.

Uslovi u Kragujevcu u vreme i nakon osnivanja bolnice

Prilikom prvog upada u Srbiju austrougarska vojska počinila je stravične zločine nad stanovništvom Mačve, Jadra i Pocerine, što se ispoljilo odmah posle Cerske bitke. Usledio je zatim rovovski rat, iscrpljujuća bitka na Drini, a kada je zbog pomanjkanja artiljerijske municije srpska vojska bila prinuđena na povlačenje, sa njom je krenula i nepregledna masa izbeglica. Srpski narod je ...napuštao kuće i selio se najnaseljenije naše krajeve Posavo – Podrinje i Šumadiju, i to u najgorim higijenskim prilikama. Zbijanje i gusto stanovanje tih izbeglih masa po teskobnim i zatvorenim prostorijama; nemaština, poluglad, nečistoća, zapuštenost rublja i tela – sve je to u krajnjem rezultatu dalo zapat vašiju. Napisao je dr Vladimir Stanojević.

Anahrona organizacija vojnog i civilnog saniteta u Srbiji s kraja 1914. godine, premalo lekara nedovoljno edukovanih u oblasti epidemiologije bili su osnovni razlozi za nastanak i širenje tifusne epidemije svih oblika. Nedostatak medicinskog kadra, prostora, opreme i sredstava za lečenje, administrativni propusti, nehigijena vojnika na svim frontovima i veliki broj nezbrinutih leševa doveo je do toga da Srbiju svetski mediji prozovu „Zemljom smrti,“ u kojoj će stradati više desetina hiljada obolelih.

U takvim uslovima Grad Kragujevac je s kraja 1914 i u prvim mesecima 1915, bio takoreći mrtav. Niko iz grada nije izlazio, niti je iko u grad dolazio. Gradskim ulicama kretale su se, na snegu i ledenoj kiši, beskrajne kolone volovskih zaprega, u kojima su ležali bolesni ranjenici i bolesnici u kritičnom stanju, očekujući da budu primljeni u bolnice u kojima više nije bilo dovoljno mesta za njihov prijem i adekvatno lečenje. Na sve strane u okolini Kragujevca videli su se sveže iskopani grobovi . Sa ovog prostora za kratko vreme epidemija, ogromnih razmera, zahvatila je celu Srbiju.

U takvim uslovim Okružna i Vojna bolnica u Kragujevcu nisu bile dovoljne da prihvate ogroman broj zarobljenika, ranjenika i obolelih od pegavca, rekurensa i trbušnog tifusa. Sve škole, kasarne, hoteli, kafane i magacini, kao i Bojadžića mlin, pretvorene su u bolnice, a u blizini Vojne bolnice kod Velikog (Gornjeg) parka, otvorena je Privremene vojne bolnica u barakama u kasarnama 11. i 12. pešadijskog puka.

U epidemiji ogromnih razmera, stradali su prvi upravnik Rezervne bolnice dr Nikola Velimirović, njegov naslednik dr Ilija Kolović, i mnogi medicinski radnici, pokušavajući da se izbore sa tifusa koji se širio neverovatnom brzinom.

Stanje i rad u bolnici

Među dva upravnika i više sestara, preminulih zbog zaraze našlo se i jedna mlada englska diktorica dr Elizabeta Ros

U novoosnovanoj bolnici bez dovoljno kreveta, bez posteljnih stvari i rublja, bez dezinfekcionih sredstava, bez lekova, bez lekarskih instrumenata, pa i bez brizgalica za davanje kamforskih i drugih lekova, bez dovoljnog broja lekara i bolničara, bez pribora za kuvanje i razdavanje hrane, bilo je teško organizovati zbrinjavanje i lečenje u bolnici sa 200 postelja, nekoliko stotine bolesnika, koji su neprestano pristizali. U takvim uslovima teški bolesnici-vojnici u vojničkom odelu, nečisti, zbijeni jedan do drugoga, ležali su u nečistim sobama, hodnicima i stepenicama na golom patosu.

Bolnicu u takvim uslovima sa nekoliko stotina teških bolesnika, i neprestanim umiranjem medicinskog osoblja od zaraze, primio je dr Dimitrije Antić, i sam jedan od preko hiljadu teških bolesnika. Prema podacima doktora Dimitrija Antića, najveći broj obolelih od pegavog tifusa u primljen tokom jednog dana u Prvu rezervnu vojnu bolnica u Kragujevcu bio je 120, a umrlih 19.

