Psihološki kapital
Pojam psihološki kapital se odnosi na unutrašnje kapacitete samog pojedinca koji su usmereni na ispoljavanje određenih svojstava njegove/njene ličnosti koji utiču na sam odnos prema poslu i delotvornost, tj. produktivnost. S obzirom da je sam pojam relativno nov, trenutni predmet izučavanja u okviru psihološkog kapitala su četiri komponente:
Svaka od ovih komponenti ima posebnu istoriju istraživanja i teorijsku podlogu. Pojmovi koji se koriste za razumevanje i objašnjavanje ove četiri komponente ili dimenzije, kako se negde nazivaju.[1]
Samoefikasnost[uredi | uredi izvor]
Samoefikasnost se opisuje kao poverenje u sopstvenu sposobnost organizacije i izvršavanja aktivnosti potrebnih za razrešenje budućih situacija. U svetu rada, samoefikasnost se ogleda u načinu na koji pojedinci donose poslovne odluke, u stavu koji imaju prema sebi i svom radu, kao i u aktivnosti koje iz toga proizlaze. Smatra se da procena samoefikasnosti utiče na to kako pojedinac bira aktivnosti i okruženje, koliki nivo truda i upornosti će uložiti u posao, koji nivo anksioznosti i stresa će se javiti u novim situacijama kao i na to kako se razmišlja i donose odluke o ciljevima.
Nada[uredi | uredi izvor]
U kontekstu pojma psihološki kapital nada se definiše kao pozitivno motivaciono stanje zasnovano na osećaju uspešne interakcije između dve komponente: 1. usmeravanja energije prema cilju i 2.stvaranja planova za postizanje tog cilja. Postavljanje cilja podrazumeva kako motivaciju da se dostigne tako i plan kako može da dođe do toga. U slučaju nailaska na prepreku, neophodna je sposobnost nalaženja novih rešenja i izbor najpodesnijeg od njih. Ono po čemu se pojedinci razlikuju jeste način na koji se nose sa tim preprekama. Pretpostavka je da se, kada je nada izraženija, lakše izlazi na kraj sa preprekama.
Optimizam[uredi | uredi izvor]
Kao komponenta psihološkog kapitala optimizam je realističko očekivanje na osnovu procene šta je stvarno moguće postići u datoj situaciji. Povezan je sa postojanjem pozitivnih emocija i motivacije, očekivanjem pozitivnih ishoda i pozitivnom atribucijom događaja. Kako se pod pojmom atribucije podrazumeva objašnjenje uzroka događaja, u ovom kontekstu to znači da je pozitivna atribucija kada se uspesi pripisuju sopstvenom radu i sposobnostima, a neuspesi služe za učenje na greškama i kao podsticaj za dalji rad i poboljšanje.
Otpornost[uredi | uredi izvor]
U osnovi dimenzije otpornosti u psihološkom kapitalu jeste sposobnost prilagođavanja i ponovnog uspostavljanja ravnoteže u promenjenim uslovima i okolnostima.
Za sada ono što se sa sigurnošću može zaključiti jeste da psihološki kapital u poslovnom smislu može da bude ono po čemu se jedna firma razlikuje od druge i što joj daje prednost u odnosu na konkurenciju i na specifičan način doprinosi njenom uspehu.
Na jačanju psihološkog kapitala može da se radi i na organizacijskom i na individualnom nivou.
Doživljaj samoefikasnosti se gradi kroz osvešćivanje prethodnih uspeha. Zato je važno uvoditi manje, postepene promene da bi napredovanje moglo da se prati. Uloga mentora u ovoj dimenziji psihološkog kapitala je značajna jer oni predstavljaju blizak i konkretan primer kako se nešto uspešno radi. Zato je bitno da mentori budu što sličniji po svojim karakteristikama osobi koja od njih uči. Povratne informacije i pohvale za urađen posao su bitni faktori za povećanje doživljaja samoefikasnosti.
U odnosu na dimenziju nade smatra se da je važno postavljanje i definisanje izazovnih ali dostižnih ciljeva, određivanje konkretnih aktivnosti za njihovo ostvarenje, kao i nalaženje alternativnih mogućnosti. Sve ovo je važno kao odgovor na potencijalne prepreke i njihovo prevazilaženje.[2]
U okviru dimenzije optimizma, važno je da prepoznamo da li smo skloni da vidimo prvo loše i ružno, kao i da li smo skloni da uspehe pripisujemo sreći, a za neuspehe da krivimo sebe.Samo učenje o načinima na koje može da se objasni način sopstvenog funkcionisanja pomaže da se prepoznaju uobičajeni načini i da se utiče na njih da bi se promenili ako su negativni.[2]
Što se tiče otpornosti, smatra se da postoji kako urođeni stepen otpornosti (koeficijent vulnerabilnosti), tako i stečeni kapaciteti koji utiču na ovu dimenziju, Otpornost se jača podsećanjem na pozitivne ishode i prevazilaženje ranijih situacija, kao i postavljanjem pitanja koja pomeraju osobu sa emocionalnog na racionalni nivo - na primer. Šta se činjenično dešava? Šta mogu da uradim povodom ove situacije? Cilj povećanja otpornosti nije izbegavanje loših stvari nego uspešno izlaženje na kraj sa njima.[2]
Najvažniji korak u daljem razvoju koncepta psihološkog kapitala jeste pronalaženje različitih strategija i gotovih načina na koje resursi i dimenzije psihološkog kapitala mogu da se povećaju. Očigledno je da je psihološki kapital važan i za osećaj ličnog zadovoljstva i blagostanja kao i za produktivnost.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ http://www.amac.fer.hr. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć); Spoljašnja veza u|website=(pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar|url=(pomoć) - ^ a b v Xirui,i, Dan, Li, Kan (2015). „The Mediating Role of Psychological Capital on the Association between Occupational Stress and Job Burnout among Bank Employees in China”. International Journal of Environmental Research and Public Health.