Razvoj e-uprave u Republici Srbiji
Razvoj e-uprave u Republici Srbiji podrazumeva uspostavljanje efikasne i korisnički orijentisane uprave u digitalnom okruženju, koja je interoperabilna kako između različitih nivoa javne uprave u Srbiji, tako i sa javnom upravom država članica EU. Međutim, put od stadijuma na kome se trenutno nalazi eUprava u Srbiji, do navedenog željenog stanja, predstavlja raspon željene promene, koji podrazumeva jasno definisanje ciljeva Programa, kao i mera za postizanje tih ciljeva, sa jasno uočljivim uzročno posledičnim vezama.[1] Na osnovu prethodnih rečenica uočljivo je da sam razvoj podrazumeva koncepciju i primenu elektronskog poslovanja koje koriste svi (zaposleni u javnoj upravi, građani, poslovni ljudi, zaposleni ljudi u privatnim objektima itd.). Razvojem e-uprave omogućava se efikasnija usluga prema stanovništvu, smanjenje troškova, jednostavnije obavljanje poslova uz dobru organizaciju, suzbijanje korupcije i efikasniji odnos sa privrednim objektima. Takođe bolja funkcionalnost pristupa podacima pomaže razvoju eUprave u Srbiji jer su građani u prilici da lako provere tačnost svojih podataka i da se po potrebi obrate nadležnoj instituciji kako bi se ti podaci ispravili.[2]
Preduslov za razvoj e-uprave u Srbiji
[uredi | uredi izvor]Do kraja XX veka, papirna dokumentacija u državnim institucijama, u svetskim razmerama, dostigla je ogromne razmere. Doneti su novi propisi u Evropi i svetu, stoga je i Srbija postavila jasne ciljeve u pogledu opredeljenja za ulazak u Evropsku uniju. Prelazak na elektronski oblik poslovanja postao je imperativ u svim državama.
Osnovni preduslov za razvoj e-uprave su zakonski propisi:[3]
- 2002. godine - Evropski regulatorni okvir elektronskih komunikacija sveobuhvatno je regulisao sektor elektronskih komunikacija u EU.
- Od 2003. godine regulatorni okvir je u obaveznoj primeni u zemljama članicama EU. Stoga, na putu evropskih integracija, Republika Srbija je bila obavezna da uskladi nacionalno zakonodavstvo sa relevantnim pravnim tekovinama EU (fr. acquis communautaire).
- 2004. godine je donet zakon o elektronskom potpisu.
- 2006. godine usvojena je strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine. Ovo je prvi akt kojim se celovito uređuje oblast informacionog društva u Republici Srbiji.
- 2009. godine usvojena je Strategija razvoja elektronske uprave za period od 2009. do 2013 godine, zajedno sa Akcionim planom.
- Takođe 2009. godine je donet zakon o elektronskom dokumentu i vremenskom žigu.
- 2010. godine portal e-uprave Republike Srbije je zvanično počeo sa radom.
Portal e-uprave Republike Srbije
[uredi | uredi izvor]Portal eUprava je zvanično počeo sa radom 2010. godine. U junu 2017. godine doneta je Uredba o primeni novog zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) pa je portal dobio novi nadimak "eZup" i postao je mesto na kojem se nalaze veb servisi šest državnih institucija (MUP, MDULS, PURS, CROSO, RFPIO I NSZ).[4] Takođe 2018. godine donet je Zakon o elektronskoj upravi, a u njemu je portal dobio novi naziv: Servisna Magistrala Organa - SMO. Portal danas koriste podjednako svi građani u svim državnim institucijama.
Pored osnovnih nedostataka portala e-uprave Republike Srbije ( mali broj broj korisnika(svega pola miliona aktivnih naloga), nedostatak interakcije, izostanak mogućnosti preuzimanja potrebnih formulara (zahtevi, molbe itd. ), nedostatak mape portala, i dr.), na osnovu analiziranja portala, može se doći do zaključka da je pozitvno:[5]
- preglednost portala,
- količina informacija,
- eksterni linkovi,
- mogućnost pretrage portala,
- objedinjavanje informacija o svim nivoima javne uprave, i dr.
Ciljevi eUprave u Republici Srbiji
[uredi | uredi izvor]Ciljeve primene elektronskog poslovanja i portala eUprave su:[1]
- Smanjenje troškova- postavljajući usluge dostupnim on-line,višestruko se smanjuju troškovi različitih transakcija;
- Skraćenje trajanja upravnih postupaka- povećava se brzina i tačnost u odnosu na upravljanje papirima;
- Ekonomski razvoj- tehnologija omogućava vladi da pojednostavljuje, razvija bolje odnose sa poslovnim organizacijama, kreira pozitivnu klimu u svim sferama biznisa. Direktan uticaj na razvoj ekonimije i tržišta je očigledan u e-nabavki.
