Projekat Stvarati zajedno - Videti sebe u delu drugog
Projekat Stvarati zajedno - Videti sebe u delu drugog (fr. Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre) nastao je kao rezultat zajedničke inicijative Univerziteta Troa Rivjer u Kvebeku (UQTR) i Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu kako bi se kroz umetničku i među fakultetsku razmenu učvrstile i produbile već postojeće veze i saradnja duža od decenije.[1]
Inicijalna umetnička zamisao potiče od autora iz jednog, a izvedeno delo od umetnika iz drugog tima. Svaka grupa izlaže radove koji su nastali kao odgovor na koncepte one druge, ali se pri izlaganju vodi računa da i delo i koncept budu izloženi zajedno.
Projekat je podržan od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i kroz program obeležavanja sto pedesete godine državnosti Kanade.
Izložba u Nišu (2017) prva je u nizu.
O projektu[uredi | uredi izvor]
Oko Projekta okupljena je ekipe od po dvanaest učesnika (doktoranata i predavača i umetnika), koje su oko sebe okupile obe institucije iz Kvebeka, Kanada, i Beograda, Srbija, sa ciljem; da rade na ideji recipročnog zadavanja koncepata u kojoj inicijalna zamisao potiče od autora iz jednog, a izvedeno delo od umetnika iz drugog tima.[1]
Koncepti ove grupe zamišljeni su tako da oni putuju, ali ne i njihova dela. Svaka grupa izlaže radove koji su nastali kao odgovor na koncepte suprotne strane, ali se pri izlaganju vodi računa da i delo i koncept budu izloženi zajedno.[1]
Iako ovaj način stvaranja svoje korenje ima u nadrealističkoj igri fr. „Cadavre exquis“, njihove pobude i htenja nisu iste.
Takođe, 70-tih i 80-tih godina 20 veka, kada se autori (poput Sol Levita i Danijela Birena) svesno limitiraju u određenim instrukcijama (akcijama i procesima) da bi proizveli jedno delo koje realizuje neko drugi, aktivnosti grupe okupljene u ovo projektu kreće se u sličnim okvirima.[1]
Takođe u nešto izmenjenom duhu stvarali su i frncuski umetnici Kristijan Boltanski i Bertran Lavije, evoluirajuće delo u projektu „Do It”, 1993. godine.[1]
Međutim za razliku od navedenih projekat Stvarati zajedno—Videti sebe u delu drugog, ima fokus pre svega na zajedničkom, relacionom interesu gde empatija stvara tu potrebnu i važnu „ljudsku dimenziju“.
Prostori koji (se) dele[uredi | uredi izvor]
Podnaslov ovog projekta „Prostori koji (se) dele“ je po svojoj zamisli jedna vrlo široka platforma oko koje su grupisani koncepti kanadskih i srpskih umetnika. Prostor, kao pojam, u samom projektu odnosi se podjednako i na spoljašnji i na unutrašnji prostor (fizički i duhovni).
Vreme kao bitna, četvrta dimenzija projekta[uredi | uredi izvor]
Neki od koncepata uključuju i vreme kao bitnu četvrtu dimenziju prostorno-vremenskog kontinuuma, drugi opet operišu u sferi trenutka, sekvence gde subjektivni osećaj za vreme zamenjuje prostorni momenat . Koncepti i radovi u kojima su Prostori ishodišta oniričkog ili poetskog, literarnog, virtuelnog ili telesnog jesu zapravo pokazatelji u kojim domenima se kreću i sami autori. I suprotno, dobijajući neki „relativno udaljen“ zadatak, umetnik -izvođač, često pribegava izvesnom „pripitomljavanju“ ideje i navodeći je na svoj likovni izraz /saobražava je sopstvenim postulatima i poetici u samoj interpretaciji.[1]
Duo, koji razgovara na različitim jezicima[uredi | uredi izvor]
Peojekat neobično podseća na duo koji razgovara na različitim jezicima,
| „ | ...s tom razlikom što je ovde po sredi drugačiji postupak - koncept se rađa prvo kao slika, koja se uobličava potom u reč, reči generišu predstavu ili niz slika kod primaoca, što opet prozvodi neki više ili manje određen osećaj ili afektivno stanje . U tom kodiranju—dekodiranju male su šanse da se inicijalna slika i finalno delo poklope, jer sve je u predstavi koju mi subjektivno formiramo o svetu i pojmovima, a umetnost prva koja to i promoviše....Ionako, kako reče jedan veliki filozof „ Svet je velika iluzija“...[1] | ” |
Projekat kao kolaborativna zajednica u savremenom svetu[uredi | uredi izvor]
Projekast je nastao kao oblik samo-organizovanja umetnika, baš kao i „kolaborativne zajednice“ koje pominje Džeremi Rifkin, američki ekonomski stručnjak u svojoj studiji„, da snažno odgovor na nepristajanje jednom obrascu koji je proistekao iz neo-liberalne logike poimanja sveta, u vremenu održivog razvoja i Treće tehnološke revolucije. U tom smislu ovakav koncept je bliži duhu zajdeništva koji u okolnostima kolaboracija i kohabitacija stoje dijametralno suprotno u odnosu na subordinaciju i posesivnost tržišne ekonomije liberalnog kapitalizma,[1] koji i u odnosu...na zvanične tokove i vode velikog novca u globalnoj industriji vizuelne umetnosti, da ovim i drugim oblici samo-organizovanja umetnika odgovore na nepristajanje jednom obrascu koji je proistekao iz iste takve neo-liberalne logike, oni su joj zdrava alternativa i konkurencija...[1]
Učesnici projekta 2017.[uredi | uredi izvor]
- Besnik Haxhillari > Nikola Velicki
- Jérémie Deschamps-Bussiéres > Aleksandra Jovanić
- Valérie Guimond > Aleksandar Lazar
- France Joyal > Vladimir Milanović
- Jean-François Côté > Aleksandar Leka Mladenović
- Mylène Gervais i Louis-Pierre é Clémenta > Milorad Mladenović
- Duo AZ (Aimé Zayed et France Arseneault) > Bogdan Pavlović
- Roger Gaudreau > Milivoj Miško Pavlović
- Lorraine Beaulieu > Marija Sibinović
- Philippe Boissonnet > Milica Ćebić
- Branka Kopecki > Milica Crnobrnja Vukadinović
- Slobodan Radosavljević > Ivan Šuletić
Izvori[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Stvarati zajedno - Videti sebe u delu drugog — Vesti. rs 8.9.2017.