Razgovor:Grigorije Omiritski/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ja se trudim da sredim stil kako bi srpski viki više ličio na prvu enciklopediju, ali moj trud izgleda nije dobrodošao. Ovo zaista jeste srpska pravoslavna vikipedija.... ok odustajem. Jovan Vesić 19:20, 2. mart 2006. (CET)

Prvo ovo nje srpska već vikipedija na srpskom jeziku. Drugo ako želiš da nekome lepiš etikete, prvo je zalepi sebi. Treće ukoliko nisi zadovoljan nečijim radom bilo bi bolje da sa njim porazgovaraš umesto da vređaš sve nas. Nastaviš li ovako blokiraću te. --Goran Anđelković 19:28, 2. mart 2006. (CET)

Ovo je tipičan primer zašto nam treba nalepnica "srpska pravoslavna tačka gledišta". Ja ne vidim kako se ovakav članak može napisati sa neutralne, svetovne tačke gledišta a da to ne zvuči komično: "Biblija kaže da je on onda uradio ovo, a potom, kako Biblija kaže, uradio je ono, nakon čega je, Biblija kaže, uradio to." Mislim, ili veruješ ili ne veruješ. Svojevremeno smo o ovoj nalepnici pričali i ne sećam se šta je na kraju ispalo. Inače, Jovan nije prekršio nijedno od pravila Vikipedije (nije revertovao članak tri puta, nije psovao, uporno vređao) već je naprotiv vredan član naše zajednice i nema nikakvog razloga da se maše pretnjama blokadom... --Dzordzm 19:36, 2. mart 2006. (CET)

Džordžim, ovo je primer da za ovakve slučajeve netreba nalepnica "srpska pravoslavna tačka gledišta", jer je on hrišćanski a ne srpski ili pravoslavni svetitelj. Ovde se ne spominje Biblija, a ako imaš drugi izvor informacija, preporuči nam. Jovan možda i jeste vredan, ali me je uvredio bez povoda. Ako nije spreman da prihvati činjenicu da ima i korisnika hrišćanske pravoslavne veroispovesti, nemora bar da piše: „srpska pravoslavna vikipedija“, jer je to tendeciozno. Ja ovde doprinosim i trudim se da budem nepristrasan, prihvatam i vodim računa i o tuđim verskim ili nacionalnim uverenjima. Zato neđu tolerisati ovakve ispade. Svaki dogovor je moguć ukoliko ima volje za tim. U suprotnomm blokada. --Goran Anđelković 00:08, 3. mart 2006. (CET)

Korisnici se ne blokiraju za uvrede, već za destruktivno delovanje (uporno iznošenje neistina, brisanje članaka, unošenje razdora i sl.) Izvini, ali odrastao si čovek. Neko nekoga uvredio, jaka stvar, pas laje vetar nosi idemo dalje. --Dzordzm 00:12, 3. mart 2006. (CET)

mislim da su jovanove izmene dobre i da treba rewvertovati clanak, a zatim jos malo poraditi na stilu jer clanak previse lici na neku pesmu koja se peva uz gusle --Yillilan 00:34, 3. mart 2006. (CET)

---

Prvo i prvo ovo i ako je enciklopedija,ovaj članak je i dalje o svecu i i dalje je baziran na prologu Nikolaja Velimirovića tj. na hagiografiji(za neupućene to ti je kao biografija o svecu,srpski rečeno žitije) i samim tim ima i takav stil.E sad zašto ga ne menjati?Zato što onaj kome uopšte padne na pamet da pogleda taj članak očekuje tako nešto tj. takav stil.

Možda onu malu napomenu dole treba promeniti za nijansu u nešto tipa ne znam ni ja šta,da bi se pojasnilo zašto je takav stil,ali mislim da takav stil treba zadržati.To bi vam bilo kao da npr. Bibliju(ili koju god svetu knjigu Kuran,Talmud,šta god) prepišete u "normalan" govor.Izgubila bi smisao,kao što i ovo gubi deo smisla i poente,ako ga preslovimo da zvuči "normalnije".

