Melatonin

С Википедије, слободне енциклопедије
Melatonin
Melatonin2.svg
Melatonin-3d-CPK.png
IUPAC ime
N-[2-(5-methoxy-1H-indol-3-yl)ethyl]
ethanamide
Klinički podaci
Način primeneKod ljudi: oralno, sublingualno, ili transdermalno. Kod laboratorijskih životinja: takođe injekcijom.
Pravni status
Pravni status
  • AU: S4 (Prescription only)
  • UK: POM (Samo na recepat)
  • US: OTC
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost30 – 50%
MetabolizamHepatički putem CYP1A2 posredovane 6-hidroksilacije
Poluvreme eliminacije35 do 50 minuta
IzlučivanjeUrin
Identifikatori
CAS broj73-31-4 ДаY
ATC kodN05CH01 (WHO)
PubChemCID 896
IUPHAR/BPS224
DrugBankAPRD00742
ChemSpider872
Hemijski podaci
FormulaC13H16N2O2
Molarna masa232.278 g/mol
  • CC(=O)NCCC1=CNC2=C1C=C(C=C2)OC

Melatonin, N-acetil-5-metoksitriptamin,[1] je prirodno jedinjenje koje je prisutno u životinjama, biljkama, i mikrobima.[2][3] U životinjama, cirkulišući nivoi hormona melatonina variraju u dnevnom ciklusu.[4]

Većina bioloških efekata melatonina nastaje putem aktivacije melatoninskih receptora[5]. Deo njegovih efekata je posledica njegove antioksidansne uloge,[6] sa specifičnom ulogom u zaštiti nukleinske i mitohondrijalne DNK.[7]

Kod sisara, melatonin se izlučuje u krv iz pinealne žlezde u mozgu. On je poznat kao "hormon tame", jer se izlučuje u mraku nezavisno od toga da li su životinje aktivne po danu (diurnalne) ili noći (nokturne).[8]

On može biti proizveden nizom perifernih ćelija kao što su ćelije kičmene moždine,[9][10] limfociti i epitelne ćelije. Obično su koncentracije melatonina u tim ćelijama mnogo više nego u krvi.

Bilo je pokazano da melatonin doseže do i vezuje se za melatonin receptore u mozgu živine nakon konzumiranja melatoninom-bogate biljne hrane, poput pirinča.[11] Za hranu nije nađeno da podiže nivo melatonina u plazmi kod ljudi.[12]

Proizvodi koji sadrže melatonin su bili dostupni na slobodno kao dijetarni suplementi u SAD još pre 1994.[13] U mnogim drugim zemljama, prodaja ovog hormona je i dalje nelegalna, ili je dozvoljena samo na recept, npr. SAD Poštanska služba vodi melatonin kao supstancu zabranjenu u Nemačkoj.[14]

Istorija[уреди | уреди извор]

