Primovanje

Primovanje je fenomen u kome izlaganje jednom stimulusu utiče na odgovor na sledeći stimulus, bez svesnog vođenja ili namere. Primovanje se odnosi na pozitivan ili negativan efekat brzo predstavljenog stimulusa (primovanje stimulusa) na obradu drugog stimulusa (ciljnog stimulusa) koji se pojavljuje ubrzo nakon toga. Uopšteno govoreći, stvaranje efekta primovanja zavisi od postojanja nekog pozitivnog ili negativnog odnosa između primovanog i ciljnog stimulusa. Na primer, reč medicinska sestra se brže prepoznaje posle reči doktor nego posle reči hleb. Primovanje može biti perceptivno, asocijativno, ponavljajuće, pozitivno, negativno, afektivno, semantičko ili konceptualno. Efekti primovanja uključuju prepoznavanje reči, semantičku obradu, pažnju, nesvesnu obradu i mnoga druga pitanja, a povezani su sa razlikama u različitim sistemima pisanja. Istraživanja, međutim, tek treba da čvrsto utvrde trajanje efekata primovanja, ali njihov početak može biti skoro trenutan.

Primovanje deluje najefikasnije kada su dva stimulusa u istom modalitetu. Na primer, vizuelno pripremanje najbolje funkcioniše sa vizuelnim znacima, a verbalno pripremanje najbolje funkcioniše sa verbalnim znacima. Ali priprema se takođe dešava između modaliteta, ili između semantički povezanih reči kao što su „doktor“ i „medicinska sestra“.