Nadam se da ste uspeli da skontate šta sam `teo reći(pošto sam konfuzan k`o i uvek). --Crni Bombarder!!! (†) 02:32, 3. mart 2006. (CET)

Slažem se sa predlogom i mislim da bismo tako trebali postupiti, ali i postupati ubuduće. — SašaStefanović • 01:56 3-03-2006

Podržavam predlog, iako sam za slobodno menjanje teksta. Jedino što ne tolerišem su izjave na ovoj strani za razgovor koje je izneo Jovan Vesić. --Goran Anđelković 10:13, 3. mart 2006. (CET)

Hm. Tekst treba biti pisan enciklopedijskim stilom. Jovan možda nema takta, ali uglavnom pokušava da uradi dobar posao. Konstatacije kao što su "Po Božijem proviđenju..." nisu prihvaljive u svetovnoj enciklopediji. Naravno, hagiografija može biti dobar izvor za pisanje dobrog članka. Takođe, smatram da uz svaku biografiju treba postaviti link prema hagiografiji. Ipak, jedna kategorija je kada Đorđe Stakić koristi teološku terminologiju (imali smo raspravu, čini mi se, na članku o patrijarhu Pavlu), a druga kategorija je kada stil pisanja zadire u svetovno neprihvaljive konstatacije. Stvarno bi bilo dobro da nam se pridruži neki teolog koji zna na koji se način opisuju verski pojmovi u svetovnoj enciklopediji... --Miloš Rančić (razgovor) 10:36, 3. mart 2006. (CET)

O svetiteljima se tako piše kako čine Goran i Jovanvb. Razume se da se o svetiteljima ne može pisati iz ateističkog ugla, jer oni za ateiste ne mogu ni biti svetitelji: sledstveno, o njima ne bi valjalo ni pisati. Dakle, o njima pišu samo teisti i tekstovi o njima valja da izgledaju kao u Prologu. --Manojlo 10:46, 3. mart 2006. (CET)

Ovde se piše isključivo iz ugla neutralne tačke gledišta. Kome to smeta, može da ide npr. na Vikinfo, gde je dozvoljeno pisati iz različitih perspektiva. --Miloš Rančić (razgovor) 11:26, 3. mart 2006. (CET)

O svetiteljima kada se piše s hrišćanskog aspekta i to je upravo "neutralna tačka gledišta". Ne može se drugačije činiti nego što se čini, teistički i neutralno. Ne može se uopšte pisati ateistički ili muslimanski.

--Manojlo 11:32, 3. mart 2006. (CET)

Predlog

Predlažem da se ova rasprava koja obuhvata sve teološke teme nastavi na trgu --Goran Anđelković 11:44, 3. mart 2006. (CET)

Da, to je dobra ideja. Nego, molio bih vas da trenutno stavimo pod led ove teme, pošto imamo puno posla oko novog softvera... --Miloš Rančić (razgovor) 12:14, 3. mart 2006. (CET)

Podržavam Milošev predlog --Goran Anđelković 12:15, 3. mart 2006. (CET)

Koliko mogu da pročitam ovde, Miloš je predložio „ da trenutno stavimo pod led ove teme“. Meni nije teško da ih pokrenem na Trgu ali ovde dole izgleda da polakao prerasta u to. Bilo bi poželjno da se o takvim teološkim terminima razgovara na jednom mestu a ne ovako gde kasnije niko nemože da nađe smernice. Znači stavljam pod led, pa mi javite kada da ih pokrenem. --Goran Anđelković 18:05, 6. mart 2006. (CET)

Napomene u odnosu na poslednje Đakonove izmene...

Vidim da se krenulo dobrim putem, pa da pomognem: --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)

