Razgovor:Adolf Hitler/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ništa ne upućuje da je Hitler bio vaspitan drugačije od ostale djece tog doba? Ma odakle vam ovo? Njegove traume iz djetinjstva su mu stvorile komplekse zbog kojih je toliko očajnički želio moć - što je i razlog što se upustio u politiku.

Cijeli članak je, moram da kažem, vrlo nesrećno preveden. A ima i preskočenih djelova (i to vrlo važnih) Milan Tešović 15:07, 5 Apr 2005 (CEST)

Nina ovo što sto si revertovala nije nikakva nacionalistička propaganda.

Hitler nije želio da istrebi Slovene. Slovene je ubijao čisto iz interesa. Želio je istrebiti Jevreje i Rome.

Hitler se borio na prvim linijama fronta tokom skoro celog rata bez nekog značajnijeg napredovanja u činovima. Dobio je, pak, nemački orden za hrabrost u borbi, Eisernes Kreuz, zato što je preneo poruku sa fronta do komande.
Nema potrebe da komentarišem. Poenta je očigledna.

U svakom slučaju anonimni 194.106.189.152 nije vandal i širio nikavu nacionalističku propagandu. Milan Tešović 15:36, 9 jun 2005 (CEST)

Milanče, ako ti to nešto znači nisam ništa revertovala, mislim da si se zbunio. A sto se stavova tiče, Sloveni su svakako na spisku, no vecčeras ćeš to morati da primiš na reč, radim nešto drugo... te mi citati nisu pri ruci. Ukoliko ima preskočenih delova u prevodu, pljuni u šake i navali, tako će tekst biti još bolji. nina--angelina marković 22:26, 11 jun 2005 (CEST)

Na osnovu čega se tvrdi da je Hitler ratni zločinac kada mu nikada nije suđeno za ratne zločine,a samim tim nije nikada ni osuđen.To mi liči na hrvatsku Vikipediju u kojoj su Karadžić i Mladić okarakterisani kao ratni zločinci,iako im još nije suđeno.Mislim da se treba uzdržavati od davanja olakih konstantacija,tim pre što je ovo Enciklopedija pre svega.Zato predlažem da se ovo promeni,a ako niko uskoro na to ne stavi primedbu biću slobodan da to sam uradim Dzoni 05:06, 12. februar 2006. (CET)

Ratni zločinac

... je kvalifikacija isto kao i lopov - ako nije dokazana, onda je priča u vetar; što će reći, na stranu lično mišljenje, ali njemu nikada nije suđeno kao ratnom zločincu. Mi se ovde bavimo konstatovanjem činjenica, ne uvreženih mišljenja, ličnih preferenci ili želja. Ako želiš da ustanoviš nešto, uradi to na enciklopedijski način - iznesi činjenice. --Brane Jovanović 23:18, 17. februar 2006. (CET)

Hm. Hitler je bio ratni zločinac zato što je na većem broju suđenja njegovim saizvršiocima utvrđeno da je on bio glavni komandand i glavni naredbodavac najvećeg broja zločina. Za to nije potrebna pravosnažna presuda njemu lično. --Miloš Rančić (razgovor) 23:21, 17. februar 2006. (CET)

Jeste? Hmm, hmm. Međutim ni na članku na en: ni na de: ne stoji Adolf Hitler, kancelar,... ratni zločinac.... U čemu je onda fora kod njih? Da stavimo kod nas bez obzira na to? --Brane Jovanović 23:55, 17. februar 2006. (CET)

slazem se sa milosem i treba da stoji --Yillilan 14:15, 18. februar 2006. (CET)

Dobro; mislim, najmanja mi je želja da ulazimo u revert war oko članka o Hitleru, ali i dalje ostaje činjenica da to ne piše na dve velike (i možda najuticajnije) Vikipedije. Da li neko ima ideju o čemu se tu radi? Naročito ako/kada se pojavi sledeći „korisnik džoni“ koji će postaviti isto pitanje. Ne bi bilo loše da neko ko poznaje materiju da objašnjenje koje bi bilo primenljivo u tim slučajevima. --Brane Jovanović 18:29, 18. februar 2006. (CET)

upravo pregledam englesku wikipediju na ovu temu, tacno je da ne pise, jer mu nikada nije bilo sudjeno, mozda si u pravu da ne treba da stoji, mozda bi trebalo samo malo razraditi drugu recenicu u clanku, u narednih par dana cu se jos konsultovati sa nekim istoricarima na ovu temu --Yillilan 20:21, 18. februar 2006. (CET)