Melatonin je vezan za mehanizam kojim neke amfibije reptili menjaju boju kože i ta povezanost je dovela do otkrića ove supstance.[15][16] McCord i Allen su otkrili 1917. godine (J Exptl Zool, 1917) da ekstrakt pinealnih žlezda krava osvetljava kožu žabe.[12] Profesor dermatologije Aaron B. Lerner i saradnici sa Jejlskog univerziteta, nadajući se da je ova supstanca možda korisna u lečenju bolesti kože, su je izolovali i nazvali je hormon melatonin 1958.[17] Sredinom 70-tih godina Linč i saradnici su demonstrirali[18] da je produkcija melatonina podložna cirkadijanskom ritmu u ljudskim pinealnim žlezdama. Otkriće da je melatonin antioksidant je napravljeno 1993.[19] Otprilike u isto vreme, ovaj hormon je dobio mnogo publiciteta kao mogući tretman za mnoge bolesti.[20]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Melatonin”. 
  2. ^ Caniato R, Filippini R, Piovan A, Puricelli L, Borsarini A, Cappelletti EM (2003). „Melatonin in plants”. Advances in Experimental Medicine and Biology. 527: 593—7. PMID 15206778. 
  3. ^ Paredes SD, Korkmaz A, Manchester LC, Tan DX, Reiter RJ (2009). „Phytomelatonin: a review”. Journal of Experimental Botany. 60 (1): 57—69. PMID 19033551. doi:10.1093/jxb/ern284. 
  4. ^ Altun A, Ugur-Altun B (2007). „Melatonin: therapeutic and clinical utilization”. Int. J. Clin. Pract. 61 (5): 835—45. PMID 17298593. doi:10.1111/j.1742-1241.2006.01191.x. 
  5. ^ Boutin JA, Audinot V, Ferry G, Delagrange P (2005). „Molecular tools to study melatonin pathways and actions”. Trends in Pharmacological Sciences. 26 (8): 412—9. PMID 15992934. doi:10.1016/j.tips.2005.06.006. 
  6. ^ Hardeland, R (2005). „Antioxidative protection by melatonin: multiplicity of mechanisms from radical detoxification to radical avoidance”. Endocrine. 27 (2): 119—30. PMID 16217125. doi:10.1385/ENDO:27:2:119. 
  7. ^ Reiter RJ, Acuña-Castroviejo D, Tan DX, Burkhardt S (2001). „Free radical-mediated molecular damage. Mechanisms for the protective actions of melatonin in the central nervous system”. Annals of the New York Academy of Sciences. 939: 200—15. PMID 11462772. doi:10.1111/j.1749-6632.2001.tb03627.x. 
  8. ^ Challet, E (2007). „Minireview: Entrainment of the suprachiasmatic clockwork in diurnal and nocturnal mammals”. Endocrinology. 148 (12): 5648—55. PMID 17901231. doi:10.1210/en.2007-0804. 
  9. ^ Maestroni, GJ (2001). „The immunotherapeutic potential of melatonin”. Expert Opin Investig Drugs. 10 (3): 467—76. PMID 11227046. doi:10.1517/13543784.10.3.467. 
  10. ^ Conti A, Conconi S, Hertens E, Skwarlo-Sonta K, Markowska M, Maestroni JM (2000). „Evidence for melatonin synthesis in mouse and human bone marrow cells”. J. Pineal Res. 28 (4): 193—202. PMID 10831154. doi:10.1111/j.1600-079X.2000.280401.x. 
  11. ^ Hattori A; Migitaka H; Iigo M; et al. (1995). „Identification of melatonin in plants and its effects on plasma melatonin levels and binding to melatonin receptors in vertebrates”. Biochemistry and Molecular Biology International. 35 (3): 627—34. PMID 7773197. 
  12. ^ а б Coates, Paul M. (2005). Encyclopedia of Dietary Supplements. Marc R. Blackman, Gordon M. Cragg, Mark Levine, Joel Moss, Jeffrey D. White. CRC Press. стр. 457—466. ISBN 978-0-8247-5504-1. Приступљено 31. 3. 2009. 
  13. ^ Ratzburg, Courtney (Undated). „Melatonin: The Myths and Facts”. Vanderbilt University. Архивирано из оригинала на датум 12. 12. 2007. Приступљено 2. 12. 2007.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ USPS. „Country Conditions for Mailing — Germany”. Приступљено 15. 1. 2008. 
  15. ^ Filadelfi AM, Castrucci AM (1996). „Comparative aspects of the pineal/melatonin system of poikilothermic vertebrates”. Journal of Pineal Research. 20 (4): 175—86. PMID 8836950. doi:10.1111/j.1600-079X.1996.tb00256.x. 
  16. ^ Sugden D, Davidson K, Hough KA, Teh MT (2004). „Melatonin, melatonin receptors and melanophores: a moving story”. Pigment Cell Research. 17 (5): 454—60. PMID 15357831. doi:10.1111/j.1600-0749.2004.00185.x. 
  17. ^ Lerner AB, Case JD, Takahashi Y (1960). „Isolation of melatonin and 5-methoxyindole-3-acetic acid from bovine pineal glands”. J Biol Chem. 235: 1992—7. PMID 14415935. 
  18. ^ Lynch HJ, Wurtman RJ, Moskowitz MA, Archer MC, Ho MH (1975). „Daily rhythm in human urinary melatonin”. Science. 187 (4172): 169—71. PMID 1167425. doi:10.1126/science.1167425. 
  19. ^ Tan D.X., L.D. Chen, B. Poeggeler, L.C. Manchester, R.J. Reiter (1993) Melatonin: a potent, endogenous hydroxyl radical scavenger. Endocrine J. 1: 57-60
  20. ^ Arendt, Josephine (2005). „Melatonin: Characteristics, Concerns, and Prospects”. J Biol Rhythms (Review)|format= захтева |url= (помоћ). SagePub. 20 (4): 291—303. doi:10.1177/0748730405277492. »There is very little evidence in the short term for toxicity or undesirable effects in humans. The extraordinary “hype” of the miraculous powers of melatonin in the recent past did a disservice to acceptance of its genuine benefits.«  Текст „ vol. 20 no. 4 291-303 ” игнорисан (помоћ);

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Melatonin&oldid=22875203”