Razgovor:Geografija Indije/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

OK, ovaj tekst je na hrvatskom. Uprkos svoj volji, ja nemam pojma šta je tinjac ili vapnenac i slično. Jel` neko zainteresovan da članak prevede, ili da ga obrišem? -- Obradović Goran (razgovor) 21:12, 3. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

eto sad je na srpskom tinjac=liskun, vapnenac=krečnjak. Započeo sam prevod al ima brate mnogo daj nek se neko još uključi, treba popraviti imena planina, reka, ....--Jefe 22:23, 3. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Kako ćemo transkribovati Rann of Kutch? Sudeći po međuvikiju, možda Kučki ran. R malim slovom, jer je to hindi reč za slanu močvaru. Može i Kački ran (vidi ovde). Šta mislite? -- Obradović Goran (razgovor) 23:47, 3. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Samo Kuč

[1]
[2]

--Jefe 00:13, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Kučki ran ili Ran kod Kuča. Al da se poplave obe reči. Jer ako nema nikakvog objašnjenja to je kao da pričaš kineski (ili indijski) A što bre i dalje uzimate tekstove sa hr. viki? Nemoj da se ubijete od posla i da za par meseci ispadne da je kradeno... Jel ima to uopšte reference? --Maduixa kaži 00:19, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Naravno da nema. Zar vam nije lakše da prevodite sa engleskog?--Maduixa kaži 00:20, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Kolko vidim Rvati su preveli članak sa engl. na kojoj je ovaj članak sjajan, ali ih je bilo baš briga da prenesu i reference. Pa ne budite lenji vi, prenesite reference sa engl. vikipedije. Jer smo malopre pričali da više ne tolerišemo članke bez referenci? A ovaj ih ima. Samo ih treba ubaciti.--Maduixa kaži 00:22, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

OK, ajmo ovako. Članak nismo prebacili `mi` (ko god bili mi), članak je prebačen u februaru, dampovao ga anonimac. Dalje, nisam u fazonu da branim Hrvate, ali oni su članak preveli u veljači (to mu dođe februar) 2006. u to doba (kao što se može videti ovde), ni engleski članak nije obilovao referencama. I dalje, ja sam bio za to da se članak obriše, jer je bio totalno na hrvatskom, ali se Hefe bacio na prevod, tako da sad šteta da mu propadne posao. -- Obradović Goran (razgovor) 00:35, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Učinilo mi se da je šteta da se obriše pa sam zato krenuo da ga malo upristojim... Sad je gotovo sve na srpskom, jedino još svi nazivi da se provere i poprave i eventualno ako sam nešto ispustio, i naravno reference.... Jefe 00:43, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Hefe, oćemo li Dekanske stupice da promenimo u Dekanske zamke, ili ostaje stupice? -- Obradović Goran (razgovor) 17:49, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Evo promenio sam u zamke. Takođe sam završio sa transkripcijom(nadam se da nisam nešto ispustio). Ostaje pitanje referenci.--Jefe 19:59, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ispododavaću ja reference. -- Obradović Goran (razgovor) 00:43, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Runn of Kutch

Proverio sam kako se kod nas imenuje i našao da ga nazivamo samo Kač.--Jefe 20:01, 4. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Tlo crne boje

U tekstu stoji ova rečenica (prevedena sa engleskog): Tlo Dekanske klopke je crne boje, pa je pogodno za poljoprivredu. Kakve veze ima boja zemlje sa pogodnošću za poljoprivredu? Znam da crnica važi za plodnu zemlju, ali ovde nit` se govori o crnici, niti o plodnosti, već o pogodnosti i tlu crne boje -- Obradović Goran (razgovor) 01:12, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Pa prevod i nije neki. Evo sad sam ispravila klimu koju su oni nazivali "tundrom" (?) a u stvari na engleskom je pisalo da je klima alpska! Ja ne znam, al meni se to prebacivanje sa hr. viki uopšte ne sviđa... Treba ljudi videti prvo kakav je prevod i da li valja uopšte, pa onda prebacivati. Do sad sam ispravila vrlo malo, stigla sam do planinskih VENACA (!) (ne lanaca, na srpskom se kažu planinski venci, a ne lanci, ne znam na hrvatskom kako je, a i Hefe, kao geolog bi mogao malko da obrati pažnju na terminologiju, jer je, blago rečeno, prevedena prilično bukvalno.