Taman što sam napisao svoj prethodni pasus, krenuo sam da razmišljam o tome da li je "ratni zločinac" pravna konstrukcija koja je validna isključivo u slučaju da je donesena pravosnažna presuda... Eto, čisto da konstatujem i ono što sam sam shvatio. --Miloš Rančić (razgovor) 05:24, 19. februar 2006. (CET)

Slazem se,to je isto kad kda bi neko napisao da je Ratko zlocinac na osnovu toga sto je Krstic osudjen za Srebrenicu(doduse,hrvati i bosnaci to vec imaju).Hitler nije ratni zlocinac,niti je za to osudjen.

Kad smo vec kod toga,ja bih i Milosevica i Seselja nazvao kriminalcima,ali oni nisu osudjeni,pa sad da li je to ispravno,posto su npr. Rade Markovic i Legija osudjeni.Naravno da ne moze,jer nisu proleaseni ratnim zlocincima.Isto je i sa HitleromDzoni 20:55, 18. februar 2006. (CET)

• O tome kako bi ti koga prozvao nećemo raspravljati na stranicama za razgovor, a razume se jednako tako ni po člancima.--Dzordzm 02:15, 19. februar 2006. (CET)

Atentat

Hitler je bio zrtva mnostvo atentata.Najcuveniji je bio onaj iz 1944 gde je sreca spasla Hitlera.Posto je rat tekao lose generali su se dogovorili da ubiju Hitlera preuzmu vlast i sklope mir.Kao atentatora su odabrali Barona fon Stafemberga.Iako ga je Hitler osobito cenio on ga je prezirao i zeleo ga se resiti.Corav na jedno oko niko nije sumljao na njega.On je smeo da prisustvuje sastancima drzavnog vrha pa su ga atentatori odabrali.Bio je tri puta u prilici da ga ubije ali je cekao da dodju Hilmer i Gering tako da ih sto vise ubije.Koncano je dosao taj dan.U jednoj poljskoj sumi u bunkeru je bilo zasedanje naci vrha.On je poneo dve bombe u tasni i aktivirao prvu da deluje posle petnaest minuta.Izvinuo se izasao.Reako je da ima vazna posla.Tu je cekao sta ce se desiti.U medjuvremenu Hitler se okliznuo na tasnu gde je bila bomba.Jedan atentator ne znajuci Stafembergove namere je pomerio torbu i pomogao Hitleru da ustane.Sastanak se nastavio uobicajnim tokom.Dok je Hitler lezao preko stola bomba je eksplodirala.Stafenberg je mislio da je uspeo i brzo je pobegao u Berlin da javi o svom uspehu.U medjuvremenu je nastao haos u sali.Hitlera je spasao sto jer je sprecio teze ozlede.U tome je poginuo atentatorov saradnik.Jeden general je uzviknuo 'gde je pobogu mladi Stafenberg'.Tada su svi shvatili da je on postavio bombu.Medjutim atentatori su na Stafenbergovu vest objavili spisak nove vlade sto je kasnije pomoglo pri hapsenju.Sudbina bi bila mnogo drugacila da jedan porucnik nije pitao Gebelsa da li je Hitler ziv.On mu je pruzio slusalicu od telefona gde je cuo Hitlerov glas 'ti nisi vise porucnik ti si sada major i general odbrane Berlina'.Tada je Gebels krenuo u anti kampanju a major je organizovao oruzane snage.Mnogi atentatori su osudjeni i pogubljeni te noci.I sam Stafenberg je umro u ulicnoj borbi.Time je propao pokusaj atentata.Tog dana su se poslednji put sreli Hitler i Musolini.Hitler je poceo da veruje da ga stiti bozansko providjenje.Najcuveniji atentator je bio Edvin Romel.On se navodno sam ubio jere je bio toliko popularan da mu je Hitler umesto smrtne presude rekao da se ubije.Jos jedan cuven slucaj je bio sa bocom sampanjca u kojem je bila bomba koji su mu dali generali sa ruskog fronta.Medjutim bilo je toliko hladno da je bomba u avionu prestala da deluje.Hitler je preziveo vise od sto atentata.To mu se moze priznati kao uspeh.