1. Aorist treba prebaciti u perfekt. Iako je potpuno legitiman u gramatičkom smislu, stilski nije. --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)
2. "posle jednog nebeskog otrkovenja" je nešto što bi se moralo razjasniti: Da li je u pitanju duhovno ili prirodno otkrovenje (tj. "nebesko otkrovenje" ili "otkrovenje neba"). I u jednom i u drugom slučaju rečenicu treba bolje formulisati: (1) ako je duhovno, onda treba napraviti formulaciju sličnu početku rečenice ("on smatraše da je promislom Božjim..."); (2) ako je prirodno, onda treba konstatovati da je u pitanju prirodna pojava egzaktnije (npr. "posle jedne velike prirodne nepogode"). --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)
   1. Objašnjenje je u tvojoj 6. tački --Goran Anđelković 15:36, 6. mart 2006. (CET)
      1. Onda se mora navesti koje je to nebesko otkrovenje, kao i izvori koji potvrđuju da se to dogodilo. --Miloš Rančić (razgovor) 17:34, 6. mart 2006. (CET)
3. "tiranin" nije prihvatljiva konstatacija u enciklopediji. --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)
   1. Ovo treba standardizovati, jer tirana, despota, diktatora ima u dosta članaka. --Goran Anđelković 15:21, 6. mart 2006. (CET)
      1. Naravno. Despot, osim u smislu titule, ne treba koristiti, kao ni ostale stvari. U konkretnom slučaju, ako se čak i insistira na tome da je u pitanju tiranin, moraju se navesti konkretni razlozi zašto se ta osoba smatra tiraninom. Preko toga, mislim da je taj vladar imao drukčije ime (ko je on uopšte?). --Miloš Rančić (razgovor) 17:34, 6. mart 2006. (CET)
   2. Suprotno ovome i drugih „pozitivnih“ konstrukcija sličnih u 5. takođe treba standardizovati. --Goran Anđelković 15:25, 6. mart 2006. (CET)
4. Ako je baš neophodno da stoji "Pastir dobri i čudotvorac veliki", treba konstatovati za koga je bio "dobar pastir i čudotvorac veliki"; uzmimo, "Za svoje vernike pastir dobri i čudotvorac veliki..." (važno je "svoje" da se ne bismo upuštali koji su to vernici). --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)
5. Samo da konstatujem da je konstrukcija "hristoljubivog cara Avramija" u redu, jer je u pitanju terminologija. --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)
6. "Molitvom je činio čudesa velika i strašna; molitvom je čak izazvao i pojavu Hrista Gospoda pred nevernim Jevrejima, zbog čega se Jevreji odlučiše na krštenje." je problematična rečenica, ali se da ispraviti. Pre svega, čuda i prizivanje Hrista se mora staviti pod neko "vernici smatraju". Iako je "nevernim" deo terminologije, to se mora izbaciti jer je u svetovnoj enciklopediji pozivanje na versku i nacionalnu (ali i rasnu!) netrpeljivost. Bolje je zameniti to nekom konstrukcijom kao što bi mogla biti "... pred judaistima, zbog čega su se oni odlučili na prelazak u hrišćanstvo". --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)
   1. Da objasnim: čuda su se dogodila i to nije mit, jer su ih i drugi izvori zabeležili. --Goran Anđelković 15:33, 6. mart 2006. (CET)
      1. Ako su se čuda dogodila, moraju biti potvrđena upravo iz tih drugih izvora. U članku moraju stajati reference. --Miloš Rančić (razgovor) 17:34, 6. mart 2006. (CET)
   2. Termin „neverni“ je isti kao i ateista, ali je slovenskog porekla i zato korišćen. U hrišćanskoj crkvi postoji i termin bogotražitelji, ali on se koristi van crkve za one koji dobrovoljno pokušavaju da se približe Bogu. Judaisti su vernici, tako da ovakva praksa mora da se ispoštuje zbog razumevanja. --Goran Anđelković 15:33, 6. mart 2006. (CET)
      1. slazem se ovde sa milosem, da treba da stoji da "vernici smatraju" --Yillilan 17:14, 6. mart 2006. (CET)
         1. Onda treba staviti da su bili ateisti ili neverujući ili nereligiozni. Kao što i treba postaviti relevantne reference prema tome da konkretno ti Jevreji nisu bili judaisti (najrazumnije je pretpostaviti da su, u trenutku kada je hrišćanstvo već postojalo, ti konkretni Jevreji bili judaisti. Neveran može biti termin, ali se u svetovnoj enciklopediji poklapa sa znatno uobičajenijim značenjem. Za razliku od hristoljubiv ili rukopoložen, ovo ima mnogo jasnije svetovno/laičko značenje nevenika, a što je bilo povod mnogim genocidima, počev od krstaških ratova. --Miloš Rančić (razgovor) 17:34, 6. mart 2006. (CET)
7. "mirno prešao u večni život" je loša konstrukcija u enciklopediji, ali je konstrukcija "upokojio se" je dobra. Dakle, rečenica bi trebalo da glasi "Upravljao crkvom trideset godina i upokojio se 552. godine.". --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)
   1. Ovaj termin se koristi da bi naglasio da nije bio ni mučenički ni nasilno ubijen, što je bila praksa protiv hrišćana u vremenu njegovoga bitisanja na zemlji. --Goran Anđelković 15:33, 6. mart 2006. (CET)
      1. umro je prirodnom smrću je znatno prikladniji pojam jednoj svetovnoj enciklopediji za pojam koji opisuje nego gornja konstrukcija. U jednoj svetovnoj enciklopediji teološka terminologija se može koristiti samo u slučajima u kojima je ona jedini izbor. --Miloš Rančić (razgovor) 17:34, 6. mart 2006. (CET)
8. Treba napraviti poglavlje "Napomene" i staviti unutra konstrukciju "Tekst je nastao na osnovu <tog i tog teksta> iz Ohridskog prologa vladnike Nikolaja Velimirovića. Takođe, "tog i tog teksta" zamenite sa linkom na odgovarajući tekst na Internetu. Koliko znam, dosta toga je čak i prevedeno na engleski. Ja se sećam da smo sa Večitog kalendara pravili linkove na Ohridski prolog. (Hm. Sad vidim da je verzija Ohridskog prologa na engleskom.) --Miloš Rančić (razgovor) 18:28, 4. mart 2006. (CET)