E, da. I da odmah predupredim raspravu oko mera - pravopis dozvoljava neke merne jedinice da se pišu i ćirilicom, od kojih su upravo merne jedinice za dužinu i površinu. Pošto je ovo ćirilični tekst, a ćirilica i latinca se ne smeju mešati, ove merne jedinice se pišu ćirilicom ovde. Latinicom se moraju pisati samo merne jedinice koje se pišu velikim slovima i one koje je nemoguće preneti na ćirilicu, kao npr oznake za hemijske elemente. Evo citata iz Školskog pravopisa tačka 146.a: "Merne skraćenice zadržavamo u izvornom liku ako se pišu velikim slovima, a kurentne obično preslovljavamo u ćirilicu (neke i prilagođavamo), ali se mogu i izvorno pisati:

V, W, J, F, C, A, T (volt, vat, džul, farad, kulon, amper, tesla);
g, kg, l, dl, m, km, cm - g, kg, l, dl, m, km, cm (centimetar), sm (santimetar).
h, kWh - č. ili č (čas), s. (sat), kvč. ili kvč (kilovat-čas).

Toliko. Videću da ovih dana završim pregled.--Maduixa kaži 04:01, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Slažem se što se tiče prebacivanja članaka. Što se tiče mernih jedinica... pravopis dozvoljava, ali je svejedno suludo, i ja lično to ne prihvatam, i na svakom koraku ću se boriti protiv te loše prakse. Mogli bi stručnjaci za pravopis ponekad da poslušaju prirodnjake, bar kada su u pitanju prirodne nauke. Dovoljno je reći da SVI prirodnjaci koliko nas ima na Vikipediji tvrdimo da to NE IDE tako. Pa da li smo mi svi bolidi? Mislim stvarno.. da gospoda stručnjaci za pravopis imaju malo više pameti, ne bi štrajkovali glađu (da, pre neki dan su štrajkovali glađu), nego bi dopustili nekome da im objasni da trebam nije pleonazam, a da su oni ubacili bag (jedan od brojnih) u srpski pravopis :) -- Obradović Goran (razgovor) 04:08, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

+1 za jedino pravilno pisanje jedinica SI sistema - latinicom. --Kale ^{↙info/talk↗} 04:12, 5. avgust 2007. (CEST) A za štrajkove glađu, to stvarno nije korektno, koriste se sticajem okolnosti da su u centru, pa imaju publicitet, mi na Kumodražu bismo svi pomrli od gladi, niko ne bi ni znao da štrajkujemo :))) --Kale ^{↙info/talk↗} 04:12, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

I još nešta.. ako dozvoljava, NE NALAŽE! -- Obradović Goran (razgovor) 04:09, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Opet ću ponoviti: Ćirilica i latinica se NE SMEJU mešati u jednom te istom tekstu, osim kad nemamo izbora, ka na primer kod mernih jedinica koje se mogu pisati samo latinicom. U slučaju dužnih mera i mera za težinu, kao i za vreme, možemo koristiti i ćirilicu, prema tome, pravilnije je pisati merne jedinice za težinu, dužinu i vreme ĆIRILICOM U ĆIRILIČNOM TEKSTU.

