Prinudno prosjačenje

Prinudno prosjačenje je vid trgovine ljudima.

Prinudno prosjačenje u Republici Srbiji obuhvaćeno je krivičnim delom Trgovina ljudima iz člana 388. Krivičnog zakonika. Takođe, kao oblik trgovine ljudima prepoznali su ga i određeni međunarodni pravni akti.

Za razliku od "dobrovoljnog" prosjačenja, kod kojeg lice koje prosi (prosjak) dobrovoljno pristaje na prošenje u nameri da na taj način stekne određena materijalna sredstva za život, kod prinudnog prosjačenja ne postoji pristanak lica, već je ono prinuđeno da prosi.

Kod prinudnog prosjačenja osoba koja prosi je žrtva krivičnog dela Trgovina ljudima (član 388. KZ), koju izvršilac krivičnog dela (trafiker) primorava da prosi. Žrtve su u velikom broju slučajeva deca.

Žrtve se pod kontrolom najčešće drže pretnjom silom ili primenom fizičke ili psihičke prisile, drogom ili alkoholom, ucenama.

Reč je vrlo profitabilnom krivičnom delu jer žrtve mogu prikupiti velike količine novca, ali su prinuđene da uglavnom sav prikupljeni novac daju trafikeru. Prema Izveštaju NVO Astra iz juna 2023. godine, sud je oduzeo kuću sagrađenu od novca prikupljenog prinudnim prosjačenjem i kao vid restitucije preneo vlasništvo nad kućom na žrtvu.

Trgovina ljudima

Pravno uređenje trgovine ljudima

Domaći pravni izvori

Krivični zakonik

Glava 34

Krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom

član 388. Trgovina ljudima

(1) Ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima,

kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

(2) Za delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kad nije upotrebio silu, pretnju ili neki drugi od navedenih načina izvršenja.

(10) Pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu sličnog odnosa iz stava 1. ovog člana ne utiče na postojanje krivičnog dela iz st. 1, 2. i 6. ovog člana.

Međunarodni pravni izvori

Protokol o sprečavanju, suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom - Palermo protokol

Član 3

Korišćenje termina

Za svrhu ovog protokola:

(a) "trgovina ljudskim bićima" znači vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu, servitut ili uklanjanje organa;

(b) pristanak žrtve trgovine ljudskim bićima na nameravanu eksploataciju iznetu u podstavu (a) ovog člana je bez značaja u slučajevima u kojima je korišćena bilo koja mera izneta u podstavu (a);

(c) vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje deteta za svrhe eksploatacije smatra se "trgovina ljudskim bićima" čak i ako ne obuhvata bilo koje od sredstava iznetih u podstavu (a) ovog člana;

Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudskim bićima - Varšavska konvencija

Član 4

Definicije

U svrhu ove konvencije:

a) "trgovina ljudima" znači vrbovanje, prevoz, premeštanje, skrivanje ili prihvat lica, uz primenu pretnje ili sile ili drugih oblika prinude, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili stanja ugroženosti, ili davanje ili primanje novčanih sredstava ili druge koristi radi dobijanja pristanka lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju iskorišćavanja. Iskorišćavanje, u najmanju ruku, treba da uključi iskorišćavanje prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualnog iskorišćavanja, prisilan rad ili pružanje usluga, služenje, ropstvo ili praksu sličnu ropstvu ili vađenje ljudskih organa;

b) pristanak žrtve "trgovine ljudima" na planirano iskorišćavanje, kako se navodi u tački a) ovog člana, nema značaja ni u jednom slučaju kada se koriste sredstva pomenuta u tački a);

v) vrbovanje, prevoz, premeštanje, skrivanje ili prihvat deteta radi iskorišćavanja smatra se "trgovinom ljudima" čak i ako ne uključuje sredstva navedena u tački a) ovog člana;

Faze trgovine ljudima

• Vrbovanje
• Transportovanje
• Eksploatacija

Vrste trgovine ljudima

Prva podela koju možemo napraviti jeste prema teritoriji na kojoj se trgovina ljudima vrši. Tako razlikujemo nacionalnu trgovinu ljudima, gde se sve faze odvijaju na teritoriji jedne iste države. Ona je u slučaju prinudnog prosjačenja najčešća. Međunarodna trgovina ljudima je ona koja se odvija na teritoriji najmanje dve različite države.

Drugu podelu možemo napraviti prema načinu eksploatacije. Tako trgovina ljudima obuhvata: prinudnu prostituciju, prinudan rad, ropstvo ili ropstvu sličan položaj, prinudno prosjačenje, prinudu na vršenje krivičnih dela, korišćenje lica u oružanim sukobima, oduzimanje organa, kupovinu neveste, dečiju pornografiju itd.

Prinudno prosjačenje

Prinudno prosjačenje, kao oblik trgovine ljudima, je krivično delo kod kojeg je žrtva (prosjak) pretnjom primene sile ili primenom sile, obmane ili na drugi sličan način primorana da prosi i da tako prikupljeni prihod preda trafikeru (izvršiocu krivičnog dela).

Najčešće je oblik nacionalne trgovine ljudima, gde žrtva čak ni ne mora mnogo biti udaljena od svog prebivališta.

"Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije žrtava trgovine ljudima, a karakteriše je porast interne trgovine ljudima."

Načini vrbovanja koji su česti kod ovog oblika trgovine ljudima su privlačni oglasi za posao, pretnje i ucene. Otmice su retke, ali je kod ovog dela licu često potpuno ili delimično ograničena sloboda kretanja, a uslovi za život su krajnje nehumani.

