Razgovor:Belorusija/Arhiva 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Битно

Нажалост, чланак тренутно не задовољава кријеријуме за добар. Погледајмо правила: Све чињенице у добром чланку морају бити подупрте поузданим изворима. Ови извори морају бити наведени у самом чланку на одговарајући начин. Горе сам навео само неке ствари које нису референциране, а требало би. Чланак се двадесет и један пут позива на Википедију на енглеском језику, а макар пет онлајн извора не ради. Док их нисам заменио, у чланку су стајали енглески новодниџи "" уместо „“. Нажалост, кандидатура је преурањена. --Lakisan97 (разговор) 17:46, 7. фебруар 2013. (CET)

Ajd duše ti budi konkretan, ja stvarno nisam vidovit pa da pogađam na šta direktno misliš. Članak se 21 put poziva na vikipediju na engleskom jeziku? Pa.... tamo je izabran za sjajan. Kao što znaš službeni popisi se obavljaju svakih 10 godina (u pojedinim zemljama na svakih 5), a sve ostalo su puke procene koje često imaju diskutabilnu validnost. Svi ovi demografski statistički podaci se izvode prostom računicom (poput koeficijenta fertiliteta itd) a na osnovu službenog popisa i tu referenciranje nije potrebno (i neće ga ni tražiti niko ko se razume u tematiku). A nešto se ne sećam da si imao jednake kriterijume za nominaciju onog iranskog filma. Znači iznesi mi konkretne primedbe i dobit ćeš konkretne odgovore. --НиколаБ (разговор) 18:03, 7. фебруар 2013. (CET)

Пребаци ту литературу са ен вики овамо. То ти је час посла.--В и к и в и н д 18:10, 7. фебруар 2013. (CET)

Пребацио --НиколаБ (разговор) 18:11, 7. фебруар 2013. (CET)

Од овог испод не може бити конкретније:

• заменити инлајн референце ка en.wiki  
• покварене изворе заменити исправним
• заменити псеудоизворе типа http://www.minskarena.by/  
• koristiti šablon citation (nepisano pravilo)  
• [[белоруски језик|бел]] → {{јез-блр}}  
• proveriti kroatizme tipa tokom III milenija  
• referencirati sledeće podnaslove:
  • Kuhinja (ima netrivijalnih tvrdnji)
  • Privreda (procente i neke tvrdnje)
• neke pojedinačne tvrdnje

Što se tiče iranskog filma, nije imao propusta gornjeg tipa. Što se tiče demografskih podataka, kao što vidiš, nisu oni problem, a i nemam keca iz geografije i matematike za račun. --Lakisan97 (razgovor) 18:36, 7. februar 2013. (CET)

Al ti ona baš znaš biti žešći smor pokadkad znaš. To sve pobrojano da sada imam vremena da stavljam članak bih kandidovao za sjajan znaš. Na hrvatskom jeziku se kaže tisućljeće a ne milenij (ili milenijum), jedina validna referenca za sve geografske tvrdnje je geografska karta. Udarni podatak na sajtu o Minsk areni je njena veličina i titula. Ove štamparske greškice nema potrebe da navodiš vidim ih i sam i naravno da ću ih ispraviti. I zauzmi već jednom neki pravac jer kod tebe je danas jedno, sutra drugo, za pet dana treće, što je poprilično naporno......... I famozni filmski članak naravno da nema problema sa pomenutim referencema jer se ceo svodi na prepričavanje radnje filma, tako..... molim te --NikolaB (razgovor) 18:47, 7. februar 2013. (CET)

Ništa od gore navedenog nije pravopisno-stilske prirode. U pravu si, i na srpskom može milenij, natrij i ostali. --Lakisan97 (razgovor) 18:52, 7. februar 2013. (CET)

Ovo je kandidazt za dobar, tako da je napisano dovoljno, a kad bude kandidat za sjajan, onda treba gledati i najsitnije detalje.--Drazetad (razgovor) 19:08, 7. februar 2013. (CET)

Koja je razlika između pristojnog, dobrog i sjajnog članka? --Lakisan97 (razgovor) 19:33, 7. februar 2013. (CET)

Razlika je što je jedan dobar, a drugi sjajan--Drazetad (razgovor) 19:39, 7. februar 2013. (CET)

Razlika je u tome što su kriterijumi ipak niži . Ponekad i ti Laki preteruješ u detaljisanju, nemoj da pomislimo da si smor , malo šale nije na odmet. Inače članak je veoma dobar a predlagač će imati vremena da ispravi sve sitnice koje su navedene i šta misli da treba.--Soundwaweserb (razgovor) 19:42, 7. februar 2013. (CET)