Nemam nameru da se raspravljam ni sa vama niti sa bilo kim u vezi sa ovim. Ukoliko mislite da ovako nastavite, eto vam teksta pa ga sami sređujte. Ja ionako imam dosta drugih tekstova gde su me ljudi zamolili za pomoć i sad čekaju. --Maduixa kaži 09:19, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Eh, da. I ako imate neku primedbu, izvolte presavijte tabak, plajvaz u ruke pa pišite Matici srpskoj i SANU. Oni su sastavljali Pravopis, ne ja. Manite se jalovog kukanja na vikipedijinim stranicama za razgovor. Ako vam to toliko smeta, učinite nešto, ali na pravi način. Ovo je najiskrenije i od srca, i nije nikakvo podjebavanje, da ne bude zabune. Zaista.--Maduixa kaži 09:26, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Prvi put čujem

Da termini lanac i venac nisu oba srpska. Ja sam dok sam išao još u osnovnu koristio i jedan i drugi ravnopravno.--Jefe 09:51, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

OK. Ti si geograf, i ako ti tako kažeš, onda je tako. Vratiću sve vence u lance. Ja stvarnop nikad nisam čula da se za to kaže lanac, samo venac. --Maduixa kaži 09:52, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Ne ja nisam geograf. Ja sam geolog. To su dve potpuno druge stvari. Ove dve profesije imaju dodira ali se bave totalno drugim stvarima.

Što se tiče fizičkih jedinica moram reći da kroz celo moje školovanje nikada nismo označavali jedinice ćirilicom. Verujem da ako lingvisti kažu da postoji mogućnost korišćenja ćirilice za neke jedinice ona postoji. Ipak, ako se u tekstu jave i one jedinice koje se ne mogu prevesti u ćitilicu (postavljam pitanje) zašto praviti šarenilo, jedne jedinice ćirilicom jedne latinicom?--Jefe 09:57, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Što se tiče lanaca i venaca molim da konsultujete geografe.--Jefe 09:59, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Hefe, nije ti smetalo što sam isto uradila u članku Zemlja, zašto bi ti sada smetalo? Šta fali članku Zermlja, što ima metre i kilometre ćirilicom ispisane a hemijske elemente latinicom? Ništa. A pismeniji je. A što se tiče tvog zanimanja, izvinjavam se, shvatla sam da sam pogrešila kad sam sačuvala poruku. U svakom slučaju, kompetentniji si od mene što se terminologije tiče kad je u pitanju geografija. A nisu te ispravljali jer su ti profesori bili geografi, geolozi, metematičari itd, a ne lingvisti. --Maduixa kaži 10:03, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

U vezi jedinica, Dušice, video sam kad si menjala u članku Zemlja, al sam pustio. I ovde je isto ali ja samo postavljam pitanje koje mi se nameće, ako ti kažeš da je pismenije ovako, ja se slažem.

Nisam na fakultetu imao geografe profesore. Geografi koriste i neke termine čudne nama geolozima koje ne umemo da objasnimo (npr.stare gromadne planine), zato kažem da su geografi za ovakav članak najkompetentniji, te i terminologija koju oni koriste nije nama ostalima uvek jasna niti u potpunosti poznata. Što se tiče lanaca i venaca - ko zna, ali po meni su oni srpski.--Jefe 10:20, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Gorane, uopšte mi nije jasna tvoja isključivost po pitanju pisanja skraćenica mernih jedinica ćirilicom. Kažeš da je to suludo i da ćeš se protiv toga boriti dok si živ! Mislim, na osnovu čega ti tvrdiš da je to suludo i nepravilno, u kom to međunarodnom sporazumu stoji da se te skraćenice MORAJU pisati latinicom u SVIM svetskim jezicima, pa i srpskom? A ako i postoji takav sporazum, ugovor, naređenje ili šta već, on se ne može primeniti na srpski jezik budući da ga SIGURNO nisu potpisali lingvisti, već prirodnjaci. A složićeš se da se ovde u potpunosti radi o lingvističkom, a ne prirodnjačkom pitanju. Niko ne kaže da su vikipedijini prirodnjaci bolidi, ali ispada da ti misliš da su srpski lingvisti gomila zaostalih i senilnih idiota koja nema pojma o pisanju skraćenica ćirilicom, odnosno, nemaju pojma o srpskom jeziku u celini!

Sve ovo me podseća na neke prošle polemike u kojima je izvesni džezer tvrdio da se transkribuje Meklaflin, a ne Makloklin zato što to tako TVRDE svi džezeri sveta!