Ovo je deo sa članka kome je potrebno sređivanje, ćirilizacija i prepravke, veze i još štošta. --SašaStefanović • 23:13, 21. novembar 2006. (CET)

Saša, ovaj deo članka je prilično haotičan. Ima dosta grešaka, a tvrdnja da je Hitler preživeo preko 100 atentata je po meni netačna ili veoma teško proverljiva. Pokušaću da uskoro napišem nešto konkretnije na ovu temu i da to potkrepim konkretnim izvorima. --Kraljević Marko 10:38, 22. novembar 2006. (CET) Usvim atentatima hitler bi preyiveo ali bi uvek neko pored njega stradao

Kaplar

Hitler je dobio unapređenje u kaplara jer je jedan od 600 iz svog puka preživeo neku bitku. Da li grešim?—Filip Knežić (razgovor) 00:22, 14. januar 2008. (CET)

• Koliko sam shvatio Hitler nije bio unapređen u kaplara zbog nekog konkretnog čina već zbog ukupne hrabrosti koju je pokazao u prvim okršajima. U knjizi "Čovek koji je stvorio Hitlera" dat je opis bitke u kojoj je učestovao pre unapređenja (opis bitke je deo pisma koje je Hitler napisao svom prijatelju). Radilo se o napadu na britansku artiljeriju u kojem su stradali svi Hitlerovi saborci ali je to u stvari bila samo njegova vizija događaja. Autor knjige je izneo podatak da su u napadu poginula trojica i da je teško ranjen jedan Hitlerov saborac. S obzirom na ovako lake gubitke, pretpostavljam da se oni odnose na pešadijsko odeljenje kojem je Hitler pripadao (ako se dobro sećam iz vojske, pešadijsko odeljenje je brojalo ne više od 12 ljudi, nek me neko ispravi). Međutim, što se više udubljujem u temu shvatam da se dosta podataka o Hitleru razlikuje od izvora do izvora, tako da bi i ovaj opis trebalo uzeti sa rezervom, ali je sigurno da on nije bio jedini preživeli među 600 vojnika iz njegovog puka. --Kraljević Marko (razgovor) 00:43, 14. januar 2008. (CET)

Nije fića rekao da je bio jedini preživeli od 600, nego jedan od 600 preživelih (razlika između pokolja i naučne fantastke). -- Обрадовић Горан (разговор) 00:46, 14. januar 2008. (CET)

Hmm, ja sam pogrešio, 600 njih od oko 1500 (nisam siguran za taj broj) su preživeli u toj bitci, i ja sam shvatio da je on zbog toga dobio to unapređenje.—Filip Knežić (razgovor) 00:53, 14. januar 2008. (CET)

Nisam nigde naišao na taj podatak. Ako možeš da ga referenciraš ne bi bilo loše ubaciti ga u članak. Pozdrav, --Kraljević Marko (razgovor) 08:46, 14. januar 2008. (CET)

Nema veze, zato sam i pitao koliko je tačna ta tvrdnja da je dobio unapređenje zbog te bitke. Gledao sam jedan istorijski film (iz dva dela je i vrlo je dugačak) tipa rekonstrukcije Hitlerovog života na kablovskom kanalu „Histori“ i moram da kažem da je film vrlo zanimljiv i kvalitetan, e sad, problem je pouzdanost informacija.—Filip Knežić (razgovor) 10:32, 14. januar 2008. (CET)

"Enabling Act/Ermächtigungsgesetz"