Ja i đakon se u principu slažemo. Samo da napomenem da kod ove zadnje tačke postoji problem. Već postoji napomena da je tekst iz OP, a ima i link ka ohridskom prologu za taj dan na srpskom. E sad englezi nemaju mnoge članke to je đorđes utvrdio. I pod 3 ljudi na ircu su mogli da saznaju planove za unos svetitelja. Prvo unosim sve svetitelje, potom dodajem iv i slike i ispravljam stil, greške ... Prvo unosim a posle sređujem jer se na 2 portala tekstovi svaki dan menjaju. Ja imam tekstove do 8 marta a danas je 4 tako da nemam vremena i za iv i slike i velika sređivanja. Samo da napomenem i da od sada ja menjam delimično tekst, ali ne sve, tako da se takve greške i dalje mogu javiti --Jovanvb 18:51, 4. mart 2006. (CET)

Mislim da je članak sada sasvim OK. Jedina stvar u celom članku koja je meni smetala je ono što mi je zazvučalo kao antisemitizam. Sad, u svakoj religiji je "pozitivan doprinos" ako si nekog preveo u svoju veru. U ovom članku je to plus ali šta ćemo sa onima koji su prevodili Pravoslavce (nekad ognjem i mačem) u Islam, Rimokatoličanstvo... A toga je na ovim prostorima bilo (mislim na Balkan) koliko hoćeš i ko zna koliko je krvi zbog toga proliveno. Ako smo enciklopedija onda moramo imati isti stav po tim pitanjima. Odnosno bolje da o tome (prevođenje iz jedne vere u drugu) ne pišemo u afirmativnom smislu ili da se to stavi pod citat? Ja se u ovakve diskusije rađe ne mešam ali ovog puta ne znam šta mi bi!? --Goldfinger 19:22, 4. mart 2006. (CET)

I nakon toliko godina odgovor. Naime, ovo žitje, koliko sam ga proučio, je vrlo „pipavo“. Drago mi je što sam tekst „preveo“ na neutralniji ton, jer originalan tekst je vrlo afirmativan i neobjektivan. Očigledno je da se ovde zaista radilo o pokrštavanju Jevreja i to pod pretnjom smrti; pri čemu ne bi bila pošteđena ni deca. Naravno, na samom početku se vidi da ni druga strana nije ostala dužna i da su hrišćani stradali. Dakle, klasičan verski rat. I zbog toga, definitivno ne dolazi u obzir da tekst bude pisan hagiografskim stilom, jer izveštavanje o ratu ipak mora da bude koliko-toliko objektivno.--Metodičar zgovor²a 14:32, 23. avgust 2009. (CEST)

pogledati još

Fakultativno štivo: http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:WikiProject_Saints --Jovan Vesić 05:18, 6. mart 2006. (CET)

Oprostite mi

Izvinjavam se svima koje je moje ponašanje uvredilo. --Jovan Vesić 05:36, 6. mart 2006. (CET)

Samo nastavi da budeš vredan i sve će biti u redu. Svi smo prošli početničke greške, svako na svoj način. Ne zameramo ti, ali i među iskusnijim vikipedijancima se događaju ovakve a i gore stvari. Što zbog premora, što zbog ličnih stavova, ponekada ne obratimo pažnju na druge. Nadam se da će ovaj primer doprineti da se svaki članak gleda iz neutrelnog ugla i pomoći u poverenju među vikipedijancima. Podržavam tvoj nastavak rada na vikipediji i ukoliko imaš nekih pitanja stojim ti na raspolaganju. Svako dobro i oprosti i ti nama. --Goran Anđelković 16:01, 6. mart 2006. (CET)