- Povećanje transparentnosti i dostupnosti- publikuju se raznovrsne informacije (budžeti, prihodi, rashodi, debate, odluke);
- Povećanje raspoloživosti usluga- obezbeđuju se raznovrsne usluge, povećava se dostupnost i sadržaj;
- Poboljšavanje raspoloživosti usluga- kompjuterizacija, integracija finansija i kadrova, upravljanje i kontrola troškova, analiza podataka koja povećava efikasnost;
- Formiranje e-društva- predstavlja najbitniji segment razvoja e-uprave, sveobuhvatni napredak društva, integraciju svih građana ka zajedničkom cilju;
Primenom svega navedenog doprinosi se poboljšanju rangiranja Republike Srbije u svetu, u pogledu E-Vlade(E-government-a).
Značaj uvođenja eUprave
[uredi | uredi izvor]Na trećoj sednici Koordinacionog saveta za elektronsku upravu, održanoj 16. oktobra 2019. godine, zaključeno je da je reforma javne uprave i uvođenje elektronske uprave jedna od oblasti u kojima su postignuti najveći rezultati.
Efekti dosadašnje primene uvođenja eUprave:[1]
- Unapređivanje poslovnih procesa u Republici Srbiji- usluge portala eUprava danas koristi više od 400 različitih institucija javne uprave.
- Ubrzavanje administrativno-upravnih procedura pred nadležnim organima
- Pojednostavljivanje svih procedura na relaciji građanstvo-institucije - od početka uvođenja do danas, građani nisu morali sami da pribavljaju dokumenta, već su zaposleni u javnim institucijama elektronski razmenjivali podatke
- Poboljšanje postojećih poslovnih procesa u oraganima javne uprave
- Povećavanje stepena transparentnosti funkcionisanja javne uprave
Napredak u reformi javne uprave postignut je pre svega, zahvaljujući uvođenju elektronske uprave, čiji rezultati imaju značaj i na međunarodnom nivou razvoja:
- Izveštaj organizacije SIGMA, zajedničkog tela Evropske komisije i OECD, potvrdio je da je Srbija u 2019. godini napredovala u poređenju sa 2017. godinom kada je reč o pružanju usluga.[6]
- Izveštaj USAID programa za ekonomski razvoj, koji je obuhvatio hiljadu malih i srednjih preduzeća, pokazuje da je čak 72% preduzeća koja posluju u Srbiji, da je u poslednjih godinu dana došlo do povećanja transparentnosti i predvidljivosti poslovanja. Čak 74% ispitanika iz malih i srednjih preduzeća kaže da je danas rad javne uprave efikasniji nego pre godinu dana.[7]
- Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo švajcarski program SVIS PRO pokazuje da skoro svaki drugi žitelj centralne Srbije (oko 45%) danas smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima. Pre devet godina, taj procenat je iznosio samo 22%.[8]
Na osnovu svega navedenog možemo zaključiti da se sistem e-uprave sve više korist u Srbiji i da to nije privilegija bogatih zemalja. E-uprava prestavlja informaciono-komunikacioni sistem koji je neophodan za današnje vreme. Vreme kada se zbog elementarnih informacija moralo "šetati od kancelarije do kancelarije" u zgradama javne uprave implementacijom ovog sistema će brzo proći.
Prioriteti eUprave
[uredi | uredi izvor]Na trećoj sednici Koordinacionog saveta za elektronsku upravu, održanoj 16. okrobra 2019. godine, kojoj su prisustvovali predstavnici organa državne uprave i lokalne samouprave, akademske zajednice, NALED-a, UNDP-a, Ambasada Velike Britanije, Delegacije EU u Srbiji, kao i predstavnici privrede, predstavljen je Program razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2019. do 2020. godine. Srbija nema samo ambiciju, već ima i kapacitet da bude među liderima u ovoj oblasti. E-uprava omogućava građanima i privredi da državna administracija bude na raspolaganju 24 sata, 7 dana u nedelji.[9]
Prioritetni projekti u oblasti digitalizacije uprave u narednom periodu:[1]
- Širenje brzog interneta po svim krajevima Srbije
- Izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu kao strateške infrastrukture koja će omogućiti razvoj novih usluga elektronske uprave i povećati bezbednost podataka koji se čuvaju
- Izrada Centralnog registra stanovništva
- Izrada Adresnog registra
- Izrada Metaregistra i Registra administrativnih procedura
- Rad na novom portalu eUprava koji će svim građanima omogućiti da na jednom mestu imaju dostupne sve usluge elektronske uprave u Srbiji
- Elektronsko arhiviranje
- Izrada informacionog sistema ePsarnica koji će državnoj upravi i lokalnoj samoupravi znatno ubrzati proces slanja i prijema dokumenata
- Završetak projekta Jedinstvenog informacionog sistema prosvete koji će omogućiti praćenje svih podataka tokom celog školovanja, završetka školovanja i potom zapošljavanja
- Izrada informacionog sistema Socijalna karta
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g Program razvoja e-uprave[mrtva veza]
- ^ „Portal e-uprave”. Arhivirano iz originala 28. 04. 2020. g. Pristupljeno 09. 03. 2020.
- ^ http://www.prafak.ni.ac.rs/files/nast_mat/e_uprava.pdf
- ^ Sajt Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu
- ^ Sajt svaštare[mrtva veza]
- ^ Izveštaj organizacije SIGMA
- ^ Izveštaj USAID programa[mrtva veza]
- ^ Istraživanje švajcarskog programa SVIS PRO
- ^ Sajt Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave[mrtva veza]