Prolećni umor

Prolećni umor ili prolećna letargija odnosi se na stanje umora, smanjenu energiju ili depresiju povezanu s početkom proleća. Takvo stanje može biti uzrokovano normalnom reakcijom na toplije temperature ili može imati medicinsku osnovu, poput alergija ili „obrnutog” sezonskog afektivnog poremećaja. U mnogim oblastima je prolećni period vrhunac stope samoubistava.

Simptomi

Na severnoj hemisferi simptomi se obično javljaju od sredine marta do sredine aprila, a zavisno od osobe mogu biti više ili manje izraženi. Izmorenost (uprkos adekvatnoj količini sna), osetljivost na promene vremena, vrtoglavica, razdražljivost, glavobolje, a ponekad i bolovi u zglobovima i nedostatak energije su najčešći simptomi.

Uzroci

Iako uzroci prolećne letargije još nisu u potpunosti razrešeni, ravnoteža hormona može biti od značaja. Prema ovoj hipotezi, telesne rezerve serotonina „hormona sreće“, čija proizvodnja zavisi od dnevne svetlosti, preko zime se iscrpljuju, što olakšava efekat melatonina „hormona spavanja“. Kad prolećni dani postanu duži, telo prilagodi nivo hormona i oslobađa se više endorfina, testosterona i estrogena. Ova promena stavlja veliko opterećenje na telo, što se ispoljava osećajem umora. Uz to, temperature obično znatno variraju u proleće. Kada temperature porastu, čovekov krvni pritisak pada, jer se krvni sudovi šire. Širenje krvnih žila naziva se vazodilatacija. Hrana takođe igra ulogu. Zimi čovek troši više kalorija, masti i ugljenih hidrata nego leti. Ali tokom perioda prilagođavanja hormona, telo umesto toga zahteva više vitamina i proteina.