Razgovor:Antički Rim/Arhiva 3

Osnivanje

Zar Rim nije osnovan 753. p. n. e., što znači 8., a ne 9. p. n. e., kako piše u tekstu?—Filip Knežić (razgovor) 18:41, 21. decembar 2007. (CET)

Nikako mi ne ide u glavu, pa jel bi bio neko ljubazan da mi to objasni—Filip Knežić (razgovor) 21:31, 21. decembar 2007. (CET)

Eto, promenjeno.--Jagoda ispeci pa reci 22:02, 21. decembar 2007. (CET)

Naziv

Nije li uobičajenije da se ovaj period naziva Stari Rim? Naziv mi djeluje mnogo bolje. --Željko Todorović (razgovor) 11:46, 26. mart 2011. (CET) s. r.

Ponavljam pitanje. :) --Željko Todorović (razgovor) 14:25, 30. mart 2011. (CEST) s. r.

Ako niko nema ništa protiv, preimenovao bih članak u Stari Rim. --Željko Todorović (razgovor) 19:57, 25. april 2011. (CEST) s. r.

Dobar

Ovaj članak dužinom zaslužuje da bude dobar. Sjajan ne može biti jer se ne spominju ni deo o rimskoj vojci, kulturi, društvu. Da sad ja ne bih neku kvotu referenci, posebno pošto je članak izuzetno poplavljen, ako neko zaista misli da je nešto zaista neophodno neka razumno obeleži. -- Bojan  Razgovor  18:35, 23. јул 2011. (CEST)

Teško, Bokice, pa nema čak ni literaturu... Ne verujem da bi se neko latio sada ubacivanja referenci na već gotov tekst, jer to je gadan, dugačak i dosadan posao, to je mnogo lakše raditi dok se piše. Jedino što mi pada na pamet jeste da se zamoli neko ko se u temu razume (npr. Epimanonda, on, vidim dosta se zanima za stari vek), da pročita članak i da otprilike, ako može doda barem literaturu koja bi odgovarala onome što piše u članku. Ako ima volje, da ga dopuni i popravi, u svakom slučaju, verujem da bi njegvo mišljenje svakako dobr došlo. Druga mogućnost je Klaudije, jer je i njemu struka stari vek, tačnije pozni Rim, ali bez obzira, svakako je jak dobar poznavalac ove teme, ali mi se čini da on ovih dana nije nešto prisutan. --Јагода испеци па реци 18:48, 23. јул 2011. (CEST)

Ja nisam rekao da ubacujem 100 referenci, da ih ima, vec na prava mesta. -- Bojan  Razgovor  19:52, 23. jul 2011. (CEST)

Znam, ali mislim da je u ovakvim slučajima jednostavnije ubaciti literaturu. Sve su t vrlo poznate stvari oko kojih nema mnogo diskusije, i jednom istoričaru je vrlo lako da na osnvu teksta ubaci par knjiga koje mogu da posluže kao literatura. Pitaj Epimanondu, ili Klaudija, ništa te ne košta. --Jagoda ispeci pa reci 16:34, 24. jul 2011. (CEST)

Uklanjanje šablona „ne citira izvore...“

Zbog čega je uklonjen ovaj šablon kad nije rešen problem? Uzgred, zar je toliko neizvodljivo navesti literaturu po uzoru na npr. ovaj članak.--Epaminonda (razgovor) 02:07, 1. avgust 2011. (CEST)

Uradi ti. -- Bojan  Razgovor  12:30, 1. avgust 2011. (CEST)

Vrlo rado, ali bez tebe nikako i to iz čistog razloga što si jedno vreme uređivao ovaj članak pa si sledstveno tome morao biti u toku.--Epaminonda (razgovor) 12:42, 1. avgust 2011. (CEST)

Uzgred, vidim da je adaptiran sa češke viki gde su korišćeni iskomentarisani izvori i literatura, ali sve to je na češkom. Da ne bude zabune, i naša istoriografija upoznata je sa Rimom, a imamo i svoje prevode klasičnih pisaca. Evo izvora koja bi se mogla navesti.