Ovako, jeste istina što Dražeta kaže. Međutim, ono što sam hteo reći je da je jedina razlika u obimu. Nepristojni članak može imato sto kilobajta, a da bude nesređen. Pristojan je sređen i u skladu sa pravilima, ali skromnog obima. Dobar je obimniji, a sjajan veoma obiman. Dakle, ako je članak za sjajan, onda ga treba prvo srediti pa nominovati. Ne treba stvarati prelazno stanje dobrog, jer, ponavljam, jedina razlika je obimnost, ne referenciranost. Valjda ste shvatili u čemu je poenta. Što se tiče sređivanja, ja se odmah javljam da neke gornje zamerke popravim. --Lakisan97 (razgovor) 19:53, 7. februar 2013.

A možeš i sa da popraviš sve što misliš da treba. Kad već navodiš greške, lakše ih je ispraviti nego pisati po stranici za razgovor. Traćiš svoje i tuđe vreme. -- Bojan  Razgovor  03:11, 13. februar 2013. (CET)

Izvini, a ko je sve i prepravio? Jedino što ostaje je referenciranje, a ja ne mogu da znam odakle su informacije pisane — to zna samo pisac članka. --Lakisan97 (razgovor) 13:22, 13. februar 2013. (CET)

Izvinjavam se, nisam video. Onda ti je prijavljivanje grešaka koje si ispravio ili nameravaš da ispraviš, traćenje tvog vremena. -- Bojan  Razgovor  04:32, 14. februar 2013. (CET)

 Komentar: Nekako je nedorečen ovaj deo kod rečenice „Ruski car Ivan III Vasiljevič je 1486. godine započeo osvajanja na istoku sa ciljem ponovnog obnavljanja Kijevske Rusije“. Pominje se 1486, pa u sledećoj rečenici 1795, sve što je rečeno je da je Ivan 3. započeo osvajanja. -- Teodor (razgovor) 12:12, 9. februar 2013. (CET)

Taj deo je odrađen više u nekom hronološkom smislu, navođenjem najvažnijih datuma. 1486. počela su ruska osvajanja, nakon toga došla poljsko-litvanska unija itd. Dok sam noviju istoriju nešto detaljnije opisao. Ali svakako da će i taj deo u budućnosti biti dopunjen i proširen. Mislim da je za sada dovoljno --NikolaB (razgovor) 12:40, 9. februar 2013. (CET)

Nismo se razumeli, ne zameram vam što niste stigli da opišete taj deo istorije, nego to što misao nije dovršena. „Ivan je započeo ...“. Na tom mestu čitalac očekuje da pročita šta se izdešavalo nakon što je nešto započeto, da li je dovršio, da li ga je neko nasledio ... Možda je bolje da se napiše konkretan podatak Ivan III je ratovao tu i tu i osvojio to i to. --Teodor (razgovor) 10:22, 13. februar 2013. (CET)

Ali stvar je u tome što nije bilo nekih konkretnih bitaka jer je Rusija počela da se širi ka tom području gde nisu postojale neke razvijene državne organizacije --NikolaB (razgovor) 12:33, 13. februar 2013. (CET)

Ponovo se nismo razumeli. Informacija da si ti „započeo“ pisanje članka o Belorusiji je nepotpuna. Mislim da taj podatak može slobodno da se izostavi, a koliko vidim u tom periodu je bilo važnijih događaja, poput rata između Rusa i Poljaka koji je trajao od 1654 do 1667, i u kojem je izgubljeno 50% stanovništva na tom području (By estimates of Belarusian historians more than 50% of Belarusians died in this war defending their multi-cultural land). Zatim, prva štampana knjiga na beloruskom iz 1517, što si pomenuo ispod ili još jedan primer, imamo članak „Brestovska unija“, a u tom delu ništa nije rečeno o tome. Poraditi na tome, dodati poglavlje „Živi svet“ i pasus o državnim simbolima i glasaću ZA. --Teodor (razgovor) 13:34, 13. februar 2013. (CET)

Deo o istoriji ću nastojati da dopunim. Ove podnaslove trenutno neću da dodajem iz prostog razloga što je članak trenutno na kandidaturi za dobar a ne za sjajan, i slobodno možeš da ga uporediš sa već nekim od izabranih članaka u tu kategoriju, pa ako misliš da ne zaslužuje ti slobodno glasaj kako misliš da treba. Već sam napisao da imam nameru da ga dovedem do statusa sjajnog i tada ću da ga detaljno proširim. --NikolaB (razgovor) 14:46, 13. februar 2013. (CET)

Napiši taj uvod da bar bude po pravopisu i da ima bar neki stil.--Miut (razgovor) 18:03, 14. februar 2013. (CET) Ovako ako bude izabran rugoba od uvoda će biti na glavnpj strani.--Miut (razgovor) 18:04, 14. februar 2013. (CET)

Šta konkretno nije pravopisno tačno u uvodu? --Jagoda ispeci pa reci 20:08, 14. februar 2013. (CET)

U članku su pomešane transkripcije sa ruskog sa transkripcijama sa beloruskog.