Ima li ova uredba neki određeni naziv na srpskom, kao što ima na engleskom/nemačkom jeziku? Šta kažu oni koji vladaju pravnim jezikom i/ili istoričari u našim redovima? --BraneJ (spik) 09:38, 12. mart 2008. (CET)

Moglo bi se prevesti kao "Zakon o (proširenim) ovlaštenjima". Naravno ovaj predleog je bez ikakve pravne garancije. ;) --Kaster (разговор) 10:40, 12. март 2008. (CET)

Ja sam u članku Član 48 (Vajmarski ustav) taj pojam preveo (morao sam nekako..) kao Akt o omogućavanju (sećam se da sam se dugo mučio oko toga.. tj. kako da prevedem). Možda ovaj Kasterov predlog nije savršen, ali mislim da je mnogo bolji od trenutnog, tako da ću promeniti u tom članku. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:37, 26. januar 2009. (CET)

Telo

Naš članak:

Zemni ostaci Adolfa Hitlera nikada nisu pronađeni, iako se u doba Hladnog rata o tome dosta spekulisalo.

engleski:

In the postwar years there were conflicting reports about what happened to Hitler's remains. After the fall of the Soviet Union, however, it was revealed from records in the Soviet archives that the bodies of Hitler, Eva Braun, Joseph and Magda Goebbels, the six Goebbels children, General Hans Krebs and Hitler's dogs, were secretly buried in graves near Rathenow in Brandenburg.[267] In 1970, the remains were disinterred, cremated and scattered in the Elbe River by the Soviets.[268] According to the Russian Federal Security Service, a fragment of human skull stored in its archives and displayed to the public in a 2000 exhibition came from the remains of Hitler's body and is all that remains of Hitler. The authenticity of the skull has been challenged by many historians and researchers.[269]

-- Bojan  Razgovor  09:14, 26. januar 2009. (CET)

Pre nekoliko godina sam u novinama pročitao jednu interesantnu (mada vrlo sumnjivu što se tiče istinitosti) priču o nekom Rusu koji je objavio kako je njegov otac bio vojnik Crvene armije koji je prvi (ili među prvima) stigao do bunkera i tamo pronašao Hitlerov spaljeni leš. Hteo je da kao ultimativni suvenir uzme Hitlereovu glavu, ali je ona navodno bila prevelika za njegovu torbu (verujem da se tad još uvek prilično pucalo po Berlinu), pa se rešio da uzme next best thing, tj odsekao je Hitlerov penis, i poneo ga sa sobom. Sad je sinu u nasledstvo prešao neobičan suvenir pa je rešio time da se pohvali.

Dalje o tome ništa nisam čuo tako da je najverovatnije da je cela priča izmišljena. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:34, 26. januar 2009. (CET)

Deo sa članka

„Partija je isticala nacionalizam i antisemitizam kao svoje osnovne oblike izražavanja političkih stavova“. Zapravo, mislim da ovo nije tačno. Partija je isticala socijalizam, antikapitalizam, socijalnu demagogiju i nacionalizam. Ne znam zbog čega se toliko zataškava o prikriva da su nacisti prvenstveno bili socijalisti. Antisemitizam jeste konkretno delo nacističke partije na vlasti i jedan segment njenog političkog delovanja, ali on nije bio osnovni program, ne bi ljudi glasali za njih da jeste. 109.92.15.193 (razgovor) 03:27, 2. jul 2010. (CEST)

Sivi Vuk

Postoji i druga strana price u kojoj Hitler umire prirodnom smrcu 13. februara 1962 u Juznoj Americi vise o teme u knjizi ,,Sivi vuk,, autra Dzerarda Vilijamsa — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 178.221.217.24 (razgovor) 11:42, 28. jun 2013. (CET/CEST)

Slika

Mislim da treba promeniti sliku iz info kutije i postaviti Hitlerovu fotografiju umesto portreta. --Reollun (razgovor) 06:25, 2. jul 2016. (CEST)

Zaključavanje

Predlažem da se članak zaključa od daljih izmena anonimnih korisnika zbog čestih vandalizama na stranici.

--Reollun (razgovor) 05:07, 4. decembar 2016. (CET)