Razgovor:Afrodita/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Kandidat za dobar članak na raspravi

Rasparava traje do 28. novembra 2010. u 14:10. --Новак (razgovor) 00:44, 22. novembar 2010. (CET)

Nominacija

Clanak je malcice kratak za dobre. Trebalo bi ga jos prosiriti. Moj predlog je prevesti sa engleske pasuse o imenu i poredjenju sa slicnim bozabstvima drugih naroda. -- Bojan  Razgovor  19:31, 21. novembar 2010. (CET)

  Urađeno --M.Sanja (razgovor) 13:34, 26. novembar 2010. (CET)

Trebalo bi dodati njenu vezu sa Adonisom, Parisov sud i mit o Pigmalionu. A možda i dodati spisak njene djece, kao na engleskoj vikipediji. --Helios13 (razgovor) 08:23, 27. novembar 2010. (CET)

Spisak njene dece naveden je u kutijici odmah na početku članka (v. Potomstvo).--M.Sanja (razgovor) 13:12, 27. novembar 2010. (CET)

  Urađeno --M.Sanja (razgovor) 00:28, 28. novembar 2010. (CET)

Glasanje (pravilnik)

Glasanje u trajanju od sedam dana počinje nakon perioda vrednovanja kandidata, samo u slučaju da je rasprava bila uspešna:

1. Ako je pored autora/predlagača u raspravi učestvovao bar jedan korisnik.
2. Ako su otklonjeni razlozi za sve objektivne primedbe date na javnoj raspravi.

Tokom sedmodnevne rasprave izneti su komentari, koji su ispunjeni, i autor članka je učestvovao u raspravi. S obzirom na to stavlja se nalepnica da je članak na glasanju.

Kandidat za dobar članak na glasanju

Glasanje traje do 5. decembra 2010. u 14:10. --Новак (razgovor) 16:44, 28. novembar 2010. (CET)

Komentari

Grčki treba da se transkribuje na srpski da možemo da pročitamo. Ovako svaki prosečan posetilac samo može da gleda te reči. --Aleks (razgovor) 19:36, 28. novembar 2010. (CET)

Kako si to mislio da izvedeš? Da uklonim sve grčke naslove i umesto njih stavim latinične? Npr. mesto Ἀφροδίτη da stavim Aphrodíte?

Da se napiše "Afrodita" ili kako se kaže a onda (grč. Ἀφροδίτη). Ovde me podseti da je nemamo šablon za starogrčki a na to sam više puta nailazio. --Aleks (razgovor) 20:09, 29. novembar 2010. (CET)

Inače, grčki termini se ne transkribuju na srpski, što vi kažete. Nemoguće je, a i bilo bi smešno i pokušati zbog karakterističnih slova a i akcenata kojih nema u srpskom. Izgubio bi se svaki smisao. Pogledaj od dr Srejovića Rečnik grčke i rimske mitologije i videćeš da nijedan termin nije transkribovan na srpski, mesto toga on je preveden, što je u ovom članku i urađeno.--M.Sanja (razgovor) 20:03, 28. novembar 2010. (CET)

Ne, ne verujem da je na to mislio Aleks. Postoje pravila transkribovanja sa starogrčkog u pravopisu srpskog jezika, i ne vidim zašto se ne bi transkribovali. Treba svakako ostaviti u zagradi grčki zapis, kao i prevod na srpski, ali, što reče Aleks, da bi neko znao kako to da pročita, treba da bude i transkribovano i zapisano istim pismom u kom je pisan i članak. Nikako ne uklanjati izvorni starogrčki i prevod. Dr Srejović (kao i Miloš Đurić) je pisao za one za koje se pretpostavlja da umeju da čitaju starogrčki, ali ovo je opšta enciklopedija i treba da stoji i transkribovani oblik, za one koji nisu vični starogrčkom. --Jagoda ispeci pa reci 19:29, 29. novembar 2010. (CET)

Istina, i u knjizi Miloša Đurića (Istorija helenske književnosti) termini na starogrčkom ostaju nepromenjeni. Eventualno, postoji opcija, što kaže Sanja, da se svi termini latinizuju, ali pošto to ne pretenduju ni navedeni autori, ne smatram za poželjno. Ako me razumeš...--Nvlado (razgovor) 20:16, 28. novembar 2010. (CET)

Pa ok, ako je tako. Ali ja bih ipak transkribovao jer manje-više svi jezici imaju neke akcente i karakteristična slova. Ne moraš daleko da ideš ali makedonci imaju ono dz slovo koje ne možemo da transkribujemo a o francuskom i nemačkom da ne pričamo. Ovo se pravi za običnog korisnika koga ne interesuje toliko kako se to piše na starogrčkom već da može da pročita. Ako termin može da se "latinizuje" može i da se "ćirilizuje". Malo dobre volje i može da se uradi. Transkribujemo sve jezike pa ne vidim da je starogrčki neki izuzetak. --Aleks (razgovor) 20:07, 29. novembar 2010. (CET)

Afrodita (grč. Ἀφροδίτη) je grčka boginja lepote, čulne ljubavi i plodnosti, ali ne i braka.

Ona daruje ljudima lepotu i ljubavnu sreću, pa je tako postala i boginja braka.