Žrtva

Lice koje je primorano da prosi je žrtva trgovine ljudima. Kod prinudnog prosjačenja deca su vrlo često žrtve jer izazivaju više sažaljenja kod ljudi pa samim tim ostvaruju i veće prihode. Žrtve mogu podjednako biti pripadnici oba pola.

Lice koje primorava žrtvu da prosi naziva se trafiker. Nije redak slučaj da trafikeri zapravo budu organizovana kriminalna grupa.

"Trgovci ljudima eksploatišu decu iz Srbije, posebno romsku decu, unutar zemlje za seksualne poslove, prinudni rad, prinudno prosjačenje i sitni kriminal."

Načini kontrole žrtve

Kako bi bili sigurni da žrtva neće pobeći, trafikeri koriste različite načine držanja žrtve pod kontrolom. Žrtvi se najčešće preti da će se njoj ili njenim bližnjima naneti neko zlo, veoma često primenjuju se i fizičko i psihičko nasilje. Može se i ucenjivati. Kod prinudnog prosjačenja žrtva se najčešće održava pod kontrolom drogama ili alkoholom, čime se dovodi do stanja zavisnosti od tih supstanci, te ukoliko trafikeru određenog dana ne bi donela zadovoljavajuću sumu usledilo bi "kažnjavanje" žrtve nedavanjem psihoaktivnih supstanci, što bi kod nje izazvalo kriziranje usled zavisnosti.

Prinudno dečije prosjačenje

Kod prinudnog dečijeg prosjačenja žrtve su deca, dečaci i devojčice mlađi od 18 godina. Ono predstavlja teži oblik krivičnog dela Trgovina ljudima i kod ovog oblika nije potrebno da nad decom bude primenjena sila kako bi bili naterani da vrše prosjačenje. Izvršioci su često roditelji ili drugo lice blisko detetu. Deca se često izgladnjuju, fizički i psihički zlostavljaju, zanemaruju, a neretko se pod kontrolom drže i psihoaktivnim supstancama.

"Prosjačenje deteta ugrožava razvoj njegovih potencijala i njegovo dostojanstvo.

Prosjačenje negativno utiče na intelektualni, fizički, društveni i moralni razvoj deteta. Izloženost deteta prosjačenju negativno utiče na njegovo školovanje, a posledično i na buduće dostojanstveno zaposlenje. Dečje prosjačenje uvek i bez izuzetka predstavlja eksploataciju, zlostavljanje i zanemarivanje dece. Izložena svakodnevnom ugrožavanju života i zdravlja i riziku da postanu žrtve trgovine ljudima, isključena iz redovnog obrazovanja, adekvatnog porodičnog okruženja, vršnjačke grupe, ponekad s preuzetom odgovornošću odrasle osobe za sopstvenu i porodičnu egzistenciju, lišena većine aktivnosti koje prate zdravo detinjstvo i period odrastanja, deca koja prose uskraćena su u svim segmentima života, a njihov razvoj i dobrobit višestruko su i dugotrajno ugroženi.

Ko su deca koja prose? Među njima su često: deca bez adekvatnog roditeljskog staranja, društveno marginalizovana deca, deca izložena nasilju u porodici, deca prisiljena na prosjačenje od strane organizovanih grupa, deca koja su napustila školu, romska deca, deca s invaliditetom, deca u sukobu sa zakonom, deca s poremećajima u ponašanju i deca koja žive i rade na ulici (tzv. deca u uličnoj situaciji).

Deca koja prose, kako u propisima tako i u praksi, nemaju jasno priznat status žrtve eksploatacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Naprotiv, sa navršenih 14 godina smatraju se izvršiocima krivičnog dela ili prekršaja, postaju legitiman objekat policijskih ovlašćenja i ovlašćenja komunalne policije i ulaze u postupke u kojima im se izriču sankcije."

Statistika

Prema podacima NVO Astra:

"Od 2008. godine, više od polovine slučajeva trgovine ljudima koji se zabeleže u našoj zemlji potpadaju pod internu trgovinu ljudima. Zaključno sa 2019. godinom više od 70% žrtava su bili državljanke i državljani Srbije."

"Od 2004. godine uočen je značajan porast broja dece koja se nalaze u lancu trgovine ljudima. Dok je 2002/2003. godine među identifikovanim žrtvama bilo 10% maloletnika, 2019. deca su činila 36% od ukupnog broja identifikovanih žrtava trgovine ljudima."

Razlike između prosjačenja i trgovine ljudima

Prosjačenje ("dobrovoljno" prosjačenje) je način sticanja materijalne koristi, kod koje prosjak moli druge za pomoć tražeći im novac, hranu i sl. Prema članu 12. Zakona o javnom redu i miru, prosjačenje je kao prekršaj kažnjivo u slučaju da se njime ugrožava spokojstvo građana ili narušava javni red i mir. Međutim, osnovni nedostatak ovog zakona je u tome što ne definiše prosjačenje, niti pravi razliku između dečijeg prosjačenja i prosjačenja odraslih.

S druge strane, prinudno prosjačenje je oblik trgovine ljudima, te se izvršilac kažnjava prema članu 388. Krivičnog zakonika za krivično delo.

Takođe, potrebno je razlikovati krivično delo Trgovina ljudima iz člana 388. KZ od krivičnog dela Zapuštanje i zlostavljanje maloletnika iz člana 193. KZ. Kod ovog dela roditelj ili staratelj primorava dete na rad koji nije dostojanstven za njegov uzrast ili ga primorava na prosjačenje, ali ne postoje elementi trgovine ljudima jer se prihodi ostvareni takvim radom/prosjačenjem koriste za potrebe cele porodice.