I baš u najvećem jeku epidemije, u bolnici su od bolesti popadali svi lekari, i drugo medicinsko osoblje. Prve žrtve tifusa među medicinarima u bolnici u Kragujevcu bili su Vojislav Bojović, sin vojvode Bojovića, student druge godine medicine, koji je dobrovoljno pomagao bolesnicima i ranjenicima, dr Ilija Kolović i medicinska sestra Zorka Jokanović, a prva britanska žrtva tifusna groznice bile su dr Elizabeta Ros, a potom i glavna sestra Luiz Džordan, i bolničarke Agnes Minišul i Margareta Nil Frejzer, koje su pod pokroviteljstvom vlade Rusije početkom januara 1915. godine došla u ovu bolnicu kao dobrovoljke.

Borba protiv epidemije

Taktičko rešenje protiv epidemije pegavca i razvašljivanje otkrila je engleska vojna misija u Srbiji. Bio je to njihov naučni doprinos preživljavanju srpskog naroda, koji se ogledao u primeni improviziranih parnih aparata (engl. barrel disinfector), u srpskoj vojsci često nazivanog „srpsko bure“"

U teškim uslovima rada okružen infektivnim bolestima upravnik bolnice dr Antić se nije predavao sudbini. Prvo je napravljeno u bolnici improvizovano kupatilo, tako da je u epidemiji pegavca postignut izvestan stepen razvašljivanja, koja nije bilo celishodno (jer se želela higijenizacija), ked je izostala primene svrsishodne depedikulacije.

Kada je dr Antić pridodao prethodno upotrebljavanom kupatilu i engleski izum "improvizovani parni dezinfekcioni aparat" ( "čudotvorno bure" ova bolnica je bila bitno mesto gde se, ovog puta, svrsishodno doprinoslilo protiv epidemije - depedikulacijom.

A do tok otkrića i početka primene masovne depedikulacije došlo je tek kada je u pomoć savezničkoj Srbiji pritekla je Velika Britanija poslavši misiju od 100 lekara da zaustavi epidemiju, među kojima je bio i pukovnik Vilijam Hanter, koji je kao vođa misije, od 25 oktora do 11. februara 1915. trebalo da izuči epidemiju i predloži mere. Po njihovom dolasku u Srbiju u Kragujevcu je formirana javna dezinfekciona stanica. Grad je oblepljen plakatima upozorenja, a srpska vlada je, primenivši preporuke dr Hantera, pomagala sve bolnice u Srbiji, pa i ovu u Kragujevcu skupim dezinficijensima i improvizovanim uređajima za dezinfekciju i na brzinu proizvedenim parnim depedikulatoroma.

Na osnovu podataka iz crkvenih knjiga umrlih u Kragujevcu, uskoro je utvrđeno da je umiranje svedeno do minimuma u aprilu 1915, a to je bilo samo dve nedelje po početku kori

Kako je zaustavljena epidemija tifusa

Dve stvari, bile su presudne u suzbijanju epidemije sve tri vrste tifusa, a to su:

• Zabrana posete civila bolesnoj rodbini
• Izum doktora Hantera i njegovih lekara koji je ličio na kazan za rakiju. Bilo je to srpsko bure, sredstvo za dezinfekciju (depedikulaciju) koje je predložio major dr Stamers na osnovu saznanja iz literature i sopstvenih iskustava u depedikulaciji vodenom parom tokom Burskog rata.

Poslednji dani bolnice i njena evakuacija u Kruševac

U oktobru 1915. godine Centralne sile su započele novu ofanzivu za slamanje Srbije, sa ukupno 26 divizija (8 nemačkih, 8 austrougarskih i 10 bugarskih). U takvoj situaciji vojska i narod su se povlačili prema jugu. Zbog toga su jedinice bolnice iz Valjeva, Mladenovca i Lazarevca početkom oktobra 1915. evakuisane u Kragujevac, što je još više pogoršalo stanje u bolnicama ovog grada. Vrlo brzo kako se približavo kraj 1915. godine doneta je odluka da bolnice u Kragujevcu prestanu sa radom, premeste se u Kruševac, i tamo nastavi zbrinjanje velikog broja ranjenika.