--Sly-ah (razgovor) 16:12, 15. februar 2013. (CET)

Službeni jezici u zemlji su ruski i beloruski tako da je svejedno. Za sve poznatije toponime i imena ide transkripcija sa ruskog, a u manje poznatim slučajevima sa beloruskog. I u 90% slučajeva izgovor je isti --NikolaB (razgovor) 16:40, 15. februar 2013. (CET)

Nisam sasvim siguran da je izgovor u 90% slučajeva isti - Vitepsk, Mogiljov, Bjaloveška šuma itd. - se ipak različito izgovaraju na ruskom i na beloruskom, tako da mi se čini da bi se transkripcija ipak trebala uniformisati (ili sa ruskog ili sa beloruskog).

--Sly-ah (razgovor) 18:16, 15. februar 2013. (CET)

Jeste isti je, posebno u istčnim delovima države gde je apsolutna dominacija ruskog jezika (u stvari tamo je beloruski jezik samo na papiru službeni jezik, jer svi službeni sajtovi, dokumenti, novine, televizije, svi koriste ruski jezik). Razlika u izgovoru je jedino nešto izraženija na zapadu zemlje gde je jači poljski uticaj. Evo primer jednog grada, na beloruskom je Žыtkavіčы dok se na ruskom piše kao Žítkoviči, a izgovor je isti Žitkaviči. Rešenje je pravljenje preusmerenja na obe varijante imena ukoliko naravno postoji razlika --NikolaB (razgovor) 18:34, 15. februar 2013. (CET)

Hajdemo pričati o transkripciji, a ne o izgovoru. Iz Pravopisa 1993: „Zato naš osnovni postupak nije utvrđivanje ruskog izgovora i naših najbližih ekvivalenata za ruske glasove nego preslovljavanje ruske ćirilice. Tako imamo oblike Pskov, Novgorod, Volgograd, Moskva, Sineljnikovo, a ne npr. Pskof, Novgarat, Valgagrat, Miskva, Sinjeljnjikava i sl. — do kojih bi nas dovodilo oponašanje izgovora.“

Dakle, ako bismo bi transkribovali sa ruskog, bilo bi ipak Žitkoviči, a sa beloruskog — Žitkaviči. Sa ruskog je Vitepsk (ili Vitjepsk), sa beloruskog Vicepsk (Vicjepsk), sa ruskog je Mogiljov, sa beloruskog Mahiljov, sa ruskog je Grodno, sa beloruskog Grodna, sa ruskog je tradicionalno Dnjepar, sa beloruskog Dnapro (ako se ne varam) itd. Na to sam mislio kada sam govorio o usaglašavanju transkripcija.

--Sly-ah (razgovor) 19:07, 15. februar 2013. (CET)

Sa ruskog je Rogačov, sa beloruskog je Ragačov ...

--Sly-ah (razgovor) 19:10, 15. februar 2013. (CET)

Otkud ti da bi Moskva bila Miskva? Valjda Maskva? Nemam taj pravopis pa ne mogu da citiram ta pravila, govorio sam isključivo o izgovoru. Po izgovoru Ragačov je na ruskom, Rahačov na beloruskom. --NikolaB (razgovor) 19:35, 15. februar 2013. (CET)

Tipfeler. Pa ne moraš da citiraš, ja sam citirao. I znam da si govorio o izgovoru, a ja sam govorio o transkripciji. I u novom Pravopisu ti tako piše. Opet kažme, transkripcija sa ruskog je ROgačov, a sa beloruskog RAhačov. Zato sam i napomenuo da ne bi bilo loše uniformisati transkripciju (ili sa ruskog ili sa beloruskog).