Ili pre više od pola godine, u jednoj drugoj polemici izvestan saradnik je tvrdio da se neka holandska imena transkribuju na izvestan način jer tako kažu istoričari umetnosti koji su proučavali život i delo dotičnih!

Ili neko treći tvrdi da se kaže Lahore, a ne Lahor zato što tako tvrde, zamislite, svi srpski geografi!

I kažeš da pravopis NE NALAŽE da se skraćenice mernih jedinica pišu ćirilicom. To je tačno. Pravopis ništa NE NALAŽE, pravopis PREPORUČUJE. Ali isto tako NE NALAŽE da se te jedinice pišu SAMO latinicom! Znači, treba se dogovoriti, a ne tvrditi da je nešto suludo i blesavo i "da tako niko ne radi" (ili slično).

I kad me već povlačiš za jezik, ja smatram da je nepravilno strane akronimne skraćenice preslovljavati u ćirilicu i da one MORAJU ostati u latinici i obećavam da ću se protiv tog nakaradnog manira bori dok sam živ! A takvih slučajeva na Vikipediji imaš koliko hoćeš.

I za kraj samo jedna napomena:

U ćiriličnoj Maloj Prosvetinoj enciklopediji sve su skraćenice napisane latinicom. Isto je i u Novoj enciklopediji u boji Vuk Karadžić-Larus. Tek toliko da se zna. Šta jes', jes'.

Za Jagodu samo jedno pitanje: gde to eksplicitno piše da se u tekstu NE SMEJU mešati latinica i ćirilica? Ja sam našao na formulacije "ne bi trebalo", "nije preporučivo", "trebalo bi to svesti na najmanju meru", "nije takav običaj", ali nigde nisam naišao na formulaciju "ne sme se" ili "strogo je zabranjeno" ili "nemo' neko da se usudi".

--delija 11:12, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

OK, sad stižemo negde (ja se izvinjavam zbog malo žučnije reakcije juče, bilo je kasno, bio sam umoran, blatruć..). Da tim enciklopedijama dodam i omrznutu srpsku Britaniku - i oni bez izuzetka jedinice SI sistema pišu latinicom. Znači ovako - osim ukoliko Pravopis eksplicitno zabranjuje da se meša ćirilica i latinica, možemo jedinice da pišemo i sve latinicom. Znači, to je jedna od onih stvari koje se onda ne tiču pravopisa, već naših konvencija. Ja bih onda otvorio glasanje, na kome ćemo da donesemo politiku oko pisanja jedinica SI sistema na našoj Vikipediji. (Kad stignem, otvaram glasanje). -- Obradović Goran (razgovor) 15:46, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

E, ovako. Uopšte nemam nameru da se uvlačim u još jednu od kilometarskih i uzaludnih rasprava. Vi pišite kako mislite da treba, a šta god odlučili na tom vašem glasanju, JA ću u člancima koje pišem pisati metre i kilometre ćirilicom, ako je tekst ćiriličan. Pravopis kaže da se može pisati i jedno i drugo i prema tome JA SAM ODLUČILA DA PIŠEM METRE ĆIRILICOM. Toliko.

Delija, nisam rekla da Pravopis kaže da se NE SME mešati, ali preporučuje da se ne meša kad god je to moguće. Prema tome ja slušam preporuku Pravopisa, isto kao kad ti kažu na primer za neko strano ime, može i ovako i onako, al je bolje ovako, šta ti radiš? Koristiš manje preporučen oblik? Čisto sumnjam. Ja ne radim ništa što ti ili bilo ko ko poštuje Pravopis već ne radite. Slušam preporuke Pravopisa. --Maduixa kaži 16:09, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Koliki-toliki doprinos

Ovde ću ti napisati sve ono što mislim da nije u redu, a ne tiče se direktno moje profesije ili se tiče, ali ne mogu da proverim, a ja NIKAD ne ispravljam ono u šta nisam 100% sigurna. Ja sam za gomilu stvari u vezi s geografijom poslala sada SMS mom prijatelju geografu, na koji ne verujem da će mi odgovoriti, ali i ako odgovori, tako se posao ne radi.