Ove dve rečenice su konradiktorne i stvaraju zabunu. Trebalo bi ih malo preformulisati. Inače, sve u svemu jako dobar članak.--Walker (razgovor) 18:06, 29. novembar 2010. (CET)

---

U podnaslovu „Kult“, u prvom pasusu na kraju piše: „Otuda su joj i atributi: Κυπρια, Παφια, Κνιδια, Κυθερεια, Ιδαλια“. Mislim da bi tu trebalo za svaki atribut dati u zagradi prevod ili bar transkripciju (ili oba, ako je moguće), dakle kao i u ostalim slučajevima. Inače je fin tekst i to niće uticati na glas. ;) EOF; [sabate]$ talk; 17:20, 30. novembar 2010. (CET)

Kiparska Afrodita

Da li ima neki poseban razlog zbog kog je "kiparska" napisano velikim slovom? --Jagoda ispeci pa reci 19:19, 29. novembar 2010. (CET)

Valkeru, došlo je sukobljenja izmena pa mi je podugačko razjašnjenje otišlo u propast. U suštini treba da znaš da se Afroditin kult u arhaičnom periodu razlikovao od onog u klasičnom. O tome se raspravlja upravo u članku koji spominje njene veze sa ostalim božanstvima.--M.Sanja (razgovor) 19:33, 29. novembar 2010. (CET)

Ali sam ipak radi pojednostavljenja izbacila ono "ali", jer, kako čujem, definicije ne bi trebale da budu ni delom u negaciji.--M.Sanja (razgovor) 19:36, 29. novembar 2010. (CET)

Jagodo, to joj je atribut koji dovodi nekoga u vezi s nečim što je obično mesto, zanimanje, neka specifična osobina, fizička crta i sl. A to se piše velikim početnim slovom. Sličan primer ti je kod Helene Trojanske, ili kako se obično kaže - Lepe Helene.--M.Sanja (razgovor) 19:33, 29. novembar 2010. (CET)

Atribut bi se pisao malim slovom, ako se radi samo o atributu. Ako joj je atribut deo imena, kao u slučaju Jelene Trojanske ili Lepe Jelene, onda ide velikim. Zato sam i pitala, jer ne znam da li je sastavni deo imena ili nije. --Jagoda ispeci pa reci 19:41, 29. novembar 2010. (CET)

PS:Inače, kad se sukobiš s nekim u izmenama, samo skroluj na dno stranice, i videćeš tekst kojji si napisala, kopiraj ga i pejstuj u gornji prozor u kom se nalaze već izmene s kojima si se sukobila, ili jednostavno izađi pa ponovo edituj stranicu, nalepi i sačuvaj svoje izmene. --Jagoda ispeci pa reci 19:44, 29. novembar 2010. (CET)

Važi, hvala na savetu, a vidim ima i pohvala! ;) Nego, istina, postoje atributi koji su se jednostavno slepili uz ime. To se praktikovalo u Grčkoj počev od doba Mikenaca. (v. Mikenski svet od Džona Čedvika → Ljudi sa tablica, od 104 do 114). Pored prezimena izvedenog iz očevog imena stajalo je obično ili pripadnost plemenu ili zanimanje.--M.Sanja (razgovor) 19:57, 29. novembar 2010. (CET)

ili, kao što rekoh, neka crta, bilo fizička ili karakterna.--M.Sanja (razgovor) 19:58, 29. novembar 2010. (CET)

Nije to samo helenski običaj, toga je bilo svuda. Srpski pravopis nalaže veliko slovo samo ako taj atribut postane deo imena, kao npr. Pera Ždera, Bob Nosonja, i sl. a i u samoj istoriji imamo mnogo primera gde se ime mesta porekla slepi uz lično ime, što i nije toliko čudno s obzirom da u ono vreme prezimena nisu bila baš čest slučaj, pa tako imamo Germana Dalmatinskog, Tomu Akvinskog, Justina Filozofa, Anselmo Kanterberijski, a i kod klasičnih imena imamo slučajeve da je nadimak postao ime, pa je tako Platon bio plećat, Strabon zrikav, a Ciceron bubuljičav. A i cela plejada franačkih vladara ima imena po svojim karakternim osobinama: Pipina Malog (ili Kratkog), Karla Ćelavog, Karla Debelog, Karla ili Karla Priprostog (ili Glupog), a zatim i prvi francuski vladari, poput Luja Mucavca, Luja Lenjog, Luja Debelog ili Luja Kavgadžije i sl. Ako je to "Kiparska" postalo deo njenog imena (kao u ovim primerima koje sam navela), onda veliko slovo, ako je samo bliža odrednica za mesto njenog porekla, onda ne. Meni je to malo čudno jer nikad do sad nisam čula da se Afrodita tako zove, gde god sam čitala o njoj, zvana je samo Afrodita, no ne isključujem da je moje poznavanje mitologije prilično ograničeno, zato i pitah. Ako joj je deo imena, onda nek ostane veliko slovo. --Jagoda ispeci pa reci 22:28, 29. novembar 2010. (CET)

Po onome što sam ja video, atributi su definitivno postajali delovi imena, tim pre što su u pojedinim slučajevima ne samo određivali karakteristike božanstava kao u slučaju Atene Polijas koja bi bila zaštitnica gradova i Atene Promahos, koja bi bila predvodnica (u ratu, pretpostavljam), već koliko Srejović i drugi autori ukazuju, vremenom se više nije ni radilo o istim božanstvima, a opet u zavisnosti od mesta (grada) gde su ih obožavali.--Metodičar zgovor²a 22:35, 29. novembar 2010. (CET)

Dobar članak

Članak je izabran u kategoriju dobrih članaka 5. decembra 2010. (14:10) --Новак (razgovor) 15:24, 5. decembar 2010. (CET)

Komentari

 Komentar: