Princ Šotoku
.jpg)
Princ Šotoku (jap. 聖 徳 太子, Šotoku Taiši, 7. februara 574. - 8. aprila 622. godine ), poznat i kao princ Umajado (厩 戸 皇子, Umajado no ođi) ili princ Kamicumija (上 宮 皇子, Kamicumia no ođi), bio je legendarni regent i političar razdoblja Asuka u Japanu koji je služio pod caricom Suiko. Bio je sin cara Jomeija i njegove supruge, princeze Anahobe no Hašišito, koja je bila njegova mlađa polusestra i njegova mnogo starija sestra. Njegovi roditelji su bili rođaci vladajućeg klana Soga, a takođe je bio umešan u poraz suparničkog klana Mononobe[1]. Primarni izvor života i dostignuća princa Šotokua potiče iz Nihon šokija.
Tokom uzastopnih generacija, oko lika princa Štokua nastao je privrženi kult radi zaštite Japana, carske porodice i budizma. Ključne religiozne ličnosti kao što su Saićo, Šinran i drugi tvrdili su da nadahnuće ili vizije pripisuju princu Šotoku.
Kulturološka i politička uloga[uredi | uredi izvor]
Prema tradiciji Šotokua je kao regenta postavila carica Suiko, njegova tetka[2]. Štoku, inspirisan Budinim učenjima, uspeo je da uspostavi centralizovanu vladu tokom njegove vladavine. 603. godine na sudu gde je uspostavio dvanaestostepenski sistem zabrane i rangiranja. Zaslužan je za proglašavanje Ustava sa sedamnaest članova. Princ je bio žarki budista i tradicionalno mu se pripisuje autorstvo Sangio Gišo-a ili „Primjećeni komentari na tri sutre“ (Lotus Sutra, Vimalakirti Sutra i Srimaladevi Simhanada Sutra). Prvi od ovih komentara, Hoke Gišo, tradicionalno datira iz 615. godine i stoga se smatra „prvim japanskim tekstom“, što zauzvrat čini Štokua prvim japanskim piscem. Drugog dana, Princ je poslao glasnik izgladnjelom čoveku, ali on je već bio mrtav. Nakon toga, Štoku je bio veoma ožalošćen i naredio mu je sahranu. Kasnije je Štoku smatrao da taj čovek nije sasvim običan čovek, i poslavši drugog glasnika, otkrio je da zemlja nije uznemirena. Prilikom otvaranja grobnice unutra nije bilo tela, a prinčeva ljubičasta odeća ležala je presavijena na kovčegu.
Šintoizam i budizam[uredi | uredi izvor]
Uprkos tome što je zaslužan za osnivača japanskog budizma, takođe se kaže da je princ štovao šinto i nikada nije posetio budističke hramove bez obilaska šintoističkih svetišta. U prepisci sa carem JangSui, pismo princa sadrži najraniji poznati pisani primerak u kojem se japanski arhipelag naziva izrazom "zemlja izlazećeg sunca". Car Sui je poslao poruku 605. godine u kojoj je pisalo da „suveren Sui s poštovanjem pita suverena Va-a“, a Shotoku je odgovorio sponzorisanjem misije koju je vodio Ono no Imoko 607. godine i doneo poruku sa: suverena zemlja izlazećeg sunca (hi izuru tokoro) do suverena zemlje zalazećeg sunca. " Za koga kažu da je sahranjen u Šinagi u provinciji Kavachi (moderna prefektura Osaka).
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Po njemu su nazvani brojni instituti, poput Univerziteta Šotoku Gakuen i pripadajućeg juniorskog koledža (oba u Gifu). Prvi slog njegovog imena (聖), može se čitati sšo u Go-on-u, a može se čitati i u Kan-on-u. Kasnije čitanje pronađeno je na Univerzitetu Seitoku i pripadajućem juniorskom fakultetu (oba u Macudou).
Imena i titule[uredi | uredi izvor]
Štoku je poznat po nekoliko naslova, mada je njegovo pravo ime princ Umajado (厩 戸 皇子, Umajado no ođi, bukvalno „princ stabilnih vrata“) jer je rođen ispred štale. Poznat je i kao Tojotomimi (豊 聡 耳) ili Kamicumijao (上 宮 王). U Kođikiju njegovo ime se pojavljuje kao Kamicumija no Umajado no Tojotomimi no Mikoto (上 宮 之 厩 戸 豊 聡 耳 命). U Nihon Šokiku se pored Umajado no ođija spominju još i Tojomimito Šotoku (豊 耳 聡 聖 徳), Tojotomimi no Nori no Okami (豊 聡 耳 法 大王) i jednostavno Nori no Uši no nokami (法 主 王).Ime po kome je danas najpoznatiji, princ Šotoku, prvi put se pojavilo u Kaifusou, napisanom više od 100 godina nakon njegove smrti 622. godine.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Como, Michael. (2008). Shōtoku : ethnicity, ritual, and violence in the Japanese Buddhist tradition. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-804073-6. OCLC 252690867.
- ^ The Princeton dictionary of Buddhism. Buswell, Robert E., Jr., 1953-, Lopez, Donald S., Jr., 1952-. Princeton, NJ. ISBN 978-1-4008-4805-8. OCLC 859536678.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