Prvo ću ti iskreno reći da ja članak sa toliko dilema ne bih nikad u životu objavljivala. Prosto mislim da sve enciklopedije na svetu pišu stručnjaci iz određenih oblasti. Mislim da bi svako od nas trebalo da piše/prepisuje/prepevava s hrvatskog... ono za šta je ultrastručan, i da tek u tom slučaju ovo može dobiti karakter enciklopedije. Čak i ako radimo nešto za šta nismo potpuno stručni, trebalo bi da pokupimo podatke iz već postojeće, proverene literature iz dotične oblasti, pre nego što tekst objavimo na Vikipediji. Jesi li ti siguran da su sva imena dobro napisana? Posebno mislim na ona ZA koja se nisi raspitivao? Jezički u ovom tekstu nema mnogo grešaka, ali što se geografskih imena tiče, ko zna!

Milion puta sam uzela neki podatak s Vikipedije, ali gledajući u poslednje vreme stvari iznutra, sve više sam u dilemi da li da išta uzmem odavde. Inače, to je mišljenje mnogih koje poznajem.

Dvadeset godina se bavim jezikom, i samo kad nešto ne znam baš napamet, proveravam. A i kad znam, a neko navali da nisam u pravu, ja opet proverim, za svaki slučaj. Bez obzira na sve, verujem da si uložio veliki trud, pa bi bilo tužno da ti se ovaj članak izbriše, ali možda za ubuduće da se držiš onoga za šta si najstručniji. Dakle, izvini za ovu pridiku, nemam nikakvu lošu nameru, ali ja ovaj posao svih nas shvatam kao zalog čovečanstvu, nije dobro ostaviti zalog u kome pola ljudi nema pojma o čemu piše. Ja sam gledala ovde neke tekstovi iz jezika, neke su pisali laici, neke ljudi koji su toliko stručni da nisu uspeli da procene šta jeste za enciklopediju, a šta nije (ili su prepisali iz nekih stručnih knjiga, što opet nisu tekstovi za enciklopediju opšteg znanja i kulture). Pitam se samo, šta ćemo u tom slučaju ostaviti naraštajima.

Takođe bih na ovoj stranici rekla nešto Obradović Goranu. Slušaj, mislim da je jako važno za razvoj čoveka i čovečanstva imati poverenja u ljude koji su stručni za određenu oblast. U ovom slučaju u pitanju je jezik. Maternji jezik svi smatraju oblašću za koju su eksperti, što nikako nije slučaj. Zato i postoje i ljudi stručni i za tu oblast, inače bi se ta profesija ugasila. Glupo je govoriti s takvim potcenjivanjem o nekoj profesiji, ljudima itd. i davati primere koji nisu predmet razgovora (oni štrajkuju glađu i sl.). Kad hirurg operiše, niko ne uđe u salu da kaže: Molim Vas, povucite ovde rez, glupo je tamo, iako i hirurzi greše, kao i svi drugi, jer to je osobina ljudi. Treba pustiti da svako radi svoj posao. Ne bi se sigurno nikad usudio da uđeš u salu i operišeš umesto čak i najgoreg hirurga, zar ne? Onda nema potrebe da osporavaš čak i najgoreg stručnjaka za jezik. I tebe ne želim da uvredim, ali mislim da je fer da ti ukažem na neke suštinske propuste u tvojim komentarima u vezi s jezikom. Na sva pitanja koja ću ti postaviti, a tiču se geografije, NEMOJ MI ODGOVARATI, to su pitanja više za tebe, da se preispitaš da nisi pogrešio, jer ja ti oko toga ni ne mogu pomoći.

Vratimo se na članak:

0. Članak je definitivno predugačak po mom ličnom mišljenju, a vidim da je u takve i uvršten.

1. Ako su brojevi celi , po našem pravopisu moraju tačke, ako su neceli (8 zarez 3 npr.) onda ide zarez. To je jako značajno, proveri sam, jer ja ne znam šta je kako izraženo.

2. U tekstu su ti merne jedinice ćirilicom, i to potpuno nedosledno, ima ih prilično i latinicom – to sam ti ispravila, a u okvirima sa strane latinicom (bar na samom početku), to treba ujednačiti, ja bih lično stavila svuda ćirilicom, s obzirom na to da je tekst ćirilicom, a ja ne umem da se snađem u tim uokvirenim tekstovima. Takođe mislim da se km i ostale merne jedinice pišu bez beline (razmaka) iza broja, ali nemam pravopis kod sebe, NISAM SIGURNA, molim te proveri s Bašićem.

2.a „Krajolici se protežu“ Ne znam šta se radi s krajolicima, ali mislim da se ne protežu.

3. teritoriju nacionalnog glavnog grada – da li postoji i nenacionalni glavni grad? Pitanje je ozbiljno, je l' to neki geografski izraz, il' se naprosto radi o glavnom gradu?

4. Na početku ti piše Mianmar, a posle Mijanmar, kako se oblast zove. Mislim da je ovo geografski članak, a najviše neznanja ima oko geografskih imena. Hm.

5. Indija se na zapadu graniči s Arapskim morem, a na istoku s Bengalskim zalivom, da li to znači da ni delić tog mora i zaliva ne pripadaju Indiji, ako je to tačno, onda je formulacija dobra, ali ako je deo tih voda u Indiji, onda treba: Na zapadu je granica Indije u Arapskom moru, a na istoku u Bengalskom zalivu. Sad, ja se izvinjavam na potpunom nepoznavanju geografije:).

6. Šta znači rečenica "Biogeografi uzimaju te planine kao granicu između dve velike ekozone: umerenog paleoarktika koji prekriva većinu Evroazije i tropske i suptropske indomalajske ekozone koja uključuje indijski potkontinent i prostire se na Jugoistočnu Aziju i Indoneziju". tačnije U ŠTA UKLjUČUJE INDIJSKI POTKONTINENT?

7. Šta je to Kompozitna slika?

8. Zar se kaže tektonski procesi?

9. Jednom je pisalo indo-gangska zaravan, a drugi put indogangsku zaravan, ja sam ti napisala s crticom, zato što se tu radi o dva suočena pojma – dve reke.

10. Pretpostavljam da reč erodovani označava onog koji je pretrpeo eroziju, ali da li se to može u srpkom reći? Postoji li u geografiji taj izraz? Ako jeste erozija, a izraz ne postoji, napiši 11. 11. Lanac Aravali je ostatak starog naboranog planinskog sistema koji je nekada bio prekriven snegom, a nastao je erozijom.

11. Nema jedanaest, loša numeracija:)

12. Zatim „Istočni Gati su isprekidani lanac planina koji eroduje“, ne znam isto to, pa vidi.

13. Podnaslov Indogangske ravni, ipak nisam to dirala, moraš se konsultovati s Bašićem, zapravo mogu i ja, pa ću ti reći šta je rekao.

14. Postoji aridna klima?

15. Kišna sena?

16. Šta znači rečenica „Paralelna priroda lanca s granom iz Arapskog mora takođe znači da pustinja ne prima puno padavina.“

17. Da li „od peskovite do peskovito-ilovaste“, da li je ovo „ilovaste“ pridev od „ilovača“?

18. Postoji izraz „učinak stanovništva“?

19. Šta znači ova rečenica „Visoravan se blago naginje od zapada prema istoku i pruža uspon za nekoliko poluostrvskih reka? Kako nešto može da pruža uspon, da li se možda uspon pruža od tih reka, ali onda ne može pruža uspon. Onda bi moralo „ i od nekoliko poluostrvskih reka... pruža se u vidu uspona“ ili slično.

20. Semiaridna?

21. „Regija jednako prima kišu od severoistočnog i jugozapadnog monsuna“ Da li ovde jednako znači stalno/redovno ili podjednako? Ja sam ispravila u redovno, na osnovu nastavka rečenice. Kod Hrvata jednako nekad znači stalno/radnju koja se ponavlja.

22. Pa da li su sigurno Maunt Tujlier i Indira point?Ovo je na engleskom, a da li je i na srpskom?

23. „Administrativna podela Indije, uključuje 28 država i 7 teritorija unije“ Ovde treba dodati tačku, to je ispod slike na početku, u drugom poglavlju, ali ja ne mogu da nađem.

24. Negde ispod podnaslova imaš 2 razmaka, negde jedan. To ja nisam dirala, ali trebalo bi ujednačiti.

25. „Slijevno područje“ je očigledno štamparska greška u hrvatskom tekstu, a em je ostalo ijekavski, em nemam pojma šta znači (slevno područje – ima li to, ili je neko sliveno ili šta već, proveri), područje u koje se nešto sliva?

26. Nemoj da se ljutiš, ali sama činjenica da je u tekstu reka Gang negde u ženskom rodu (možda je kod Hrvata tako, nisam sigurna), govori u prilog činjenici da si dosta površno ovome pristupio. Ko zna šta je sa svim mogućim ostalim nazivima, možda nam se neko sad slatko smeje.

27. Estuare?

28. Reka Krišnu ili Krišna, nekad je menjaš kao prvo, nekad kao drugo?

29. „Na poluostrvskoj Indiji kao i slane blatne zaravni u zapadnoj Indiji“. Ovo je malo nejasno, ako Indija nije samo Indijsko poluostrvo, onda bi bilo bolje „u poluostrvskom delu Idije“, a ako se misli na Indiju kao generalno poluostrsku zemlju, onda nije dobro ni jedno ni drugu. Možda se misli na centralni deo Indijskog poluostrva, pa onda to sve treba izvagati. Ja ću ispraviti u ovo što sam ti prvo predložila, mada mi je to nešto sumnjikavog značenja.

30. „Većina identifikovanih močvarnih zemljišta graniči se“, opet identifikovana zemljišta, ili ih promeni u određena, ili se to odnosi na neki geografski pojam, mada ne verujem. Ja sam ispravila u „većina tog (jer se ionako odnosi na ono gore) močvarnog zemljišta graniči se“.

31. Često piše „za vreme monsuna“. Nisam nikakav ekspert, ali postoje vetar (a možda i morska struja) monsun? Taj vlažni vetar nosi kišu koja se zove monsunska kiša? Meni se čini da se ovde misli na monsunske kiše, jer očigledno za sobom ostavljaju poplave. Treba reći da je reč o kišama, pa pošto je to ipak stručni deo nisam dirala – gde god piše samo monsun treba definisati šta je, ako je to u redu sa stručnog stanovišta.

A potom toga, i ako je u originalu bilo tako, to nas ne sprečava da ulepšamo i popravimo što se popraviti može. 32. Humidnost?

33. „Kišonosne oblake privlači sistem niskog pritiska koje stvara pustinja Tar“ Prvo, zamenica mora da glasi

34. Privetrinska strana?

35. Mnogo puta se javlja „ većina Indije“ i sl. Reč većina označava više od pola „grupe jedinki“ (većina ljudi, većina poslanika...), ali ovde je u pitanju celina, može se reći samo „veći deo“ (veći deo jabuke, Indije...)

36. „Mali deo tog razdoblja prostire se“ – ne može razdoblje da se prostire. Od ove rečenice treba napraviti nekoliko, ali ne tiče se samo jezika, jer mogu promašiti značenje, ako se toga latim.

37. „Tlo Dekanske klopke crne je boje, pa je pogodno za poljoprivredu.“ Neko je s ovim u vezi napisao komentar. Slažem se s njim.

38. „Destruktivne poplave“ – bolje bi bilo „razarajuće poplave“, ako ovo nije neki stručan izraz.

39. Labilnim stenovitim formacijama ?

38. Nemoguće da si ostavio „tuča“ umesto „grad“... Ja sam ispravila, ali samo u onom padežnom obliku koji se pojavljuje u našem tekstu – treba prvo kratkosilazni akcenat na grad. To su dve crte poaralelne sleva na desno, odozgo nadole. Zatim, ne znam da li kad se promeni drugi deo, ostaje unutrašnja veza.