--Sly-ah (razgovor) 19:40, 15. februar 2013. (CET)

Primio k znanju. Kad budem članak prerađivao na nivo sjajnog prekontrolisati ću sve te transkripcije --NikolaB (razgovor) 19:48, 15. februar 2013. (CET)

Eto njet tak. Belorusko Ragačoў je Ragačov, ne Rahačov. Vidite napomenu na članku Gajtana. S druge strane, pak, za эto sam rekao eto umesto po izgovoru eta, pa na ruskom jeste Rogačov. --Lakisan97 (razgovor) 20:03, 15. februar 2013. (CET)

Čekajte, pa članak i jeste Ragačov. --Lakisan97 (razgovor) 20:11, 15. februar 2013. (CET)

Belorusko G se izgovara kao H (ɣ), a glas Ґ je G. A ova ukrajinska pevačica afričkog porekla je Hajtana (Hay̆tana - Gaйtana) jer je izgovor ova dva glasa identičan u oba ova jezika, znači samo Ґ se izgovara kao čisto G. --NikolaB (razgovor) 20:23, 15. februar 2013. (CET)

U redu je. Samo mi se na trenutak učinilo da će se članak zvati Rahačov (jer je tako Slaja napisao). Onda sam video da mi se stvarno samo učinilo, pa sam to i napisao. --Lakisan97 (razgovor) 21:39, 15. februar 2013. (CET)

Da budemo precizniji: tako je napisao Nikola, a Zlaja je samo prepisao.

--Sly-ah (razgovor) 21:41, 15. februar 2013. (CET)

Jaoj, opet sam ja dežurni krivac... Ako ćemo najpreciznije, čitaj dalje. Činjenica je da si ti sve vreme znao pravu transkripciju — u 19:10 si napisao Sa ruskog je Rogačov, sa beloruskog je Ragačov... Međutim, Nikola ti je na komentar napisan pola sata kasnije, a sa beloruskog RAhačov, odgovorio sa Primio k znanju. Dakle, niko nije kriv do mene koji sam od još jednog tipfelera pomislio da se članak zove nepravilno Rahačov iako sam posle uvideo da nije tako. --Lakisan97 (razgovor) 22:03, 15. februar 2013. (CET)

Primio k znanju nešto drugo a ne ovaj Rahačov/Ragačov ;) --NikolaB (razgovor) 22:22, 15. februar 2013. (CET)

Karta

Na karti je prikazana Srbija bez Kosova i Metohije .— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MrBorderliner (razgovor • doprinosi)

Revertovao sam na ostavi sliku i opet prikazuje isto. Jednostavno sve te mape se nalaze na ostavi i mnogo likova prejudicira status južne srpske pokrajine i nepriznatu tvorevinu stavljaju kao posebnu državu. Potrebno je da se više korisnika uključi u rešavanje tog problema na ostavi.--Soundwaweserb (razgovor) 11:50, 24. januar 2015. (CET)

the name of Belarus

"Bielorussia" is an old name, that existed before the 19th of september 1991 when was adopted the Law of Belarusian soviet socialist republic about the name of Belarusian soviet socialist republic.According to the Law the BSSR was renamed the "Republic of Belarus" (shortly "Belarus").Important clause of this Law is that the name of the Republic of Belarus must be transliterated to other languages in conformity with the belarusian form. Including the russian language, in which it must be called "Belarus". So, the country under the name "Bielorussia" doesn`t exist from 1991. Also, you should know, that in Belarus are two oficial languages - belarusian and russian, and in each of them it is written "Belarus". Today, in all official international events (summits, conferences, meetings and so on.), in the diplomatic relations and correspondence between all countries, including in the diplomatic correspondence and diplomatic relations between Russia and Belarus is strictly observed: there is only the name "Belarus". But outside the official spheres russians are still using the wrong term "Bielorussia". The situation with Belarus is similar with those, when Persia announced to the world that she is now - Iran, and Ceylon -that he is now Sri Lanka, Burma - Myanmar, Northern Rhodesia - Zambia, Bengal - Bangladesh, Upper Volta - Burkina Faso. Under these new names, these countries are known everywhere today. And you CAN`T refer to the frequency and practice of usage of the name "Bielorussia" in serbian language, when you use "Iran" instead of "Persia". p.s. Also you can see the official documents of the Unated Nations, where thre is only "Republic of Belarus".

