Razgovor:Grinsboro/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Grinzboro? --Dzordzm (razgovor) 01:44, 3. jul 2009. (CEST)
Jeste: IPA: /ˈgrinzˌbɜroʊ, -ˌbʌroʊ/ Ukoliko nije neki izuzetak (ako jeste, onda bi to trebalo da piše kod Prćića), ovde treba Grinzboro. Kad dođem kući će da virnem u ćitap. --Jagoda
ispeci pa reci 12:47, 3. jul 2009. (CEST)
Po Prćiću je ipak Grinsboro. Radi se o obezvučavanju suglasnika.
--Sly-ah (razgovor) 18:28, 3. jul 2009. (CEST)
- Neću da se protivim, ali me interesuje kako to tačno funkcioniše? Jel' ima neko opšte pravilo? Evo gledam na Jednačenje suglasnika po zvučnosti#Obezvučavanje i ne mogu da shvatim kako se ovaj slučaj uklapa. --Dzordzm (razgovor) 18:51, 3. jul 2009. (CEST)
Vala, Slaje, ni meni nije jasno sta si hteo reci s tim obezvucavanjem. Grinsboro mi je jasan, pise kod Prcica, tako da tu nema dileme. Ali nema tu nikakvog obezvucavanja, jer Z je zvucno, i B je zvucno, dakle nema zasto da se bilo sta obezvucava. Do jednacenja suglasnika po zvucnosti dolazi kad su nejednaki - jedan zvucan drugi bezvucan, pa se prvi uvek adaptira prema drugom - ako je drugi bezvucan, onda i prvi postaje zvucan, tj. prelazi u svog zvucnog parnjaka i obrnuto. Ovde se prosto radi o izuzetku i to bi bilo to. --Jagoda ispeci pa reci 20:38, 3. jul 2009. (CEST)
Opet izlećeš. U Rečniku geografskih imena uz Grinsboro ne stoji nikakva oznaka koja bi ukazivala da se radi o izuzetku. Našao sam analogan slučaj (verovatno ne i jedini) - Middlesbrough koji se izgovara kao /ˈmɪdlzbrə/, a transkribuje kao Midlsbro (str. 94 Rečnika geografskih imena). Dalje, na strani 17-19 tog istog rečnika, u odeljku Suglasnici, u fusnoti 3. objašnjeno je zašto se "glas predstavljen slovom s, na kraju i unutar reči, a iza suglasnika, prenosi kao "s", a ne kao "z". Videćeš da se i tu pominje obezvučavanje.
--Sly-ah (razgovor) 21:44, 3. jul 2009. (CEST)
A ti si po obicaju, nedorecen i potrebno je izvlaciti ti objasnjenja klestima, kao i uvek. Kad kazes da se radi o obezvucavanju, i ne objasnis nista dalje, normalno je da se pomisli na jednacenje po zvucnosti. Evo, ja cu da objasnim, kad je tebi vec toliko mrsko.
Iza samoglasnika i unutar reci, predstravljen slovom S ovaj glas ima punu zvucnost pa bi ga uvek trebalo prenositi kao /Z/, a ne prema slovu kao /s/. Izuzetak cine polozaji iza suglasnika na kraju reci, usled obezvucavanja u izvornom govoru, te analogno polozaji iza suglasnika unutar reci kad se prenosi kao /s/.
Dakle, prema ovome, S iza suglasnika unutar reci cita bezvucno, tj. kao S, pa se samim tim i prenosi kao S. Dakle, ne radi se ovde o obezvucavanju prema pravilima jednacenja po zvucnosti, vec ima veze sa obezvucavanjem u izvornom govoru. --Jagoda ispeci pa reci 00:14, 4. jul 2009. (CEST)
A što ti prvo nisi pročitala šta piše kod Prćića pa tek onda iznela sud o čemu se radi? Mislim da je ovde bitno da se ne radi ni o kakvom izuzetku (kako si ti to sa sigurnošći zaključila), a da li je obezvučavanje u izvornom govoru ili nešto drugo - to je manje bitno. Na kraju krajeva, dogovoreno je da se ne ulazi previše u objašnjenja zašto je kod Prćića, Klajna ili u Pravopisu ovako, a ne onako jer tako nešto po pravilu dovodi do dugotrajnih i nepotrebnih diskusija i svađa. I nije mi jasno zašto je normalno, kad se radi o obezvučavanju, da se pomisli na jednačenje po zvučnosti? Ovde se govori o transkripciji i normalno je (barem meni) da se pomisli na obezvučavanje u izvornom govoru. S druge strane, jednačenje po zvučnosti se vrlo retko koristi pri transkripciji sa engleskog i to je Prćić jasno naveo.