39. Torijum?

40. „torijuma (najviše na svetu duž obala Kerale)“. Šta je ovo, delić rečenice, ostatak je izgleda negde ispao.

41. „Ugovor o zabrani delimičnog testiranja“ – da ne treba slučajno delimičnog nuklearnog testiranja. Jlnareci mi 16:13, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Tokom celog komentara se obraćaš nekome kao jednoj osobi. Međutim, na ovom članku je u zadnje vreme radilo najmanje tri osobe. Da li bi mogla da budeš preciznija kome se tačno obraćaš? -- Obradović Goran (razgovor) 16:04, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Jelena se verovatno obraća Hefeu, jer ju je Hefe zamolio da pogleda tekst. Ja imam odgovore na nekoliko njenih pitanja - merne jedinice su prvo ćirilicom pa latinicom jer sam JA počela da menjam sinoć u tri sata pa sam ostavila za danas da nastavim. Isti razlog je i zašto ima Mianmar i Mijanmar - ja sam dodavala u početku J jer kao što i sama znaš, između dva samoglasnika treba da stoji J osim u kombinaciji IO, pa se tako radi i kad se transkribuje - dakle, Marija a ne Maria, Dijego a ne Diego itd, pa samim tim i Mijanmar a ne Mianmar. To što je neujednačeno je zbog toga što sam počela ispravku i nisam završila.

S druge strane, svi Jelenini komentari ovde uglavnom govore o tome koliko je hrvatski prevod sa engleskog LOŠ - pre svega je urađen vrlo ofrlje i prilično bukvalno, otuda i tolika pitanja tipa : "Šta je pisac hteo da kaže?". I to sam počela sinoć da popravljam, ali s obzirom kako sam ovde dočekana (zbog nečega što je pravopisno sasvim pravilno i ok!), mislim da nisam sigurna da mi se to završava, a i mislim da je lakše ponovo prevesti nego popravljati tuđe brljotine.--Maduixa kaži 16:29, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Jeste

Jelena se meni obraćala jer sam je ja zamolio za literarnu pomoć. Hvala Jelena. Ispravio sam dosta toga. Takođe i neke jezičke nedoumice. Postoje neki termini koji se koriste za koje vidim da ne znaš i ne mari jer ih ja znam a stručniji su pa nisu česti: aridna klima, erodovani materijal, humidna klima, estuare i dr. To ja znam i to nije sporno. Kada se rade ovako dugački tekstovi uvek je dobro imati dvai više pari očiju, jer je lako okliznuti se i propustiti nešto.--Jefe 21:53, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

A zar se ne kaže vlažna klima, umesto humidna? Ili ima razlike između to dvoje? --Maduixa kaži 21:58, 5. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Izraz humidna je širi od izraza vlažno. --piši mi Jefe 17:59, 6. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Šteta je što nemamo nekog klimatologa jer nedostaje komplet priča o klimi na vikipediji.--piši mi

Jefe 19:25, 6. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Polako, sve će da dođe. Do skora nismo imali i stomatologa, ni geologa, ni pravnika, pa sad imamo - pravnika čak tri četiri....

Mada, što se tiče klime, onda znači da treba da menjamo svuda gde piše vlažna u humidna?--Maduixa kaži 19:29, 6. avgust 2007. (CEST)[odgovori]

Slike

Bilo bi lepo kad bi se nekoliko slika prebacilo na levu stranu, nekako mi članak bolje izgleda tada. --Saša Stefanović ® 10:47, 23. januar 2008. (CET)[odgovori]

Sve bre puno ipsilona

Želim da skrenem pažnju na ovu izmenu, gde je bot sve ipsilone u ćiriličnim rečima zamenio ćiriličnim „u“. Ovo treba reviziju onog ko je pisao. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 09:54, 9. septembar 2008. (CEST)[odgovori]

Nije Indo-gangska nego Indo-gangeška nizija, trebalo bi to ispraviti...--Metju (razgovor) 22:09, 1. april 2009. (CEST)[odgovori]