I ask to rename this page about Belarus in accordance with the correct name ("Republic of Belarus", "Belarus")Mattless (razgovor) 10:55, 22. april 2015. (CEST)

Constitution of any country doesn't decide how we call that countri in our language. Traditional name of Belarusь in our language is Belorusija. -- Bojan  Razgovor  11:10, 22. april 2015. (CEST)

And connection between Belarusian constitution and official Serbian orthography is??? In Serbian we call The Netherlands as Holandija (Holland) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:50, 22. april 2015. (CEST)

srpski je Belorusija ili Bjelorusija (ne Belarus) --Geograf IS (razgovor) 13:13, 28. april 2015. (CEST)

Ako piše „službeni naziv države je“ onda mora da stoji Belarus. U ostalim slučajevima može da stoji Belorusija. Naziv Belorusija je baziran na Belorussiя što nije isto što i Belarusь, inače ne bi menjali naziv države. Ovo je kao da pišemo „Službeni naziv države je Burma (engl. Myanmar)“. Ono što stoji u zagradi ne odgovara onome što je napisano na srpskom. U svakom slučaju moramo pronaći način da ovo objasnimo u članku a da svi budu zadovoljni i da se ništa ne izostavi a da sve bude tehnički ispravno i tačno. Ne treba zatirati bilo koju informaciju.--Avala (razgovor) 14:07, 18. maj 2015. (CEST)

Kada sam ja objašnjavao poreklo termina Rus jedan od parazita (sada blokiranih) me nazivao kojekakvim imenima i lepio mi etikete. U istočnoslovenskom jezičkom korpusu rečju Rus označavaju se svi Sloveni sa tog područja (mislim da sam negde pročitao da na staroruskom ta reč ima značenje narod, narodi). Prve države tamo nosile su imena po gradovima, a kasnije kada je Moskovska kneževina oko sebe okupila sve te zemlje počeo je da se koristi termin Rusija kao "zemlja Rusa". Moskovski kneževi su prisvojili taj termin da bi dokazali svoju prevlast nad celim tim prostorom. U novije vreme se u tamošnjoj literaturi ponovo pravi razlika, pa istorijski termini pre ujedinjenja koriste reč Rus u smislu Kijevska Rus, Novogorska Rus itd... pa po analogiji i Bela Rus. U ruskom jeziku stanovnik Rusije je Rosijanin, a Rus je stari Sloven. Kod nas je malo frka jer se igrom slučaja oba termina preklapaju. Dakle da rezimiram, današnja Belorusija nije Bela Rusija, već Bela Rus, što će reći da Belorusi nisu tek jedno od plemena savremenih Rusa, več stari narod Beli Rusi. Komplikovano deluje ali je u stvari prilično jednostavno. To i dalje nema veze s imenom ove zemlje na našem jeziku. Napomena može da stoji u delu o etimologiji, ali naziv neke zemlje mora biti u skladu sa važećim pravopisom. Dakle Belorusija. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:43, 18. maj 2015. (CEST)

Upravo to, jedno je etimologija, a sasvim drugo Pravopis srpskog jezika. U protivnom, Srbija bi u svom okruženju imala Šćiperiju, Bulgariju, Romaniju i Jeladu... A morali bi mjenjati i ime svjetskog silnika u Sjedinjene Države Amerike - SDA. Sličnih situacija smo imali i tokom istorije sa Holandijom pa je nismo preimenovali u Nederlandija ili sa Letonijom (Latvija). Sve u svemu zvanično ime države (na srpskom jeziku) je Republika Belorusija.--CarRadovan (razgovor) 22:17, 18. maj 2015. (CEST)

Nije ovo baš pitanje etimologije. Ovo je pitanje najsličnije slučaju Burma-Mjanmar a jedini razlog zašto Belarus ima problem da zaživi je što na uho zvuči slično. Međutim to je definitivno drugi naziv kao što je Nikola objasnio. U nekim državama u okruženju je naziv prihvaćen jer je i tokom same promene stranim državama sugerisano da koriste taj naziv - npr. Hrvatska a kao što možete videti na tom linku Hrvatska ne spominje "Šćiperiju, Bulgariju, Romaniju i Jeladu". Ustaljen naziv je jedno a službeni drugo. U tom smislu niko ne predlaže da treba promeniti naziv članka jer on mora da bude po Pravopisu. Samo kažem da službeni naziv države od 1991. nije Belorusija već Belarus. Za sve ostalo ostaje Belorusija jer je tako u srpskom, pa čak i da MSP prihvati promenu naziva države. Belorusija na tome ionako od 1994. ne insistira.--Avala (razgovor) 02:56, 22. maj 2015. (CEST)

I naziv Srbija pojavljuje se kod Srba relativno kasno, krajem 16. veka. Do tada se u srednjovekovnim srpskim spomenicima koristila sintagma "srpske zemlje". Ime Srbija nastalo je po svemu sudeći po ugledu na grčka imena zemalja koja se redovno završavaju na -ija.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:23, 18. maj 2015. (CEST)

"U ruskom jeziku stanovnik Rusije je Rosijanin, a Rus je stari Sloven". Rus je Rus. O Slovenima kažemo "slavяne". Sokolrus (razgovor) 19:30, 5. jun 2015. (CEST)