• Livije, Istorija Rima od osnivanja grada, i-v (prevod M. Mirković), Beograd 1991.
• Polibije, Istorije, iii, iv (prevod M. Ricl) Novi Sad 1988.
• Salustije, Jugurtin rat, (prevod L. Perović), Beograd 1913.
• Ciceron, Beseda za Milona (prevod V. Nedeljkovića), Novi Sad 1988.
• Ciceron, Zakoni III (prevod B. Manević-Šijački), Beograd 2002.
• Ciceron, Država II (prevod b. Manević-Šijački), Beograd 2002.
• Cezar, Galski rat i Građanski rat (prevod A. Tuzlić). Ove Cezarove komentar preveo je i T. Smerdl (Cezar, Moji ratovi, Zagreb 1972).
• Apijan, Rimski građanski ratovi, (prevod B. Stevanović), Beograd 1967.
• Plutarh, Usporedni životopisi: Gaj i Tiberije Grah, Marije, Pompej, Ciceron, Cezar, Antonije (prevod Z. Dukat), Zagreb 1989.}- Neke od ovih biografija mogu se pročitati i u prevodu M. Đurića (Plutarh, Slavni likovi antike, Novi Sad 1978.)
• Dela božanskog Avgusta (prevod S. Ferjančić), Beograd 2000.
• Enejida Publija Vergilija Marona (prevod N. Vulića) Beograd 1907-1908 (u dva toma). Postoji i prevod M. Atanasijevića, Bergilije, Eneida, Beograd 1964.
• Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva: Cezar, Avgust, Klaudije, Vespazijan i Domicijan (prevod S. Hosu), Rijeka 1975.
• Tita Makcija Plauta Odabrane komedije: Hvalisavi vojnik (prevod V. Čajkanović), Beograd 1923.
• Tacit, Anali (prevod Lj. Crepajac), Beograd 1964.
• Tacit, Historije (prevod J. Miklić), Zagreb 1987.
• Josif Flavije, Judejski rat i, vii (prevod D. Glumca), Beograd 1967.
• Plinije Mlađi, Pisma i 20, iii 8, x 1-121 (prevod A. Vihlar), Beograd 1998.
• Amijan Marcelin, Istorija xx-xxv (prevod M. Milin), Beograd 1998.

--Epaminonda (razgovor) 12:42, 1. avgust 2011. (CEST)

Slobodno preporucuj dalju literaturu za citanje na kraju clanaka, ne treba ti moja dozvola, bolje i to nego da stavljas bez izvora. Znas sve ovo (mislim na istoriju Rima), ne radis to sto radis iz neznanja, vec dokazujes poentu. A to je ono sto mi smeta: podmetanje drugima noge umesto saradnje.-- Bojan  Razgovor  12:54, 1. август 2011. (CEST)

Nije prebačeno s hrvatske vikipedije nego je prevedeno sa češke vikipedije, a jedini ko ovde zna dobro čekški je Cesnak.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:04, 3. septembar 2011. (CEST)

Kultura

stranica je dobra, ali sadrži malo informacija kao što su kultura, ili rimska osvajanja, konkretno iz kulture mislim na hrišćanstvo koje se ne pominje nigde u ovom članku. Možda bi trebalo proširiti ovu temu, ili bar prevesti sa nekih drugih jezika. Ovo sam pomenuo jer nema svako knjigu iz istorije, da bi mogao da pročita. Dragan lazarevic 94 (razgovor) 18:31, 8. april 2013. (CEST)

Potpuno se slazem sa tobom. Ne da mozda, vec sigurno treba. Ali nas nema puno, nama je svaka pomoc dragocena (ko zna moze da prevodi, ko ima knjige moze sam da pise). -- Bojan  Razgovor  20:04, 8. april 2013. (CEST)

Mislim da je jako važno zapamtiti suštinu Rimskog carstva, i najvažnije njene posledice.Doba Antičkog Rima ne samo da je potpuno promenilo istoriju čovečanstva, nego je povrh svega imalo toliko veliki uticaj a i idalje ima na hiljade kultura širom sveta, a ne samo u Evropi.A i kako ne bi uspesi i kultura fantastičnog ovog carstva bili.Njeni uspesi definitivno nisu preveličavani, naravno nije ona bila najsavršenija država, inaše naravno ne bi propala, ali zasigurno jjeste jedna od najboljih i treba se na nju kao uzor gledati još više!Treba još više gledati prošlost da bi što bolja bila budućnost.Ali na nesreću sve manje ljudi to radi.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 212.178.230.51 (razgovor)

Slobodno kreni da uređuješ stranicu. Imaš našu podršku. --Aleks (razgovor) 00:35, 14. april 2013. (CEST)